Izvor: RTS, 16.Jan.2018, 12:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vujović: Moguć i veći rast BDP-a od 3,5 odsto

Sve zemlje regiona manje-više ostvarile su pozitivan ekonomski rast i okreću se digitalnoj ekonomiji zarad bržeg rasta – ocenjeno je na tradicionalnom godišnjem susretu bankara i investitora u Beču. Prvi čovek srpskih finansija rekao je da je Vlada uspela da reši finansijske probleme i dogodine očekuje ekonomski rast od najmanje 3,5 odsto.
Dušan Vujović navodi da očekuje da će ove godine biti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ostvaren privredni rast od tri ili tri i po odsto, a možda će stopa biti i viša zbog, kako navodi, očekivane natprosečne proizvodnje u poljoprivrednom i energetskom sektoru.

Navodi da novca u Srbiji i za Srbiju ima i država je tu da porezima podstakne preduzetništvo i čak oslobodi početnike plaćanja poreza.
"Vlada Srbije uspela je da se izbori sa fiskalnim problemima i deficitom, a zemlja je sada na putanji rasta i može da razmišlja kako da koristi ostvareni suficit", rekao je ministar finansija.
Navodi da je Vlada proteklih godina Srbiju izvela iz kolapsa i dovela je u situaciju da može da vraća dugove, da su svi rejtinzi sve bolji, i da se kreće putanjom rasta.
Objašnjavajući dalje situaciju u Srbiji, Vujović je rekao da se Vlada najpre posvetila fiskalnim problemima i problemu deficita, te je sada u situaciji da razmišlja kako da koristi suficit koji ima i želi da nastavi tim kursom.
"Kad imate suficit, smanje vam se potrebe za pozajmljivanjem. Ujedno, lakše nam je i jeftinije da se na domaćem tržištu zadužimo, a manja je cena pozajmljivanja i na međunarodnom tržištu. Prvi put imamo tako veliki primarni suficit i to je velika stvar", istakao je ministar finansija, dodajući da je smanjen i nivo problematičnih kredita.
Prema njegovim rečima, zadatak Vlade je i reforma državnih institucija, gde je bilo puno komentara interesnih grupa koje nisu videle srednjoročne prednosti i želele su samo da "čuvaju svoje prednosti".
Na duži rok gledano, ministar navodi da je za dalji rast privrede važna sposobnost Srbije da završi započete institucionalne reforme, privuče velike investitore, završi čišćenje finansijskog sektora kako bi bio spreman da finansira dobre investicione projekte.
Još važnije je, naglasio je ministar, što se čulo i na bečkom skupu, a važi ne samo za Srbiju, da su se mnoge zemlje okrenule digitalnoj ekonomiji kao ključnom elementu za ubrzanje razvoja, produktivnosti, pa tako i rasta.
Ukazao je da je Srbija počela reforme posle drugih zemalja regiona, te još rešava probleme preduzeća koja su disfunkcionalna, odnosno zastala u razvoju.
"Kada se to završi, imaćemo čistiju situaciju", poručio je ministar finansija, navodeći da je bitno da se srpska privreda okrene većem učešću visokovrednih usluga, koje se kod nas potcenjuju.
Smatra da su važna modernizacija poljoprivrede, oživljavanje i modernizacija industrije.
"Zemlje koje najbrže rastu, kao baltičke, uglavnom zasnivaju rast na IT sektoru, modernim uslugama. Srbija ima dobre pretpostavke za to, ali mora još mnogo da radi da bi se ti primeri proširili i dali veće rezultate", objasnio je Vujović.
"Finiš faza u rešavanju problematičnih preduzeća"
Naglasio je da bismo ove godine mogli da završimo privatizaciju državnih i društvenih preduzeća kojih je ostalo nekoliko desetina, ali taj proces ne zavisi samo od države već i od poverilaca koji gledaju da, poput "Galenike", svakoj firmi nađu dobrog strateškog partnera.
"Sada smo došli na njih desetak, koje svi znaju i poznaju njihove probleme i mogućnosti da prežive", objasnio je ministar, ističući da su ta preduzeća godinama u fazi restrukturiranja, i to ne zato što ih štiti država, već poverioci i dobavljači u želji da nađu racionalno rešenje. Pokušavamo da nađemo formu koja će omogućiti tim preduzećima da imaju konkurentnu cenu osnovih inputa i energenata, kao i da nađu svoje mesto na tržištu", naglasio je ministar.
Govoreći o izvorima finansiranja privrede, Vujović je rekao da je na Srbiji da produbi finansijsko tržište, proširi i stvori mogućnost za veće finansiranje investicija, pravilno ocenjivanje i prihvatanje rizika.
Na pitanje zašto su banke još uzdržane i ako nikada nije bio jeftiniji novac, Vujović je podsetio da su banke po definiciji konzervativne ustanove, koje nemaju prostora da gube novac.
"Bitno je da u Srbiji proširimo dijapazon finansijskih usluga, da bi se onima koji prihvataju rizik i žele da otvore preduzeće imali bolji prostor da to učine. Nigde u svetu nisu samo banke izvor finansiranja", podvukao je ministar finansija.
Založio se da se onima koji žele da otvore kompanije, taj put olakša od strane države, primera radi, kroz smanjenje troškova registracije firme.
"Jako je važno da u prvoj godini taj trošak bude mnogo manji i da uradimo nešto što sve zemlje u svetu rade, da ih podržimo i dozvolimo da pronađu svoju šansu u zapošljavanju ljudi, traženju novih proizvoda", naglasio je ministar.
Istakao je da se poreskim olakšicama pokušava pomoći ljudima koji imaju ideje i koji su spremni da prihvate rizik, kako bi svoj biznis plan lakše, brže i efikasnije ostvarili.
"Novac od 'Tesle' za strateške ciljeve, skupe kredite"
Vujović se osvrnuo i na mogućnost da se od novca dobijenog od koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" ili sufinansiraju strateški državni projekti ili vrate skupi krediti iz prošlosti.
"Vlada još nije razmatrala kojom će dinamikom novac od koncesije Aerodroma 'Nikola Tesla' biti uplaćivan u budžet, niti kako će taj novac biti trošen", izjavio je Vujović, navodeći da je pre tri godine ideja bila da novac od koncesija ne ide u potrošnju, već da se troši za strateške ciljeve.
Strateški ciljevi su, s jedne strane otplata nasleđenih najskupljih dugova, a s druge finansiranje investicionih projekata, objasnio je Vujović novinarima na marginama konferencije "Juromani" u Beču. 
"Omogućićemo sebi da radimo investicione projekte, da se ne zadužujemo, da vraćamo kredite i da imamo strateške investicije", rekao je ministar.
Vujović je naveo da je ove godine u planu da se iz tekućih viškova ili iz priliva, poput ovog od koncesionog ugovora, refinansiraju ili otplate najskuplji krediti koji dospevaju u 2018. godini.
"Te kredite, koje otplaćujemo po stopama od 7,5 odsto, 7,7 ili osam odsto, trebalo bi da otplatimo, pa čak i ako u te svrhe treba da se zadužujemo. Zato što bi se sada zadužili po stopi od 1,5 ili dva odsto, umesto tih osam odsto", objasnio je ministar finansija.
"Investicioni nivo Hrvatske"
Ekonomija gotovo svih zemalja beleži rast, ali Jermenija brine o kursnim razlikama u razmeni sa Rusijom. Neke uvode digitalizaciju, neke dostižu investicioni nivo, poput Hrvatske.
"Za sada, što se tiče 'Agrokora', oni na nekakvoj makroekonomskoj razini nisu toliko vidljivi dapače minimalni su. Mnogi su očekivali puno veće efekte. Za sada se oni ne događaju, ali još uvek je jedna značajna faza ispred nas, a to je kompletni proces restrukturiranja kompnije", navodi Zdravko Marić, ministar finansija Hrvatske.
Banke su konzervativne institucije pa nisu voljne da previše rizikuju. Međutim, kako je Srbija prepolovila i smanjila broj nenaplativih kredita, samo Unikredit banka spremna je da 2018. godine uloži osam milijardi evra više u 11 zemalja jugoistočne Evrope nego prošle godine.
"Ukoliko govorimo o posebnim sektorima, to bi mogli da budu građevinarstvo i energetika, kojima već ide dobro. Naša banka u Srbiji investira mnogo u nove tehnologije. Ona je bila prva u okviru Unikredita, koja je primenila koncept 'pametnih prostorija'", navodi Karlo Vivaldi, direktor Divizije Unikredita banke za centralnu i istočnu Evropu.
Uprkos bržem ekonomskom rastu istočne od zapadne Evrope, domaćinstva na primer u Italiji raspolažu četiri do pet puta većim novčanim bogatstvom nego porodice u jugoistočnoj Evropi.

Nastavak na RTS...

B92: Vujović: Banke su po definciji konzervativne