Izvor: RTS, 27.Feb.2020, 21:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemaljski raj oko kojeg se spore Japan i Kina
Specijalizovani mediji za oblast odbrane i bezbednosti u poslednje vreme izveštavaju da je došlo do eskalacije incidenata i pojačanih tenzija između Kine i Japana u Istočnom kineskom moru, posebno na krajnjem jugoistoku japanskog arhipelaga, blizu Tajvana gde se oko malih nenaseljenih ostrva već četiri decenije vodi tihi i, na sreću, ne i krvav sukob. O čemu je zapravo reč i koliko je stvarno ugrožen mir na obodima Pacifika? U potrazi za odgovorom na ta pitanja, spoljnopolitički >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << urednik RTS-a otišao je u Japan i dospeo do ostrva oko kojih su bezbednosne aktivnosti veoma žive.
Sve su učestaliji incidenti u kojima brodovi japanske obalske straže isteruju kineske ribarske brodove iz voda oko ostrva Senkaku u blizini Tajvana i japanskog ostrva Išigaki.
Tokom boravka u Japanu ovim povodom, izvor iz Japanske obalske straže rekao mi je da nisu samo ribarski brodovi u pitanju već da je u poslednje tri godine primetno agresivno i povećano prisustvo kineske obalske straže u vodama oko ostrva.
"Kineska obalska straža pojavljuje se u grupama po četiri broda u našim vodama", kaže ovaj izvor koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
"Zadržavaju se po nekoliko sati i obično odu kada se pojave naši brodovi. Za sada i jedna i druga strana izbegavaju ozbiljnu konfrontaciju. Posle desetak minuta razmene radio i vizuelnih poruka 'da se nalazite u našim teritorijalnim vodama i da je potrebno da ih odmah napustite' svi se raziđu. Međutim eskalacija, iako tiha, ipak postoji."
Dodaje da je primetno da su kineski brodovi sada veći nego ranije i veći od japanskih, dodaje naš izvor. "U poslednje vreme pojavljuju se čak i kateri od deset hiljada tona deplasmana dok su naši brodovi između tri i sedam hiljada tona."
Na stalnom oprezu Ovaj tehnički podatak mnogima na prvi pogled nije važan ali ako se zna da Kina, po zvaničnim podacima, ima samo dva katera od deset hiljada tona deplasmana odluka da se oni upute baš u Senkaku svakako predstavlja poruku. I učestalost "poseta" nije ništa manje glasovita, oko 350 ulazaka u vode u prošloj godini, dakle skoro svaki dan.
Japan je odlučno odgovorio na opasnost. Na ostrvu Išigaki, najbližem japanskom ostrvu proširena je baza Obalske straže. Ona je sada najveća od 72, koliko ih Japan ima širom svojih okeana. U njoj je 15 brodova od kojih je čak deset zaduženo samo za patrole oko Senkakua, i dva patrolna čamca.
Dalja eskalacija već se može nazreti. Japan, naime, smatra da su kineski brodovi koji ulaze u more oko ostrva Senkaku vojni brodovi, zato što u Kini obalska straža potpada pod komandu ratne mornarice. Zato se postavilo pitanje da li ostrvo Išigaki treba dodatno militarizovati. I sudeći prema onome što su nam rekli lokalni politički lideri na Išigakiju pitanje već ima i prvi odgovor.
"Ljudi na Išigakiju strahuju od pojačanih aktivnosti kineskih snaga i mi smo se založili da se na našem ostrvu izgradi vojna baza japanskih odbrambenih snaga", kaže član saveta tog ostrva Miki Ivao. On, kao bivši profesionalni vojnik i potpredsednik Komisije za odbranu Okinave, smatra da Kinezi imaju nekoliko razloga zbog kojih će pojačati pritisak na ova ostrva, a ne samo potencijalno nalazište nafte.
Nafta i duboko more"Kao prvo, ako pogledate mapu mora videćete da je od kineske obale prema ostrvima more plitko i tek kod samog Senkakua postaje duboko. U plitkom moru aktivnost podmornica se lako otkriva, pa Kinezi imaju problema sa podmorskim vojnim aktivnostima.
Kao drugo, ukoliko bi se Kina u bilo kom trenutku odlučila da napadne Tajvan, Senkaku im stoji na putu da zaobiđu Tajvan i okruže ga sa udaljenije strane", dodaje Ivao.
Gradonačenik Išigakija Jošitaka Nakajama ima veoma oštar stav o zaštiti Senkakua.
Čim je reizabran pretprošle godine tražio je dve stvari. Prvo, da se "sporna" ostrva preimenuju i da im se umesto sadašnjeg administrativnog imena Tonoširo, Išigaki siti, da japansko ime Senkaku kako ih u Japanu i zovu.
Takođe je zatražio, i dobio, da se na ostrvu stacioniraju japanske odbrambene snage.
"Japan već ima plan i sprovodi ga u delo da se vojne baze otvore na celom nizu ostrva u prefekturi Okinava da bi se predupredila kineska ekspanzija. Otvorene su već na ostrvima Amama, Okinava, Mijako i Jonaguni i u celom tom, prirodnom nizu arhipelaga još samo nema baze na Išigakiju. To je vojno opasno i obesmišljava ceo plan. Na sreću sada je počela gradnja baze i na našem ostrvu i u njoj će biti smešteno oko 600 pešadinaca japanskih odbrambenih snaga."
Ostrvo IšigakiOstrvo, ili tačnije ostrva Išigaki imaju oko 50.000 stanovnika i mali su tropski raj na zemlji. Najjužnije su japansko ostrvo i nalaze se na samo 180 nautičkih milja od Tajvana.
Tradicionalno ljudi se na njima bave preradom šećerne trske i ribolovom ali poslednjih godina najveći prihodi ostvaruju se od turizma. Ostrva su postala utočište onih koji zimi beže od hladnoće i snegova centralnih japanskih ostrva.
Kada smo mi doputovali tamo, aerodrom je bio prepun očeva koji su doveli sinove da dočekaju jedan od najpopularnijih bejzbol timova u Japanu koji je tu došao na pripreme pred početak prolećnog dela sezone.
Bejzbol je inače u Japanu najpopularniji sport i tek u poslednjih par decenija sustiže ga fudbal.
Drugo po veličini ostrvo Išigakija ima jedan od najvećih nacionalnih parkova u japanu sa veoma raznovrsnim florom i faunom. Ostrva su okružena koralnim grebenima pa vrve od prelepog podvodnog života koji je raj za ronioce turiste. Na tom ostvru je o jedan od najveći i najboljih terena za golf na celom svetu kojije lako prepoznatljiv čak i na satelitskim snimcima.
Turizam i vojne aktivnosti ne idu jedno s drugim ali gradonačelnik ne smatra da nova vojna baza može da smeta turizmu.
"Turizmu može da smeta samo nekakav sukob a baza je tu da odvrati pokušaje sukoba. Sama po sebi ona neće smetati jer nije velika. Na Okinavi postoji velika baza pa ne smeta nikom, isto tako i Tajvan i Havajis u ogromne baze a punis u turista. Konsultovali smo i naše turističke radnike i oni ne smatraju da će im baza smetati", kaže gradonačenik Nakajama.
Istorija sukobaU stvari Japanci bi se naljutili ako kažete da postoji teritorijalni spor oko Senkakua. Njihov stav je da spora nema, to je japanska teritorija.
Naime, ostrva su ekonomski koristili lokalni Japanci sa Išigakija još u 19. veku, za ribolov i, verovakli ili ne, skupljanje pera albatrosa. Sami Japanci najčešće navode 1895. kao godinu u kojoj su ostvra i zvanično postala deo Japana.
Tu leži i potencijalni problem Japana jer je to godina kada su Japanci, poosle prvog Kinesko-japanskog rata (1894/95.) pripojili i Tajvan i sva okolna ostrva značajno oslabivši poslednju kinesku dinastiju Ćing.
Posle Drugog svetskog rata Mirovni sporazum iz San Franciska naložio je Japanu da "Kini vrati sve otete teritorije" ali su Senkaku ostrva ušla u one teritorije koje je pod patronat uzela Amerika. 1971. godine ostrva su vraćena Japanu Sporazumom o povratku Okinave Japanu (Okinawa Reversion Agreement).
Kina tvrdi da njeno pravo na Dijaoju (Senkaku) potiče iz mnogo davnijih vremena kada je dinastija Ming vladala Kinom a ta ostrva su bila pod upravom kineske pokrajine Tajvan.
Činjenicu da zvanični Peking ni reč nije rekao kada su Amerikanci 1971. Senkaku vratili Japanu Peking pravda time da je Kina i tada, kao i sada i oduvek, Tajvan smatrala svojom teritorijom i da su njene vlasti morale da se pobune zbog Dijaojua, jer ostrva pripadaju toj provinciji, ali nisu jer je Čang Kaj Šekova vlada u Tajpeju bila u vazalskom odnosu sa Amerikacima.
Šta kažu papiri Ipak, zvanični Peking nije protestovao nikad, čak ni kad su američko vazduhoplovstvo i mornarica Senkaku koristili kao metu za trenažno bombardovanje.
Japanci navode bar dva dokumenta upravo s kraja vremena dinastije Ming, iz sedamnaestog veka u kojem se kineske pretenzije osporavaju. Jedan od tih dokumenata je izvod iz zvaničnih anala Ming dinastije u kojima jedan kineski guverner obaveštava podanike da se "Kineski okean završava kod ostrva Matsu", kod same obale Tajvana i da je "ostalo more (dakle i Dijaoju) otvoreno za plovidbu svih ostalih naroda".
Drugi dokument sam i sam mogao da vidim u novootvorenom muzeju Suvereniteta japanskih teritorija u Tokiju (zbog otvaranja tog muzeja Peking je Tokiju uručio zvaničnu diplomatsku protestnu notu) i predstavlja pismo zahvalnosti lokalnog kineskog guvernera s kraja 18. veka koji se japanskim vlastima što su spasli kineske ribare na tim ostrvima, što implicira da su japanske vlasti za njih i tada bile nekako zadužene.
Bilo kako bilo, Amerikanci su ostrva vratili Japanu, opnda su ih kupili privatni vlasnici i ostala su privatno vlasništvo nekih ljudi iz Japana. I danas je jedno privatno ali su tri najveća prodata vladi Japana 2012. godine i od tada su pod direktnom upravom Japanske obalske straže.
Napori diplomatijeDva dalekoistočna diva, Kina i Japan, su, prema rečima naših sagovornika bliskih Ministarstvu spoljnih poslova Japana, u poziciji da moraju da štite postignuti visok nivo ekonomske saradnje dok se istovremeno njihovi brodovi sudaraju po morima gurajući jedni druge iz spornih voda. Ovako japanski sagovornici vide aktuelnu situaciju.
Kina očigledno nastoji da pojača svoju vojnu moć u Pacifiku. Posle kupovine i prepravke jednog nosača aviona iz Ukrajine, pravi još najmanje četiri i to će biti najveća flota nosača na svetu posle američke. U njihovoj pratnji biće još desetine modernih ratnih brodova.
Takvoj armadi potrebno je mesta da se razmahne a Kina je sa čitave istočne i jugoistočne strane okružena japanskim teritorijalnim vodama ili ekskluzivnim ekonomskim morskim zonama koje štite japanska obalska straža i Odbrambene snage.
Sa juga tu je Tajvan a Japancima i kineskom najvećem neposlušnom ostrvu iza leđa stoje Sjedinjene Američke Države. U pokušaju da probije taj obruč i uspostavi slobodu kretanja svoje mornarice, Kina se angažovala na uspostavljanju svojih teritorijalnih voda oko ostrva u Južnom i Istočnom kineskom moru.
U Južnom moru je nasula lagune, hridi i ostrvca i od njih napravila prava ostrva, vojno opremljena i utvrđena. Međunarodnim pravom oko ostrva bi imali pravo na najmanje šest do dvanaest nautičkih milja teritorijalnih voda ali i Amerikanci i njihovi saveznici to pravo osporavaju.
Ustav protiv sile Jedan zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova zadužen za mirovni sporazum sa SAD podseća da ne treba ispustiti iz vida da je sa jedne strane Japan u nepovoljnom položaju u odnosu na Kinu jer član 9. Ustava Japana koji je, pod budnim okom Vašingtona, pisan po kapitulaciji Japana kaže da će Japan sve svoje međunarodne sporove rešavati mirnim putem bez upotrebe sile, pa čak i bez pretnji silom. Japanska vojska, iako moderno opremljena i moćna (uskoro kupuju oko 170 najnovijih američkih aviona F35), naziva se Odbrambene snage a ne vojska.
Sam Japan je sebe ograničio da vojni budžet ne prelazi jedan odsto nacionalnog proizvoda. Zato sada Kina ima četiri puta veći vojni budžet.
Ali Japan ima Bezbednosni sporazum sa SAD, čiji član 5 kaže da će Amerika braniti Japan u slučaju vojnog sukoba.
Osim toga, Amerikaci su na sebe preuzeli obavezu da obezbeđuju "slobodnu plovidbu na Pacifiku", tako da se oni nikako ne smeju zaobići kao činilac u ovom odmeravanju snaga.
U vreme početka otvaranja Kine prema svetu tadašnji kineski lider Deng Sjaoping proklamovao je politiku uzdržavanja u teritorijalnim sporovima sa Japanom i drugim zemljama.
Iako neki od naših sagovornika u Japanu strahuju da je to vreme prošlo i da će Kina pod rukovodstvom Si Đinpinga agresivno slediti ekspanzionističke ciljeve za sada ih događaji demantuju.
Kina i Japan su postigli dogovor i eksploataciji gasa u moru i niko "ne buši sa pogrešne strane linije", 2012. godine prilikom prvog susreta japanskog premijera Šinzo Abea i kineskog predsednika Si Đinpinga japanski premijer inicirao je da se uspostavi mehanizam neprekidnog kontakta i savetovanja o spornim momentima na moru.
Si je prihvatio tu inicijativu i na njoj se i dalje radi. Još tada su dvojica lidera zaključila da se mora izbeći rizik od slučajno izazvanog sukoba koji bi automatski uključio i SAD.
Prošle godine premijer Šinzo Abe se sreo i sa kineskim kolegom Li Kećangom a sledi još jedan susret sa predsednikom Sijem.
Buka u tihoj, plodnoj šumi Svojstveno je ljudskoj prirodi da više obraća pažnju na dramatične i loše događaje nego na kontinuirano dobre i mediji toj prirodi povlađuju, ili kako to neko slikovito reče: "kada padne jedno drvo i napravi veliku buku svi primete a kada milion stabala lagano raste tvoreći moćnu i predivnu šumu niko ne obraća pažnju.
Malo ko zna da su Kina i Japan, druga i treća ekonomija na svetu, danas najbolji trgovinski partneri. Kina je Japanu najveći trgovinski partner a Japan Kini drugi, posle Amerike. Japan je takođe jedna od retkih zemalja koja u trgovini sa Kinom ima suficit, od oko 350 milijardi dolara.
Japan je Kini pomogao sa oko 360 milijardi dolara tokom godina otvaranja prema svetu a japanskim investicijama širom Kine otvoreno je oko 30 hiljada kompanija. Oko osam miliona kineskih turista svake godine poseti Japan a u njemu rade na desetine hiljada Kineza.
Zbog svega ovoga čini se da ne preti veći sukob - za sada, ali tenzija ostaje, pa se čak i pojačava.
Kinezi su poznati po strpljenju i strateškom planiranju na duge staze, pa je u Japanu živa debata o tome da li će doći trenutak kada će Kina smatrati da je dovoljno jaka da se agresivnije nametne i treba li preduzeti nešto pre nego što se to desi.
.jpg)
