Izvor: RTS, 08.Jun.2021, 23:58
Budi kao Nikola Jokić – ne odustaj, naporno radi, ostvari nemoguće, ispiši istoriju
Istorija je ispisana! Srbin je najbolji košarkaš u najjačoj ligi na svetu! Nikola Jokić je i zvanično stao rame uz rame sa legendarnim igračima u istoriji ovog sporta i po ko zna koji put učinio svoju porodicu, prijatelje, klub, reprezentaciju, Sombor, Srbiju, ali i samu košarku ponosnom. Imamo tu sreću da smo svedoci umeća najspecifičnijeg MVP-ja od osnivanja NBA lige i da možemo mnogo toga od njega naučiti, ne samo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o košarci.
Poznato je da NBA liga voli priču, tj. narativ koji prati određenog igrača.
Nikola Jokić ima jednu od najneverovatnijih priča u istoriji sporta, priču koja je dobila novo poglavlje, novu dimenziju, priču koja će se prenositi s kolena na koleno i to ne samo u Srbiji.
Istorija, njen tok i nove stranice
Od trenutka kada je dr Džejms Nejmsit izmislio košarku, pa sve do danas, ona se konstantno menjala i tražila način kako bi napredovala, ulazivši u najsitnije detalje.
Samim tim, bilo je raznih eksperimentisanja, prilagođavanja, evoluiranja, metamorfoze, nazovimo to kako god hoćemo.
Centri i visoki igrači poput Petita, Vilta, Rasela, Karima, Voltona i Mozesa dominirali su sve do sredine 80-ih.
Potom su umeće, veština i preciznost bili na videlu i ceni, pa su tako titulu najkorisnijeg igrača osvajali Medžik, Berd i Džordan.
Primat bi opet preuzimali tornjevi kakvi su bili Hakim, Admiral, ser Čarls, a trend dominantnih visokih igrača trajao je sve do sredine 2000-ih.
Ajverson i Neš uspeli su da se uguraju među Šeka, Garneta i Dankana i izbore se za vrednovanje i status niskih igrača u toj eri.
Uprkos tome, dominacija visokih je trajala više od 50 godina i delovalo je kao da je to nešto što se u košarci nikada neće promeniti.
Međutim, MVP priznanje koje je osvojio Dirk Novicki sada već davne 2006. godine bilo je poslednje koje je pripalo igraču koji igra na poziciji krilnog centra ili centra.
Košarka, a pogotovo NBA liga, okrenula se na drugu stranu.
Plejmejkeri, šuteri, dribleri, kreatori i fizički fenomeni na krilnim pozicijama preuzeli su kontrolu nad njom.
Uprkos tome što su i centri počeli da masovno šutiraju i pogađaju trojke, čuvaju i napadaju niže od sebe, godinama se smatralo da je pozicija centra izumrla u modernoj košarci i da više nikada neće nositi neku preveliku važnost i biti ključan faktor neke ekipe.
Sve do pojave Nikole Jokića...
Put može biti važniji od samog cilja
Bucmasti momak iz daleke Srbije, naizgled nespreman da se nađe na parketu, zagospodario je parketom...
Čak ni oni najoptimističniji nisu mogli da zamisle šta će Nikola ostvariti, a oni koji govore da su ovo očekivali – lažu.
Uprkos odličnim partijama u dresu Mege i titule najboljeg prospekta i najkorisnijeg igrača ABA lige, utisak je bio da Jokiću nedostaje mnogo toga kako bi uopšte zaigrao sa najboljima na svetu.
Nije hrabrilo ni to što je izabran u drugoj rundi kao tek 41. pik na draftu 2014. godine (MVP sa najlošijom pozicijom na draftu), kao ni to što su u Nagetsima minuti na njegovoj poziciji bili povereni Nurkiću, Faridu, Hiksonu i prethodno Mekgiju i Mozgovu.
Ipak, onaj isti momak koji ne može da uradi sklek ili zgib, koji jede burek i pije koka-kolu, koji izgleda kao viša verzija nekog našeg komšije iz kraja, uverio je čelnike Denvera da je poseban, da je dragulj koji ne smeju ispustiti.
Ubrzo, svi pomenuti centri sklonjeni su kako bi se napravilo mesta za "Medžika iz Sombora", a ovaj je napravio revoluciju i redefinisao poziciju visokog igrača na terenu.
MPV sezona Nikola je i prethodnih godina nagovestio da mu je mesto u vrhu svetske košarke.
Prošle sezone prikupio je simpatije NBA stručnjaka i analitičara, koji su ga pre Džoela Embida uvrstili u prvu petorku lige i samim tim nagradili zvanjem najboljeg centra NBA.
Ove sezone, Nikola je još više pomerao lestvice, pa se tako našao kao starter u "Ol-star" utakmici, a potom i do poslednjeg glasa zaslužio zvanje najkorisnijeg igrača.
Ono što je razlikovalo ovu sezonu Nikole Jokića od svih prethodnih jeste nekoliko stvari.
Prva je to da nije kalkulisao, tempirao formu, birao i čuvao se za bitnije mečeve, već bio konstantan, najbolji od prvog do poslenjeg meča. Deluje da se "Džoker" uozbiljio na terenu i potpuno sazreo.
Više nije bio faktor iznenađenja ili čuđenja kada protivnicima strpa 40 ili 50 poena (rekord karijere napravljen protiv Sakramenta ove godine), već se ti dešavalo na dnevnoj bazi.
Unapred bi mentalno pripremao rivale na dugu i tešku noć, noć u kojoj su velike šanse da neki od rekorda lige budu oboreni, noć u kojoj Šakil O'Nil na kraju zapriča srpski, a mediji širom Amerike uzalud pokušaju da preusmere pažnju na nešto ili nekog drugog.
Potom, neizostavan podatak i argument u biranju Jokića za MVP-ja jeste povreda Džamala Marija.
Očekivalo se da će odsustvo najboljeg strelca Denvera i drugog najboljeg igrača u ogromnoj meri unazaditi Nagetse na tabeli i uticati na njihovu igru.
To se nije desilo, pretežno jer je Nikola preuzeo ogroman teret na svoja leđa, ali i uspešno razigrao i ulio samopouzdanje ostatku ekipe.
Ne samo da Denver nije ispao iz trke za plej-of, ili spao na pozicije koje vode u plej-in, već su Nagetsi u jednom trenutku bili ekipa sa najdužom pobedničkom serijom u čitavoj ligi, a na kraju regularni deo sezone završili na visokoj trećoj poziciji, veoma teške Zapadne konferencije.
Kao takvi, u poslednjim mečevima bili su u poziciji da direktno biraju rivala, odnosno izbegnu Kliperse i Lejkerse.
Jedan po jedan Jokićev suparnik u trci za MVP nagradu otpadao bi iz te trke, što zbog povreda, loših utakmica, ali i poteza van terena, pa je svet na kraju morao da prizna ono što se već uveliko znalo, Nikola Jokić je MVP lige, bez ikakvog premca i dileme.
Nije uvek loše biti drugačiji
U eri vanserijskih atleta, Nikola je dominirao mozgom i inteligencijom.
Umesto da nebeski skoči i pokupi loptu sa vrha table – on je zagradio svog rivala i uhvatio loptu maltene sa zemlje.
Potom, umesto da sačeka, potraži svog plejmejkera i uruči mu loptu – on je prevodi na protivničku polovinu, ubrzava igru, napada nepostavljenu odbranu i tako pravi "mis-meč" situacije bez pozivanja i odrađivanja akcija.
Umesto da pravi blokove saigračima, oni ga prave njemu.
Umesto da se on otvara iz pika i utrčava – on dotura lopte onima koji utrčavaju i otvaraju se.
Umesto da zverski zakucava – on polaže, baca floutere, šutira sa svih distanci.
A opet, i te kako ume da se odvoji od zemlje, postavi jak blok, diktira tempo, izgura jačeg i većeg, ne zaostane za bržim, blokira ili zakuca.
Ipak, njegove vrednosti nisu ni skok, ni brzina, ni šut, već mnogo kompleksniji faktori košarke.
Košarkaška inteligencija, pregled igre, prepoznavanje protivničkih odbrana i napada, igranje u svojoj brzini, sposobnost "usporenog snimka" u glavi, razmišljanje nekoliko poteza unapred, donošenje ispravnih odluka, preuzimanje odgovornosti i neophodna doza sreće, samo su neke od stvari koje krase najdarovitije košarkaše na planeti, među kojima je definitivno Nikola Jokić.
Jednostavno, on je potpuno atipični centar ne samo u današnjoj košarci, već u čitavoj istoriji ovog sporta.
Težak rad ili talenat?
Pogrešno je mišljenje da je Jokiću dar samo pao sa neba i načinio ga igračem kakav jeste.
Talenat i bogom dano umeće, danas vas može dobaciti tek do lestvice prosečnog ili nedovoljno dobrog profesionalca.
Da bi se došlo do lestvice najkorisnijeg igrača NBA lige, neophodno je marljivo i neprestano raditi na svim segmentima.
Poznata je izreka da će naporan rad uvek pobediti talenat, onda kada talenat prestane da naporno radi.
Upravo to je primer i u ovom slučaju. Iz sezone u sezonu, Nikola dodaje neki novi segment u svoju igru, ili poboljšava postojeći.
Nebrojeno puta su Jokićevi bivši i sadašnji treneri pričali o njegovoj radu, o ishrani i fitnesu, promenama koje je morao da načini, disciplini koju je pokazivao i količini odricanja.
Od povećeg stomaka do trbušnjaka se ne stiže ležanjem, već posvećenošću, teškim radom i jakom psihom.
Kad smo kod psihe, neophodno je istaći da ona igra ogromnu ulogu u Nikolinom uspehu.
"Džoker" opravdava nadimak i služi za primer Jokić je postao jedno od lica NBA lige i svetske košarke, uprkos tome što se razlikuje od ostalih NBA zvezda.
Brojne obaveze, novac, rad, uspeh ili neuspeh, naporne sezone, raspored, kritike analitičara ili navijača, kao da ne utiču na njegov karakter.
Nasmejava sebe i druge, svađa se i besni na sudije, dobacuje rivalima i ulazi u raspravu, slavi i tuguje kao dete kada pobedi ili izgubi, ostaje prizeman, dostupan, skroman i uvek odaje utisak običnog momka i čoveka, a ne superzvezde i milionera.
Ne bavi se samopromocijama, ne brine o formatima takmičenja, izjavama rivala, stručnih konsultanata ili analitičara najvećih sportskih medija.
Naporno radi, trenira, napreduje, uči, bori se i tako dopušta košarci da bude njegov pi-ar.
Drži se, priča i živi košarku. Još ne pokazuje previše interesovanja i ne iznosi mišljenja o politici, umetnosti ili drugim sferama.
Opet, veoma često budemo svedoci nekog lepog humanitarnog gesta ili poteza kojim dokaže da misli i pomaže one kojima je to potrebno ili neophodno.
Zato, kada saberemo sve što znamo o Nikoli Jokiću, momku koji je nekada na Fejsbuku tražio društvo za basket, o nekome ko je sanjao velike snove, a potom đavolski mnogo radio i pravio krupne korake kako bi ih ostvario – shvatamo da on može poslužiti kao primer svakome od nas.
Možda je potrebno mnogo kockica koje se moraju poklopiti, ili mnogo znoja koji se mora proliti, ali je cilj, ma koliko nedostižno daleko bio, ipak ostvarljiv.
Jokićeva misija nije završena. Jedan cilj je ispunjen, ali to ne znači da ne sme sanjati i postaviti još veći.
.jpg)
