Izvor: JUGpress.com, 16.Nov.2018, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare neodržavane godinama zgrade najveći problem profesionalnih upravnika
NIŠ
Nije prošlo ni godinu dana od kada profesionalni upravnici upravljaju stambenim zgradama a broj problema sa kojima se susreću iz dana u dan su sve brojniji i teži. Najčešći problemi sa kojima se upravnici sreču su zatvaranje protivpožarnih puteva, prokišnjavanje ravnih krovova, a ne manji su i oni koji se tiču otvaranja kafića u zgradama , jer se sve češće otvaraju po spratovima – rečeno je danas na sastanku sa profesionalnim upravnicima zgrada kome su prisustvovali >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << predstavnici gradskih preduzeća i institucija.
U ovom trenutku se ne zna tačno koliko stambenih zgrada ima u Nišu i koliko profesionalnih upravnika ima u grad, rekla je Dragana Sotirovski , načelnica Nišavskog okruga koja je organizovala ovaj sastanak.
Formiranje komisije koja će da popiše sve zgrade u Nišu, u kakvom se stanju nalaze fasade, ravni i kosi krovovi i sve što je najbitnije, zaključak je našeg današnjeg sastanka.
„Za to je potrebno mnogo para i stručnjaka, ali je dobro da su i grad i okrug raspoloženi za takvu akciju, kao i to da u gradu postoji Građevinsko-arhitektonski fakultet koji u tome može da nam pomogne. Ono što budemo dogovorili u Nišu, primenjivaće i profesionalni upravnici zgrada i u Svrljigu i Aleksincu“,istakla je načelnica Dragana Sotirovski.
Ona je istakla da je jedan od najvećih problema u gradu prokišnjavanje ravnih krovova.
„ Niš stan, kao gradsko preduzeće, brine o 1200 zgrada u Nišu, a da ogroman broj njih ima ravne krovove koji nisu rađani 30, 40 pa i više godina, onda je jasno sa kakvim se problemom građani sreću. Bezbednost stambenih zgrada je ono što nas najviše zanima, ali i kako u ovoj situaciji, kada će vam svako reći da nema dovoljno para da sredi fasadu, ravan krov ili popravi lift, da im pomognemo“, dodala je Sotirovski.
Niš stan opslužuje preko 1100 zgrada, a na 90 odsto njih su ravni krovovi.
„ Neophodno je da se ravni krovovi pregledaju kako bi se uradila hidroizolacija. To nije rađeno poslednjih 30 do 40. Troškove hidroizolacije bi snosile stambene zajednice, a vrednost radova zavisi od kvadrature ravnih krovova i iznosi od 200, 250 000 dinara do par miliona dinara po zgradi“, rekao je Miroljub Ćupić iz Niš stana.
Načelnica okruga smatra da ovi radovi ne znače i veliki namet za građane. „Ne mislim da će ovo biti veliki namet za građane jer će sve ovo što budemo uradili , uradićemo da im pomognemo. Da im kažemo da ne mogu i da ne smeju, po zakonu, da pregrađuju hodnike, da ne smeju da pregrađuju protivpožarne puteve, da moraju da brinu o fasadama, da izbegnemo sve one neprilike koje mogu da se dese svakog dana. Niš stan se ponudio da, sve što oni budu uradili, to urade bude plaćeno na rate” rekla je sotirovski koja poručuje da i građani koji žive u stambenim zgradama moraju da imaju neke obaveze, pre svega prema zgradi u kojoj žive. Poseban problem u stambenim zgradama je otvaranje ugostiteljskih objekata u njima.
„ Svako od nas može da registruje kafić u APR-u, da ne kaže čime će da se bavi osim da se radi o ugostiteljstvu, a pitanje je da li poštuje pravilo da muziku može da pušta do 22 sata. Zanimljivo je da se mnogi kafići koji su se registrovali za ugostiteljsku delatnost registruju i za noćne barove. Za njih ne važi da muziku isključuju u 22 sata. Šta onda rade stanari koji žive odmah pored kafića u stambenoj zgradi na drugom spratu. Šta rade studenti, bebe, stare osobe ili osobe koje su bolesne. Kada otvorite ovakav sastanak i kada čujete šta je sve problem onda morate da razmislite odakle da krenete“, zaključuje Dragana Sotirovski.
Na današnjem skupu rečeno je da zbog problema sa podstanicama za parno grejanje najbolje rešenje bi bilo da svaka zgrada ima svoju podstanicu. .
“ U nekim slučajevima postoji mogućnost da se podstanice razdvoje i na tome sada radimo, a radove ćemo pokriti iz sopstvenih sredstava. U tim situacijama nam je potrebna samo saglasnost stambene zajednice i ništa više“, istako je Predrag Milačić, direktor JKP „Gradska Toplana“.
Prokišnjavanje stambenih zgrad jedan je od većih problema u gradu. Na listi problema sa kojima se upravnici zgrada sreću je i zauzimanje prostora kod protivpožarnih prolaza, ali i ispred lifta.
„Građevinska inspekcija ima nadležnost da naloži građanima koji su na ovaj način napravili prekršej da to uklone. Donosimo rešenje i za upravnika zgrade kada se radi o prokišnjavanju da u roku 30 dana da naprave program i da nađu firmu sa kojim će sklopiti ugovor i rešiti taj problem“, objašnjava Laketić. „Kako bi smo rešili problem prokišnjavanja krovova, grad će sklopi ugovor sa javnim predzećem da to uradi, ali će radove platiti stanari. U većini slučajeva je problem i to što stanari neće da prikupe taj novac i da to treba neko drugi da uradi. Tu nisu u pravu jer svako mora da se stara o svojoj imovini“, rekao je sekretar Sekretarijata za imovinu i inspekcijske poslove Srđan Laketić.
Predsednik Profesionalnih upravnika stambenih zgrada Peđa Dimitrijević rekao da dugo nije ulagano u stambene zgrade ida ne bi smeo da se ponovi slučaj kada je ceo blok betona pao sa stambene zgrade a da je bezbednost stanara imperativ.
PodeliteFacebookTwitterGoogleEmailSkype
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
