Izvor: JUGpress.com, 21.Feb.2022, 19:28
Direktor „Puteva Srbije“ Drobnjak imao pola miliona franaka u Švajcarskoj
BEOGRAD
Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak imao je nešto više od pola miliona švajcarskih franaka (više od 300.000 evra) na tajnom računu u banci „Credit Suisse“ u Švajcarskoj sredinom 2008, otkriva KRIK u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“. U to vreme Drobnjak samo što je preuzeo mesto prvog čoveka državnog preduzeća za izgradnju puteva.
Tokom 2008. godine tada novi direktor državnog preduzeća „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak u >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << medijima je govorio o rekordnim dugovima ove kompanije – koji su iznosili oko 320 miliona evra i nastali su, kako je tvrdio, ranijih godina.
Dok su „Putevi Srbije“ grcali u dugovima, sa novopečenim direktorom bilo je drugačije.
Drobnjak je u aprilu 2007. godine otvorio bankovni račun u Švajcarskoj, a već krajem iste godine Vlada predvođena Demokratskom strankom (DS) postavila ga je da vodi „Puteve Srbije“. Sredinom 2008. godine na ovom računu u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ imao je nešto više od pola miliona franaka (više od 300.000 evra), otkriva KRIK u projektu „Švajcarske tajne“. Švajcarske tajne
Istraživanje „Suisse Secrets“ (Švajcarske tajne) zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci koje je izvor dostavio novinarima nemačkog lista „Zidojče cajtung“, a on ih podelio sa novinarskom mrežom OCCRP. U istraživanju je ukupno učestvovalo više od 160 novinara iz 48 redakcija iz 39 država. KRIK je bio deo ovog novinarskog tima i analizirao podatke koji imaju veze sa Srbijom.
Zanimljivo je da je Drobnjak dozvolio da pristup njegovom novcu ima i biznismen Radovan Marinković, vlasnik kompanija „Centrolek“ i „Minnex Trading Corporation“. Direktor „Puteva Srbije“, kao vlasnik računa, dao mu je punomoćje, pokazuju procureli podaci banke.
Nije ga prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, sudeći prema izveštajima o imovini i prihodima u kojima je početkom 2011. tvrdio da nema ušteđevinu – iako mu je račun u Švajcarskoj tada još bio otvoren i na njemu je, kako pokazuju procureli podaci, bilo novca.
Građanima Srbije, inače, nije dozvoljeno da imaju račune u stranim zemljama, osim u slučajevima da im Narodna banka Srbije to dozvoli. Iz ove institucije je na pitanja KRIK-a odgovoreno da nemaju saznanja da je Drobnjak imao račun u „Credit Suisse“.
Nije poznato ni koje je poreklo novca koje je Drobnjak čuvao u švajcarskoj banci.
Pre nego što je preuzeo „Puteve Srbije“, Drobnjak je godinama radio u drugom državnom preduzeću – PZP „Beograd“, koje su kasnije privatizovali biznismeni Miroslav Mišković i Milo Đurašković. Njima se sudilo za izvlačenje novca iz putarskih preduzeća nakon privatizacija, a za to su oslobođeni.
Drobnjak nije pristao na intervju za KRIK niti odgovorio na detaljna pitanja koja su mu novinari poslali lično i posredstvom službe za saradnju sa medijima „Puteva Srbije“.
Marinković, koji je imao punomoćje za Drobnjakov račun u Švajcarskoj, u telefonskom razgovoru za KRIK tvrdi da je novac na računu bio njegov, a da je Drobnjaka postavio da bude formalni vlasnik računa.
„On jeste krajnji vlasnik računa, ja sam otvorio za njega taj račun i pozvao ga da dođe da potpiše“, objašnjava Marinković i dodaje da je Drobnjak zbog računa jednom išao u Švajcarsku zbog stavljanja postpisa, večerao i vratio se u Srbiju.
Marinković tvrdi da je novac na računu prebacio sa svojih drugih računa iz Amerike ili Poljske, u kojima poseduje privatne biznise. Račun je, kako kaže, otvorio da bi dogradio porodičnu kuću na Banovom Brdu.
„Napravio sam planove da dogradim tu kuću, pa sam hteo da angažujem Drobnjaka da mi vodi računa o toj dogradnji i da mu ostavim pare na tom računu u Švajcarskoj, pošto ja ne bih mogao iz Amerike da dolazim i to kontrolišem“, navodi Marinković i objašnjava da su njih dvojica u rodbinskim odnosima, odnosno da mu je Drobnjak zet.
Račun je zatvoren 2011. godine, a Marinković za KRIK kaže da je ovakva odluka došla jer nisu imali saglasnost Narodne banke Srbije.
„(Švajcarska ) banka mi je rekla da treba da tražim saglasnost Narodne banke Srbije, ja ili Zoran zbog Zoranovog imena. Ja sam se onda pardonirao i rekao banci nemam vremena da tražim to, niti da dajem instrukcije Zoranu to da radi, nije mi to neophodno. I onda sam dao kontra naloge da se novac vrati na iste one račune sa kojih je došao.“
Čovek svih režima
Vlade su se smenjivale, a Drobnjaka ništa nije moglo da uzdrma na poziciji čoveka koji upravlja „Putevima Srbije“. Na ovoj funkciji je već skoro 15 godina – i to nezakonito.
Drobnjak obilazi radove na putu Kragujevac – Batočina (foto: Putevi Srbije)
Drobnjak je postao prvi čovek ove državne firme krajem 2007. godine kada je rešenje o njegovom imenovanju potpisao tadašnji potpredsednik Vlade iz redova demokrata Božidar Đelić. Nakon što mu je istekao mandat krajem 2011, Drobnjak je postao vršilac dužnosti (v.d.) generalnog direktora, a odluku je potpisao predsednik tadašnje vlade Mirko Cvetković. Dve godine kasnije, premijer Ivica Dačić potpisuje da Drobnjak ostaje v.d. direktora gde se zadržao do danas, tokom vlasti predvođene Srpskom naprednom strankom.
Prema Zakonu o javnim preduzećima, v.d. može da se imenuje samo jednom i to na period ne duži od jedne godine.
Da je Drobnjak nezakonito v.d. „Puteva Srbije“ utvrdila je krajem prošle godine Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju o nepravilnostima koje je zatekla u tom javnom preduzeću. DRI je tražila od Nadzornog odbora preduzeća da to ispravi, ali je odbor odgovorio da za to nije nadležan, kao i da je ranije već pisao Vladi i Ministarstvu privrede.
Osim toga što je protivzakonito na ovoj funkciji, Drobnjak se našao i pod istragama za finansijski kriminal. Drobnjakova imovina
Drobnjak u svom vlasništvu ima porodično imanje u rodnom Čačku koje je nasledio, kao i trosoban stan na Vračaru i stan na Zlatiboru koje je kupio pre nego što je počeo da prijavljuje imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije 2010. godine. U svom vlasništvu imao je i nekoliko automobila, a trenutno vozi „tojotu RAV4“. Imao je i četvrtinu udela u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Čačku, kao i 179 akcija u PZP „Beograd“ gde je godinama radio.
Tužilaštvo za organizovani kriminal 2013. godine optužilo ga je da je sa nekadašnjim ministrom zaštite životne sredine Oliverom Dulićem i njegovim zamenikom pomogao da slovenačka kompanija „Nuba invest“ mimo zakona dobije dozvole za postavljanje optičkih kablova. Drobnjak je bio osuđen na godinu dana zatvora i tri godine zabrane obavljanja javne funkcije, a nakon ponovljenog suđenja, prošle godine je oslobođen. Presuda još nije pravosnažna i čeka se konačna odluka Apelacionog suda u Beogradu.
Protiv Drobnjaka se vodio i postupak zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, ali je iskoristio oportunitet – platio je 170.000 dinara u humanitarne svrhe i postupak je 2018. obustavljen.
Prošle godine protiv Drobnjaka optužnicu je podnelo i Više javno tužilaštvo u Valjevu zbog saobraćajne nezgode iz novembra 2017. kada su na neotvorenom delu autoputa Ub-Lajkovac poginule dve osobe, ali ona još nije potvrđena. Drobnjak je optužen jer kao direktor „Puteva Srbije“ nije preduzeo mere za obezbeđenje ove deonice puta niti izvršio kontrolu osobe koja je zadužena za signalizaciju na putevima, zbog čega je došlo do nesreće.
Nevladina organizacija CRTA podnela je Agenciji za sprečavanje korupcije krivičnu prijavu protiv Drobnjaka jer je u junu 2020. obišao meštane sela Kukulovce i obećao da će im izgraditi put ako za deset dana izađu na izbore. Ova prijava kojom se Drobnjak sumnjičio za davanje mita u vezi sa glasanjem je odbačena.
Banka „Credit Suisse“ nije odgovorila na pitanja novinara o konkretnim računima ili klijentima, samo je saopštila da „posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima“.
Izvor: KRIK
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
