Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Okt.2021, 06:50
Varheji: Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4
Komesar za proširenje EU, Oliver Varheji rekao je danas da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4 i podržao ambiciju Srbije da što pre moguće otvori i druge klastere.
Varheji je govoreći o poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji pred poslanicima Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta istakao da vlasti u Srbiji imaju evropske reforme kao svoj prioritet i da su ispunile veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << broj preuzetih obaveza na putu ka EU članstvu.
"Zato pozdravljamo činjenicu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 i 4 i podržavamo ambiciju Srbije da što je pre moguće otvori nove klastere u razgovorima, a na osnovu svog kontinuiranog progresa", poručio je komesar Varheji.
Varheji je naglasio da u Srbiji postoji obnovljena posvećenost reformskom procesu.
"Srbija mora da nastavi i produbi reforme u oblasti borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobode medija i u unutrašnjem procesuiranju ratnih zločina", rekao je Varheji.
Čestitke za uspeh u međustranačkom dijalogu u Srbiji
Evropski komesar za proširenje je čestitao poslanicima Evropskog parlamenta, Tanji Fajon i Vladimiru Bilčku na "uspešno sprovedenoj misiji i postizanju dogovora" u Međustranačkom dijalogu u Srbiji.
On je čestitao i parlamentu Srbije i predsedniku parlamenta, Ivici Dačiću, na "ulozi u postizanju ovog uspeha".
"Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom je ključan i dalje će određivati ukupnu brzinu pristupnih pregovora Srbije", zaključio je Varheji.
On je podsetio da je Srbija napravila "važan politički izbor" prihvatajući izmenjenu metodologiju procesa pristupnih pregovora čime je "potvrdila opredeljenost" evropskom putu.
"Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom je ključan i dalje će određivati ukupnu brzinu pristupnih pregovora Srbije", zaključio je Varheji.
On je konstatovao da su ustavni amandmani u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa u Srbiji "na putu" i treba da se završe do kraja godine.
Do deeskalacija između Beograda i Prištine "malim koracima" – "Obe strane moraju konstruktivno da se angažuju na postizanju pravno obavezujućeg i sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji"
Varheji je rekao danas da do deesakalcije prilika između Beograda i Prištne mora doći "malim koracima" koji se dešavaju "na terenu", a koji obezbeđuju sigurnost i bolji život za građane.
"Zato želim da dvostruko naglasim važnost regionalnog tržišta kroz koje možemo mnogo više postići bez da stalno ponavljamo iste sukobe između ove dve strane", rekao je Varheji poslanicima Evropskog parlamenta.
Varheji je govoreći o izveštaju EK o Kosovu naveo da je dijalog Beograda i Prištine "ključan za evropsku perspektivu obe strane", ali i za stabilnost celog regiona.
"Obe strane moraju konstruktivno da se angažuju na postizanju pravno obavezujućeg i sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji. Jednostrane i nekoorinisane akcije koje ugrožavaju stabilnost moraju biti izbegnute", poručio je Varheji.
Evropska komisija preporučila otvaranje dva klastera za Srbiju
Evropska komisija će u okviru godišnjeg Izveštaja o Srbiji preporučiti otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i rast) i 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), saznaje Tanjug u Briselu.
Komisija u Izveštaju, koji će predstaviti danas u Strazburu, konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa EU merilima posebno u oblasti politike oporezivanja i energetike.
"Evropska komisija je preporučila da su ispunjena prelazna merila za ove klastere i da bi oni trebalo da budu otvoreni", stoji u tekstu Izveštaja o Srbiji u koji je Tanjug imao uvid.
Žiofre danas predaje izveštaj Brnabić
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastaće se danas sa šefom Delegacije EU u Beogradu Emanueleom Žiofreom koji će joj predati godišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU, saopšteno je iz premijerkinog kabineta.
Brnabić i Žiofre će se sastati u Pres sali Vlade Srbije u 18 sati.
Kako se navodi, sastanku će prisustvovati ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, a nakon sastanka planirane su izjave za medije.
Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji konstatuje ”ograničen napredak” u oblastima javne administracije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i medija.
Pohvaljeni su ekonomski potezi u zemlji, posebno u odgovoru na krizu izazvanu pandemijom, kao i aktivnosti Srbije u upravljanju migrantskim tokovima i kontroli granica.
EK primećuje da je Vlada Srbije u prvoj polovini 2021. godine ”fokus stavila na EU reforme sa prioritetom na vladavini prava”.
Dodaje se da planiranje, koordinacija i resursi u odgovarajućim institucijama moraju da ”adekvatno podrže obnovljeni politički fokus Vlade u Beogradu kada je reč o evrointegracijima”.
Ponavlja se da srpske vlasti moraju da budu ”proaktivnije i objektivnije” kada je reč o narativu o EU kao ”najvećem političkom i ekonomskom partneru Srbije”.
Komisija i ovoga puta ponavlja da će brzina pregovora o članstvu Srbije u EU zavisiti prvenstveno od brzine reformi u oblasti vladavine prava i od normalizacije odnosa sa Prištinom.
Srbija se poziva da dalje napreduje u implementaciji svih do sada postignutih dogovora sa Prištinom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.
”Ovaj sporazum je hitan i ključan kako bi i Srbija i Kosovo napredovali na svom putu ka EU”, stoji u izveštaju EK.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, naglašava se da je Srbija ”ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama iz procesa proširenja i susednim EU članicama”, ali i da su ”odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi tenzijama”.
Izveštaj EK navodi da je srpska privreda tokom krize pandemije doživela tek ”blagi pad” od jednog procenta u 2020. godini, a da je negativan uticaj krize ublažen jakim privrednim rastom u vremenu pre pandemije kao i odgovarajućim fiskalnim i monetarnim merama podrške, kao i relativno kratkim rokom zatvaranja zemlje.
”Fiskalni prostor stvoren pre krize omogućio je Srbiji da obezbedi značaju fiskalnu podršku u 2020 i 2021. godini i tako poveća kapitalnu potrošnju”, navodi se u tekstu izveštaja Komisije.
EK konstatuje da je tokom pandemije kovid-19 Srbija postala ”regionalni centar” za vakcinaciju uključujući i donacije od oko 600 hiljada vakcina zemljama u okruženju.
Kada je reč o političkim kriterijumima, EK je pozdravila nastavak angažmana srpskog parlamenta i političkih snaga u Međupartijskom dijalogu, koji se vodi uz posredovanje Evropskog parlamenta, i pozvala sve učesnike na konstruktivnost i primenu mera identifikovanih od strane predstavnika Evropskog i srpskog parlamenta.
Dodaje se da je Srbija počela i sa radom na preporukama izborne posmatračke Misije OEBS i poziva na njihovu pravovremenu i transparentnu implementaciju, zasnovanu na širokom političkom konsenzusu.
Kada je reč o radu Narodne skupštine Srbije, Evropska komisija konstatuje poboljšanja u smislu značajnog smanjenja hitnih procedura i usvajanja Koda ponašanje članova parlamenta.
Istovremeno, kritikuje se ”nastavak zapaljive retorike tokom parlamentarnih debata usmerenih protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija”.
”Svi političari moraju da se bore protiv govora mržnje i doprinesu političkom dijalogu usmerenom na EU reforme, posebno na osnove demokratije i vladavinu prava”, navodi se u izveštaju Komisije.
Komisija ocenjuje da je Srbija ”umereno pripremljena” kada je reč o javnoj administraciji gde se, prema njihovoj proceni, moraju osigurati zapošljavanja zasnovana na kvalifikacijama i smanjiti preveliki broj vršioca rukovodećih pozicija.
U pravosuđu, Srbija je, prema mišljenju EK, poboljšala unutrašnju organizaciju i ojačala administrativne kapacitete Vrhovnog saveta sudstva.
Istovremeno, konstatuje se da trenutni zakonski okvir ”ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu od potencijalnog političkog uticaja na sudstvo”.
EK navodi da je telo Savet Evrope za borbu protiv korupcije (Greko) zaključilo da je Srbija na ”zadovoljavajući način” primenila njihove preporuke u oblasti prevencije korupcije.
Dodaje se da je povećan broj podignutih optužbi zbog korupcije na visokom nivou, ali da je broj presuda u tim postupcima pao u odnosu na prethodne godine.
Srbija se poziva da radi na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije, uspostavi koordinacioni mehanizam koji će pomoći efikasnijem suprotstavljanju korupciji.
EK navodi da je Srbija postigla ”ograničeni napredak” i u borbi protiv organizovanog kriminala i da se još čeka na ”uverljive rezultate” u oblasti efikasne istrage, procesuiranja i presuda za ozbiljne slučajeve organizovanog kriminala uključujući i oduzimanje i zamrzavanje imovine kriminalaca.
U oblasti fundamentalnih prava, EK konstatuje da Srbija ima ”odgovarajući zakonodavni i institucionalni okvir”, ali da se njihova ”implementacija mora osigurati u praksi”.
Za razliku od prošlogodišnjeg izveštaja, poslednja ocena EK jeste da je Srbija u oblasti slobode izražavanja i medija postigla napredak, koji jeste ograničen, i da se dalje mora jačati okruženje pogodno za neometanu slobodu govora.
”Verbalni napadi na novinare od strane visoko pozicioniranih zvaničnika su nastavljeni dok slučajevi pretnji i nasilja ostaju zabrinjavajući”, stoji u izveštaju EK.
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, EK konstatuje da je Srbija napravila ”određeni napredak” i da je ”umereno do dobro pripremljena” u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije.
Ocenjuje se da je očuvana stabilnost bankarskog sektora, a da je oblast kreditiranja bila snažna i podržana različitim državnim podsticajima.
Komi sija konstatuje da je Srbija umereno pripremljena da se nosi sa konkurencijom i tržišnim izazovima unutar EU uz ocenu da je ”dalje poboljšana struktura ekonomije”, a da je ”ekonomska integracija sa EU ostala visoka”.
EK navodi i da je nastavljen rast javnih investicija u Srbiji, prvenstveno u cilju prevazilaženje infrastrukturnih problema koji su, prema stavu Komisije, godinama bili zanemarivani.
Kada je reč o preuzimanju obaveza koje proističu iz članstvu EU, Srbija je, prema mišljenju EK, napravila važan posao u usklađivanju sa EU zakonodavstvom u mnogim oblastima, a posebno u oblasti oporezivanja ( klaster 3) i energetike ( klaster 4).
”Kada je reč o politici oporezivanja, socijalnoj politici i zapošljavanju, Srbija je ispunila prelazna merila za otvaranje”, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su ispunjena prelazna merila za otvaranje pregovora u oblasti energetike u okviru klastera 4, a da je napredak postignut i u oblastima bezbednosti na putevima, reformi železnice, usvajanju Zakona o klimi i paketa važnih zakona iz obalsti energetike.
Kada je reč o klasteru 6 koji se odnosi na spoljnu politiku konstatuje se da je usklađenost Srbije sa odlukama EU porasla sa 56 na 61 procenat, ali i ocenjuje da je u mnogim potezima Srbija” išla kontra” EU.
Srbija je pohvaljena zbog učešća u EU bezbednosnim misijama i operacijama, a posebno za svoj ”značajan doprinos” upravljanju migracionim tokovima i efikasnoj primeni strategije zajedničkog upravljanja granicama.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
