Izvor: e-Novine, 27.Jun.2009, 01:05

Srbija do Tokija al preko Milvokija

Srbija do Tokija al preko Milvokija

On onda predloži: „Aj zamisli naprimjer da nas dvoje nismo sad udvoje nego... utroje”. Ona odma, ka i svaka praktična domaćica, pomisli kako bi joj to sigurno satralo ovi bračni krevet šta su ga jedva uspili uzest, na deset čekova, i još uvik ga otplaćuju. Ali opet primuči i spontano zamašta jednoga viskog, zgodnog, pridruženog člana. Pita je muž: „Jesi li?” „Jesan.” On se užga automatski. „Pričaj, pričaj!!” Ona, sanjivog pogleda, spremno počne opisivat trećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << aktera. „Vako: Visok je, viši od tebe bar za glavu...stasit, nako ki pravo muško, skroz drukčiji tip od tebe... crne kose, lipih očiju, na stomaku pločica do pločice... a zubi... mmm...”

Opet san se zajubila i prijatejice su mi rekle da ovi put ne smin zeznit stvar. To oće reć da triban skratit jezik, i fokusirat se na ženstvenost i bespomoćnost. To da skratin jezik, to mi se čini ka nemoguća misija, ali još teže mi je ono o ženstvenosti i bespomoćnosti. Kako izgledat krhko i ženstveno kad me Bog nagradija ovon dinaroidnom građom i stopalom broj 41?! Našta je, kvragu, mislija moj ćaća dok me pravija? Mater me znala tješit govoreć kako naprimjer skoro sve manekenke imaju nogu br. 41. Zaboravila žena da je od mene u životu moglo svašta ispast, samo ne manekenka. Mislin, imala san višak kila još ka embrio.

Rastavjene žene se dile na tri grupe. Prve su one neizlječive romantičarke šta se nakon rastave jedva čekaju opet zaje.. zavezat. Druga grupa su one šta više ne žele bit niti suside ičemu šta izgleda, hrani se i glasa ka muško, a treća grupa sam ja.

Ja bi, naime, isto opet dilila s nekim dobro i zlo, ali samo par uri misečno, kad ono baš ne znan di ću sa sobon.


A tek nać muškoga koji ti s takvin stopalon uopće može parirat!? Možda sportaši? Oni se znaju itnit i do 47. Al' oni imaju one svoje karantene uoči utakmica. A šta ako meni baš tad dođe? A on meni reče „Sorry, draga, karantena”? Oprostit ćete, al' meni to nije čovik. Ma, itnila bi mu one njegove cipelurine u glavu, pa makar više nikad ne našla ni cipele, ni muža!

U svakon slučaju, uz sve druge savjete, dobila san i naputak da dotičnome moran tu i tamo poslat koju seksi sms poruku jer da je to način na koji se muškoga more najboje zavodit i zadržat neko vrime uz sebe. Navodno da su njima te šporkarije ka najdraže, poslin nogometa. Ja san joj rekla da se meni čini da je u današnje vrime nogomet po šporkarijama još i jači od seksa. Odbrusila mi je da se ja ne razumin u nogomet i da se držin dakle drugog im po redu najomiljenijeg terena, tj. kreveta.

Tako san ja krenila smišljat i sklapat jednu spontanu sms zavodničku poruku. Pa hrabro sročin ono... „Želin te”. Do te san rečenice došla nakon brojnog premetanja tipa „Ja te želin”, „Želin te ja”, „Ja želin te”, „Želin te za popizdit”. Na kraju san izabrala ono „Želin te”. To mi nekako zvuči ka skroz ono obećavajuće, a opet otmjeno i decentno. Ka naprimjer kad rečeš „Idemo dalje”. Ka Šeron Stoun u Sirove strasti. Pošajen, i čekan reakciju, sva ustreptala. Čekan, dakle. I čekan. I ništa. I mislin se koji bi tupan moga ne odgovorit promptno na taku eksplicitnu poruku. Jedini mogući razlog bi moga bit da je nije ni primija. A ako nije, kome san je onda poslala? Nadan se da nisan materi ili onom tikvanu iz firme šta mu voda krene na usta čin me vidi a izgleda ka čovječja ribica, toliko je blid i tanak. Nakon par uri pošajen ovome iživcirano „Jes' ti primija poruku??”

„Jesan, al san taman bija ruča, pa malo lega ubit oko”, odgovori bez trunke grižnje savjesti objekt moje žudnje. Da me ko polija ladnon vodon, bilo bi mi lakše, nego ovo.

Toliko o strastvenin i temperamentnin macho Dalmatincima. O, da, jesu oni strastveni, ako ih uvatiš nakon šta su odradili obrednu fjaku.

Drugi put se iden zajubit u Zagreb. Nać nekog normalnog, hiperaktivnog muškog pod streson.

Kad smo kod macho muških, mali od prijatejice je neki dan kupija rebatinke na kojima ozada piše FOLLOW ME. Muž joj je poludija i jadnoga maloga satra da će sad svi pederi po gradu ić za njim. Njoj je bilo žaj maloga pa je napala muža da kako to njoj nije nikad upalilo s njim. A ima spavaćicu sa istin natpison. I da kad ona u istoimenoj spavaćici krene put spavaće sobe, značajno ga gledajući, on čini fintu da ne razumi njanci riči engleskog. On je njoj na to skresa da nije njegova kuća aerodrom i da neće on slijedit nikakve natpise. I da mu nakon dvajst godina braka nije dovojno par stranjskih slova na njenoj spavaćici da bi ga to diglo sa kauča. A ona njemu da ga više ne bi diglo ni da joj je spavaćica pokretni video zid sa porno uradcima. I eto ti svađe. Poslin, kad ga je nekako dovukla u spavaću sobu, on njoj da bi tribali ukjučit malo više mašte u te svoje bračne aktivnosti.. Prvo mu je tila reć da ona mašta itekako. Svaki put. O tome da se on šta prije skala s nje i pusti je gledat dvistašezdesetsedmi nastavak one lipe meksičke serije na hateveju. Ali je to, ka i svaka mudra žena, primučala, i rekla: „Aj”.

On onda predloži: „Aj zamisli naprimjer da nas dvoje nismo sad udvoje nego... utroje”. Ona odma, ka i svaka praktična domaćica, pomisli kako bi joj to sigurno satralo ovi bračni krevet šta su ga jedva uspili uzest, na deset čekova, i još uvik ga otplaćuju. Ali opet primuči i spontano zamašta jednoga viskog, zgodnog, pridruženog člana. Pita je muž: „Jesi li?”

„Jesan.”

On se užga automatski. „Pričaj, pričaj!!”

Ona, sanjivog pogleda, spremno počne opisivat trećeg aktera.

„Vako: Visok je, viši od tebe bar za glavu...stasit, nako ki pravo muško, skroz drukčiji tip od tebe... crne kose, lipih očiju, na stomaku pločica do pločice... a zubi... mmm...”

Al' štaš ti vidit. Ovi poludija. Makne se od nje, i sumnjičavo je promotri.

„Koji ti je to? Otkad se viđate? Jel' ga ja znan? Ha??”

Ona jadna zbunjeno: „Pa, kako koji? Jesi reka da ukjučin maštu? Pa to je taj, iz mašte, prvi put čovika vidin, majke mi!”

A on: „A jel'? Prvi put ga vidiš? Nisan mislija da zamisliš muškog, nego još jednu žensku! Kako ti ženska nije pala na pamet? Nego odma taj... kako se zove? Govori, kako se zove?!”

Od tada, kaže ona, maštaju u sebi, svako o svon poslu. Al' da in se likovi kojin slučajen sretnu u mašti, nastala bi poprilična gužva u posteji...

Slušan ja te priče, i skoro mi dođe milo šta san se rastavila. Rastavjene žene se dile na tri grupe. Prve su one neizlječive romantičarke šta se nakon rastave jedva čekaju opet zaje.. zavezat.

Druga grupa su one šta više ne žele bit niti suside ičemu šta izgleda, hrani se i glasa ka muško, a treća grupa sam ja.

Ja bi, naime, isto opet dilila s nekim dobro i zlo, ali samo par uri misečno, kad ono baš ne znan di ću sa sobon. Uostalon, kad se rastaviš, više nema dobro i zlo, ostane samo dobro, a zlo se u principu vrati svojoj materi. Šta se tiče nogometa, svatila san da je muškima najvažnije dat gol. Zato se kaže da su oni stalno u balunu.

Ali nije istina da od njih za vrime nogometnih prvenstava nema ništa. Pametna žena će baš tada iz njih izvuć najviše. Jer bi svaki muški da SVE na svitu samo da ga se za vrime prvenstva pusti na miru i da mu se ne ronja i ne grinta oko ušiju. (Za one koji nisu iz moga govornog područja: Grintanje je kad ti skoči živac a nisi popizdija. Ronjanje je kad si popizdija al' ti nije skočija živac.)

Photo: Stock

Vrime nogometnog prvenstva je vrime kad žena može obnovit garderobu, prominit namještaj u kužini i pločice u banju. A i poć malo u štetu, ako joj se ukaže zgodna prilika. Dobro, u vrime prvenstva sve zgodne prilike side isprid televizije, u stanju potpune hipnoze, al' nikad se ne zna. Dakle, dovoljno je pet minuti prije početka važne utakmice, a svaka je važna, reć "Dušo, daj ijadu kuna da sredin neke posliće, da te poslin ne prikidan kad počne utakmica". I onda lipo u šoping. Kako se bliži finale, i napetost raste, komotno moš povećavat iznos. Kojeg će on vadit iz džepa ne skidajući pogled s ekrana, nestrpljivo čekajuć da tekma počne, a ti nestaneš. A na sam dan finala moš mrtvoladno iznit i njega, i televiziju, i kauč zajedno sa grickalicama i pivon iz kuće. Ne bi ni trznija. Samo moraš organizirat neku priju da paralelno iznosi televiziju dok ti guraš kauč. I još ga moreš, prije potpune deložacije, bezobrazno priupitat: „Dušo, jel' tako da ja kuvan bolje od tvoje matere? I jel' tako da si me u ovih dvajst godina bar jeanput privarija? A?”

Onako zabuljen u utakmicu, rastreseno bi ti prizna sve, i ono šta nije napravija, bidan..

Tako ja mozgan i mozgan o muško ženskin odnosima i sve mi se čini da je sve u svemu u životu boje bit muško, nego žensko. Evo naprimjer, u slučaju smrti bračnog partnera. Udovca svi uglas žale, i to ne zato šta je žena umrla, nego šta je on osta sam. I odma se svi razlete nać mu sljedeću, jer da kako će čovik bez žene.

Međutin, kad žena ostane udovica, e, onda opet niko ne žali nju, nego njega bidnoga šta je partija. I ako udovici slučajno padne na pamet nać nekoga da ne samuje ostatak života, ne samo šta neće naić na podršku, nego će je još ogovarat komplet njegov, i njezin rod. I govorit će o njoj da je obična šupjača, da se ovi bidan nije još ni oladija, a ona već traži drugoga! Nema veze šta je ovi umra prije 15 godina i ne da se oladija nego je mrtav ladan po cilomen tilu.

Muški, dakle, i mrtvi imaju više judskih prava, tojest kad umru, tri se puta sporije ladu nego mi žene, a ako ostanu, duplo su življi od nas. I oprašta in se i kad idu u štetu, jer da oni imaju veće potribe za seksom od nas.

Aj dobro, nek to i je tako. Ali mi onda nije jasno, ako žene nemaju istu potribu ka i muški, s kojin ženama onda oni to radu?!?
Pogledaj vesti o: Japan

Nastavak na e-Novine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta e-Novine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta e-Novine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.