Izvor: KMnovine.com, 05.Dec.2019, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srele se jednom sociološkinja, politikološkinja i psihološkinja
Uh, nikada nisam napisao ružniji naslov. Ali, on samo dolazi od ruženja jezika iz političkih razloga.
Piše: Slobodan Samardžić
U ovom slučaju navodni razlog je ženska ravnopravnost u jeziku. Ali zapravo nije to nego – jezičko nasilje kako bi se postigao ovaj cilj. Nema sumnje da je u pitanju politička akcija koja beleži značajne >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << uspehe: sve je učestalije javno korišćenje novih imenica koje se izvode iz imenica muškog roda i treba da izraze jezičku ravnopravnost žena.
Uspeh ovih jezičkih intervencija možda bi bio i konačan kada ih sam jezik ne bi dovodio u pitanje. Takve intervencije, naime, najčeše su jezički nemušte (ružne) i stvaraju prirodni otpor slušnog i odgovarajućeg moždanog aparata. Ova nepremostiva prepreka, pošto drugih kao da nema, poslednja je šansa za srpski jezik da ostane svoj na svom – ne zbog tuđica, nego zbog unutrašnjeg nasilnog kvarenja. Osnovni problem je u tome što u jedan prirodan evolutivni tok, a to je nastanak i razvoj jezika, upada konkretan politički akter, kojem kao takvom ovde nije mesto. Upravo stoga što je meta intervencije ono najprirodnije društveno što čovek ima – jezik, bilo bi normalno da se ovom radikalnom političkom naumu suprotstave ne samo pozvane jezičke institucije, već i svako ko oseća lični dug prema maternjem jeziku. Pošto je reč o odbrani jedne temeljne vrednosti, ovoj akciji ne bi se mogao pripisati atribut dnevnopolitičkog, već u datom slučaju – egzistencijalnog. U suprotnom, jezik će svoju egzistenciju u lepom morati da brani sam, a to nije moguće na duži rok.
Koliko je pogrešno i destruktivno konstruisanje (kao nameravana politička delatnost) novih reči ili njihovih derivata može da ilustruje upravo iskustvo prirodne evolucije srpskog jezika u oblasti o kojoj govorimo. Reč učiteljica nastala je (a nije stvorena) tek pošto su u školama počele da predaju žene. Ali ovde nije reč samo o toj činjenici, jer bi se po tom uzoru opravdano morale prihvatiti i savremene jezičke novotarije kao što su, recimo, reči politikološkinja ili borkinja. Razlika je u tome što je reč učiteljica odobrio sam jezik, a druge dve nije. Dakle, nije reč samo o navici upotrebe, već o jezičkom sazvučju sa postojećim vokabularom. Jezik je tu jako osetljiv i precizan. Posle lakara došla je lekarka. Posle doktora doktorka, ali u ovom slučaju sa jednom suptilnom razlikom: kada je reč o medicinskoj sferi ovo je u redu; ali ako je reč o naučnoj tituli gotovo smešno zvuči kad se za ženu kaže doktorka, a uobičajeno kada se kaže doktor.
Danas ima dosta imenica muškog roda koje označavaju zanimanja kojima se bave i žene. Reč je o imenicama koje su na granici evolutivne deklinacije ka imenicama ženskog roda: predsednik pa predsednica, profesor pa profesorka i sl. Poznaćete ih po tome, što ćete žene tih zanimanja i zvanja spontano oslovljavati i na jedan i na drugi način. Nasuprot tome, ako čujete da neko koristi reč kao biološkinja ili filozofkinja, znaćete koju ideologiju zastupa. Ali, ta ideologija, kada je već pominjem, morala bi da bude saglasna svojim načelima jezičke ravnopravnosti. Recimo, imena životinja morala bi takođe da budu „rodno osetljiva“. Tako na primer, ženka nosoroga bi se morala zvati nosoroškinja, a mužjak zmije (jer, valjda je reč i o toj ravnopravnosti) – zmijan.
Koliko ovakve političke intervencije u jezik otežavaju komunikaciju može da posvedoči literatura pisana tim jezikom ili, pak, prevodi koji su pravljeni na tom novojezičkom uzusu. Tu nedavno, po službenoj dužnosti pročitao sam knjigu austrijskog autora Volfganga Šmalea Šta će biti sa Evropskom unijom?Istorija i budućnost (Klio, Beograd, 2019). Prevod je obavljen na rodno osetljiv način pošto je i sam original takav, ali je na odgovarajućim mestima jezički bio nesnosan. Ovaj tegoban utisak posledica je same materije u kojoj se često koriste izrazi koji su zbog specifične vrste tzv. korektnosti morali biti napisani dvostruko. Bez iscrnog nabrajanja (na ovo sam reagovao tek kada mi je stvarno dodijalo), reč je o sledećim parovima koji su se prilično često ponavljali: građani/građanke, migranti/migrantkinje, birači/biračice, državljani/državljanke, poslanici/poslanice, zastupnici/zastupnice, kandidati/kandidatkinje, predsednik/predsednica; a onda nužno i: njega/nju, njemu/njoj i sl. I ne samo to. Radi savršene ravnotežne ravnopravnosti autor knjige, a s njim i naš prevodilac, svaki od ovih parova posle prvog pominjanja uredno obrće, kao: građanin/građanka, pa onda građanka/građanin.
Jedna rečenica u ovoj knjizi odzvanja ovako: „Dve/dva/dvoje glavnih kandidatkinja ili glavnih kandidata s najvećim brojem glasova ušli/ušle bi u drugi krug glasanja; izbor za predsednicu ili predsednika bi se organizaciono održao...“ (str. 140). Jedna od nesreća ovog izdanja je u tome što je prevedeno sa nemačkog. U ovom jeziku imenička derivacija ove vrste je jednostavna i jezički i pisano tako što se uvek na imenicu muškog roda doda samo „in“, čime se pretvara u imenicu žeskog roda. (Recimo: učitelj/učiteljica – Lehrer/Lehrerin). U srpskom jeziku taj dodatak je različit: ica, ka, skinja, škinja, kinja, itd. Ali, pitanje, nezavisno od rodno ravnopravne namere, sledeće je: ako nemački jezik to dopušta na lagan i nekvarljiv način, zašto bismo mi isto postupali kad to nije slučaj. Zar nije pametnije, kao što je i dosad bilo, da osluškujemo jezik i pustimo ga da nam dozvoli ili ne dozvoli odgovorajuću promenu. Izgleda da tako ne može zbog nečijeg političkog stava.
Na kraju, prisećam se jedne duhovite dosetke našeg lingviste Ivana Klajna iz njegovih „jezikoslovnih sitnica“ u NIN-u. Pišući o istoj temi i izlažući jezičke novotarije, takst je završio jednom nedoumicom. Kada je jednom prilikom došao na svoj fakultet, ugledao je plakat Zavoda za trasfuziju sa krupno napisanom porukom „Budite davaoc“. Pomislio je kakvu bi zabunu napravio ovaj poziv napisan na rodno osetljivom jeziku.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: Srbija i svet :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Slobodan #Samardžić #Balkan #Rod #ravnopravnost #Žene #pol #diskriminacijai #kmnovine
.jpg)
