Izvor: RTS, 20.Sep.2021, 21:07
Severna Koreja jača vojnu moć – krstareće rakete brinu Južnu Koreju i Japan
Prošle nedelje Severna Koreja prikazala je krstareću raketu za koju tvrdi da poseduje domet od 1.500 kilometara. Ona, kvalitetima kao što su pokretljivost i nepredvidljivost, dodaje još jednu bitnu dimenziju moćnom raketnom arsenalu te zemlje i ozbiljno jača njenu moć za vođenje konvencionalnog, pa i nuklearnog rata.
Najnovijim raketnim testovima, održanim prošle nedelje, Severna Koreja je učvrstila svoj status vojne sile i ponovo duboko zabrinula >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << javnost Južne Koreje i Japana.
Naime, armija Demokratske Narodne Republike Koreje (DNRK) 12. septembra izvršila je lansiranje krstareće rakete, za koju su tamošnji državni mediji saopštili da ima domet od 1.500 kilometara, što je dovoljno ne samo da se pokrije cela teritorija južnog suseda, već i za gađanje ciljeva u Japanu.
Posedovanje krstarećih projektila tog dometa, veliki je napredak kada je reč o jačanju vojne moći i, na neki način, još veći razlog za brigu potencijalnih protivnika od nuklearnog oružja i balističkih raketa koje je u poslednje dve decenije razvila komunistička država.
Jer mada je nuklearno oružje najubitačnije, više od scenarija u kojem bi ono moglo biti upotrebljeno, realnim se čini ograničeni, konvencionalni sukob na Korejskom poluostrvu.
A u domenu konvencionalnog ratovanja, južnokorejska armija, koja može da se osloni ne samo na oružje koje je znatno modernije od arsenala Pjongjanga, već i na desetinama puta veću ekonomsku snagu svoje države i podršku američkih trupa iz vazduha, sa mora i kopna (pa i svemira), ima veliku prednost.
U Južnoj Koreji, inače, trenutno ima oko 28.000 vojnika SAD, udarne grupe američkih nosača aviona neretko ulaze u vode u okolini Korejskog poluostrva, a u obližnjem Japanu stacionirano je još oko 50.000 Amerikanaca.
Novi važan element odvraćanjaU vreme kada Severna Koreja nije imala nuklearne bombe ili je bila tek na početku njihovog razvoja, najveća poluga odvraćanja koju je posedovala bio je veliki broj artiljerijskih cevi uperenih na Seul i njegovu okolinu, gde živi više od 40 posto južnokorejske populacije i koji se nalazi na svega 55 kilometara od granice sa Severom.
Zaziralo se i od hemijskog oružja, za koje se veruje da ga Pjongjang ima u velikim količinama. Više od mogućnosti da južnokorejska armija bude potučena i ostrvo ujedinjeno pod komunističkom zastavom, južnokorejski i američki vojni analitičari su strahovali od ogromnog potencijalnog gubitka u životima civila.
Velika većina sredstava koje poseduje Severna Koreja, kao što su avioni, helikopteri i tenkovi, potiče još iz doba Sovjetskog Saveza, te su ili već neupotrebljiva ili inferiorna u odnosu na tehniku koju ima Jug. To je i faktor koji danas dodatno povećava značaj nuklearnog oružja kao sredstva odvraćanja za Pjongjang.
Sada je, međutim, Severna Koreja svom, uprkos zastarelosti vrlo impresivnom, konvencionalnom arsenalu od preko 30.000 artiljerijskih oruđa, dodala i krstareće rakete, koje su preciznije i mnogo teže za obaranje od balističkih projektila, jer mogu da menjaju putanju i lete nisko nad zemljom.
To joj pruža mogućnost da zada hirurški precizne udare po aerodromima, skladištima, fabrikama naoružanja i drugim bitnim ciljevima, čime se smanjuje prednost u konvencionalnom ratovanju koje imaju združene snage Seula i Vašingtona.
Takođe, mogućnost montiranja manjih nuklearnih glava na krstareće rakete, čija se putanja, za razliku od balističkih, ne može predvideti, izvor je snažne glavobolje za vojne planere i politička rukovodstva u Južnoj Koreji i Japanu, pa i Vašingtonu, koji ih podržava.
Trka u naoružavanjuNa test krstareće rakete u Severnoj Koreji, na jugu su nekoliko sati kasnije reagovali lansiranjem sopstvenog vođenog projektila sa podmornice.
Međutim, da bi podsetili ko je otišao dalje u razvoju raketne tehnologije, Sevrnokorejci su kao odgovor na to, potom, ispalili i dva balistička projektila postavljena na voz, čime su praktično poslali poruku da njihove raketne snage, koje raspolažu svim tipovima balističkih projektila, od onih kratkog dometa do interkontinentalnih, poseduju i kvalitet mobilnosti, zbog čega će ih biti teško neutralisati pre lansiranja.
Severna Koreja, zapravo, ima sve što se može imati kada su u pitanju balističke rakete. Uprkos dugogodišnjim oštrim sankcijama, uspela je da razvije porodicu balističkih raketa sposobnih da ponesu i nuklearne bojeve glave: hvasong-12 tuče do 4.500 km udaljenosti, što znači da može da gađa sve američke baze u Zapadnom Pacifiku, hvasong-14, sa dometom od preko 8.000 km može da dosegne američku zapadnu obalu, dok hvasong-15 koji leti čak 13.000 kilometara može da pokrije cele SAD.
Štaviše, Pjongjang je i osvojio tehnologije za ispaljivanje projektila srednjeg i dugog dometa sa podmornica, što pred eventualnog protivnika postavlja problem otkrivanja i odbrane šireg prostora od onog koji zahvata teritorija Severne Koreje. Reč je o raketama tipa "pukuksong".
S obzirom na to da u posedu ima nuklearne bombe različite snage, pa čak i izuzetno razornu hidrogensku, te da pod oružjem drži čak 1,2 miliona pripadnika regularne vojske, Pjongjang, nakon dodatka krstarećih raketa svom vojnom arsenalu, zaista, čini se, ima vrlo zavidan stepen sigurnosti u odnosu na eventualni vojni napad SAD i njenih saveznika (koji se, kada je njihova sopstvena bezbednost u pitanju, uzdaju u "nuklearni kišobran" Vašingtona).
Veću opasnost po opstanak vlasti i uređenja DNRK, izgleda, predstavlja mogućnost unutrašnjeg urušavanja usled ekonomskih (ili epidemioloških) uzroka, mada je i u toj oblasti režim porodice Kim do sada pokazao veliku snalažljivost i postojanost.
Pogledaj vesti o: Japan
.jpg)
