Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Sep.2019, 19:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Milan Antonijević: Ključno je da građani glasaju bez pritiska
Srbija će naredne godine završiti treću deceniju od obnove višestranačja i kao društvo dugujemo građanima objašnjenje kako smo potrošili to vreme, koje smo procese uspeli da izvedemo, koliko je zastoja u reformama i kako izgledaju izbori danas, koliko smo dužni građanima u smislu mogu li da odu na birališta dobro obavešteni, kaže Antonijević, objašnjavajući ključni razlog za pokretanje dijaloga o izbornim uslovima i procesu
Razgovarale: Nadežda Gaće >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i Jelka Jovanović
Ako dijaloga nema u institucijama, biće ga na ulicama, podseća na svoju februarsku izjavu izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija Milan Antonijević dok za Novi magazin objašnjava otkud FOD letos u središtu političkog dijaloga kao moderator razgovora dve nepomirljive strane u političkom životu Srbije. “Ništa se nije desilo u julu, nismo se naprasno rešili na pokušaj da za jedan sto stavimo sve političke stranke nego smo imali pripreme, razgovore sa svim političkim akterima, stručnjacima, međunarodnom zajednicom. Najavili smo svim strankama naše aktivnosti i pokušali da im objasnimo značaj njihovog zajedničkog sedenja za istim stolom i, što je važnije, dolaska do zajedničkih tema i rezultata koje bi obe strane prihvatile”, kaže Antonijević posle šest održanih sesija o izbornom procesu i problemima s kojima se suočava Srbija u tom delu parlamentarne demokratije.
Podseća da je na prvom razgovoru i fizički bila jasna podela – s jedne strane predstavnici vlasti, sa druge strane opozicije, između predstavnici nevladinog sektora i Fakulteta političkih nauka: “Bilo je očigledno da je taj proces – razgovor o izbornim uslovima – bolan za obe političke strane, ali dobro je što su prihvatili. Rezultate ćemo videti onda kada izbori budu održani”.
*Ipak, otkud tu Fondacija, to je drugačije od svega što je ovde rađeno?
Sama reč u našem imenu “otvoreno” podrazumeva takav pristup javnosti i temama koje su značajne. Polarizacija u društvu nas je uplašila, razgovarali smo s našim Upravnim odborom, najavili to što se kasnije dešavalo na FPN-u i odmah dobili mnogo zelenih svetala i unutar Fondacije i u razgovorima s političkim strankama.
*Pomenuli ste i međunarodnu zajednicu, na koga konkretno mislite?
Razgovarali smo s predstavnicima OEBS-a i Evropske unije, Saveta Evrope, uvek imamo razgovore sa ambasadama koje sa interesovanjem prate šta se dešava u Srbiji.
*A s Kinom i Rusijom?
Ne direktno, ali nesumnjivo je da oni pažljivo prate zbivanja, evo danas (ponedeljak) sam imao intervju za Sputnjik.
*Kad su počeli razgovori usred leta, svi su mislili da nije dobar tajming.
Počeli smo razgovore krajem jula, sada je septembar pri kraju, možemo li da zamislimo kakav bi politički bio taj septembar da nije bilo razgovora, da li bi bilo koji proces bio okončan ili bi Srbija tek bila na početku nekakvog dijaloga. Mi smo bili svesni posle pripremnih razgovora i u zemlji i s međunarodnim akterima da se tokom leta neće odvijati nijedan važan proces i kao aktivan činilac društva želeli smo da proverimo i samu snagu civilnog društva u Srbiji, ali i da otvorimo problem, ponudimo neka rešenja i vidimo da li smo kao društvo sposobni da se nosimo sa izazovima, pre svega velikom polarizacijom, odsustvom medijske scene i adekvatnog praćenja događaja.
*Opet će ispasti da su mediji ključni krivci!
Naravno da nisu; mediji kakve imamo produkt su višedecenijskog zanemarivanja reformi i pogrešnih poteza, normativnih i praktičnih, u zakonima i institucijama koje od početka nisu radile kako valja. Ali i odgovornost medija je velika, pošto do građana ne dopiru sve važne informacije.
*S kim je bilo teže dogovarati i razgovarati, sa predstavnicima vlasti ili opozicije?
Sem brade koju sam pustio, dobio sam i nešto sedih u kosi, a za njih su podjednako zaslužni i vlast i opozicija. Nije bilo lako ni jednima ni drugima objasniti sam dijalog i moguće efekte, nije bilo spremnosti za razgovor, posebno što je to bilo usred leta kad zamre politička aktivnost, pa se, recimo, donose zakoni koji treba da prođu ispod “radara” javnosti. No, uspeli smo da nametnemo razgovor, bez obzira na skepsu, pa i odustajanje nekih učesnika, politička aktivnost je oživela, akteri su počeli da razmišljaju o tome šta će raditi i u kampanji i pre nje. I o stanju u zemlji.
Srbija će naredne godine završiti treću deceniju od obnove višestranačja i kao društvo dugujemo građanima objašnjenje kako smo potrošili to vreme, koje smo procese uspeli da izvedemo, koliko je zastoja u reformama i kako izgledaju izbori danas, koliko smo dužni građanima u smislu mogu li da odu na birališta dobro obavešteni i da glasaju bez pritisaka.
*Razume li vlast zašto su bitni građani i šta je biračko pravo?
Želite li da ogovaram vlast ili opoziciju? Ja ne želim ni jedno ni drugo, mada je teško poverovati im kad kažu da se sve radi zbog građana. Sve je ovo jedan proces, teško ide. Znate, bilo je predsednika stranaka s kojima ste u telefonskom razgovoru morali da odmaknete slušalicu od uva, mnogi nisu shvatali da im sve ovo doprinosi i da može otkočiti neke procese u društvu, što se na kraju i desilo.
*Ako hoćemo konkretnije rezultate; šta je sve usvojeno od predloga iznetih na šest okruglih stolova, pre svega preporuka Crte, Cesida i Transparentnosti?
Prvo, bilo je mnogo iskrenog razgovora unutar tog zatvorenog formata o tome da problemi postoje. Setite se kakve su bile izjave predstavnika vladajuće stranke pre razgovora – da su zakoni savršeni, nema potrebe pričati o njihovoj primeni.
*A nisu ih oni doneli! O izbornim uslovima nisu govorili.
Tako je, primena je tu, govorili su i nema problema. Nekoliko meseci kasnije imate najavu izmene nekoliko zakona i, što je vrlo zanimljivo, najavu Vlade da će doneti zaključke kojima se obavezuje na primenu zakona.
*Dok razgovaramo usvojen je i objavljen prvi takav zaključak o funkcionerskoj kampanji.
Očito je priznanje da problemi postoje u svim oblastima koje smo otvorili na okruglim stolovima i da je rešenje u mnogo većoj aktivnosti Vlade i Narodne skupštine na njihovom otklanjanju.
*Nije uobičajeno da se i izbornoj godini, a već ulazimo u nju, menjaju zakoni.
Ne menjaju se ključni izborni zakoni, pravila po kojima se biraju narodni poslanici, menjaju se zakoni o Agenciji za borbu protiv korupcije, o finansiranju političkih aktivnosti i o javnim preduzećima. Time se priznaje da je sve to postojalo kao problem i proizvodilo probleme, pa se ide na promenu. Rokovi su kratki, ali može se mnogo toga učiniti.
*Jeste li videli predlog tima SNS-a koji je najavio njihov koordinator Stefanović?
Da, usklađivali smo ga proteklog vikenda, još to nije konačna verzija. Dobro je što će izmene ova tri zakona početi brzo, ali ne po hitnoj proceduri, što znači da će biti javne rasprave o tome šta sve treba menjati. Sigurno da se u skladu s preporukama Crte, Cesida i Transparentnosti zabranjuje funkcionerska kampanja, uvodi se nekoliko rešenja za pritiske na zaposlene u javnim preduzećima i službama, kao i za zloupotrebe javnih resursa. Sve to svedoči o priznanju da problemi postoje i da građani nemaju mogućnost da slobodno zasnivaju svoju volju za koga će glasati, kao i namera da se sve to stavi u zakonske predloge i strankama i javnosti pošalje informacija šta će se sve kvalifikovati kao pritisak na građane.
*Vladajuća koalicija sama može promeniti zakone, ali na snazi je bojkot dela opozicije. Imate li nagoveštaja da bi izmena zakona mogla dovesti do prekida ili privremene suspenzije tog bojkota i na taj način da se dijalog vrati u institucije?
Pogledajte 42 preporuke Ekspertskog tima protesta #1od5miliona i videćete da se mnogo stvari o kojima smo razgovarali poklapaju s njima, kao i s preporukama nevladinih organizacija. Sve smo to komunicirali sa strankama, ne samo s parlamentarnim. Recimo, Pokret slobodnih građana je bio izložen velikim pritiscima zbog učešća u dijalogu, pa su odlučili da izađu sa jakim zahtevima. Moj je utisak da će parlamentarne stranke koje su u bojkotu dobiti priliku da se izjasne kroz sopstvene predloge, ali samo ako zakonske promene budu temeljne možda možemo očekivati ono što je sada nemoguće – da budu usvojene konsenzusom.
*Kao pravnik znate koliko je mnogo vremena potrebno da se dobri zakoni primene. Vreme je zgusnuto, mogu li se do raspisivanja izbora uslovi promeniti toliko da kampanja bude uravnotežena?
Može, sigurno, govorimo o novim krivičnim delima i primeni pravila koja već postoje, to će dati podsticaj raspravi o tome koji instituti mogu da zažive. Krivična odgovornost može istog trenutka, zna svaki tužilac, kao i sankcionisanje zloupotrebe javnih preduzeća i javnih resursa. Danas je bila rasprava o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informa- cijama od javnog značaja i ima naznaka iz Ministarstva da će javna preduzeća, tj. društva kapirala i ubuduće biti u obavezi da pruže tražene informacije, što u prethodnom nacrtu izmena Zakona nije bio slučaj.
*Ali raste broj onih koji ne daju informacije iako su obavezni da to čine.
Da, ali sa druge strane, pogledajte tekstove BIRN-a, CINS-a, Krika, sve se to zasniva na pristupu informacijama od javnog značaja. Mukotrpan je to posao, ali dobijate validne podatke.
*I to se objavljuje u malotiražnim medijima, do većine građana ne dolazi.
Ima mnogo načina da dođe do građana, putem socijalnih mreža, recimo, sve dok ne počnu da ih preuzimaju javni servisi i privatni nacionalni mediji koji su zakonom obavezni da obaveštavaju građane o tome šta se u zemlji dešava. To je i sledeći korak; razgovor sa REM-om, o tome će se razgovarati i na obećanom javnom slušanju u Skupštini sledi i razgovor sa javnim servisom RTS, uredništvom, upravnim i programskim odborima, šta sve treba da se učini da bi građani, ne samo u 45 dana kampanje nego stalno, bili kvalitetno obavešteni.
*Neke stranke, pre svega Savez za Srbiju, napustile su dijalog. Da li je prekinuta komunikacija s njima.
Ne, mi ih redovno obaveštavamo, stalno komuniciramo. Očigledno je, međutim, da na opozicione stranke postoji veliki pritisak da bojkotuju sve procese u Srbiji, pa i ovaj dijalog. Pogledajte Tviter i biće vam jasno.
*Zašto bi Tviter određivao ponašanje stranaka?
Ne samo stranaka, kad bismo se mi rukovodili komentarima na Tviteru, odustali bismo, ali pažljivo ih pratimo, to je test koji se mora izdržati. Civilno društvo nema tu vrstu izazova kao stranke koje moraju da slede birače i kojima su birači često važniji nego promene u Srbiji.
*Najavljen je i dijalog u parlamentu o izborima, uz evropsko posredovanje. Šta očekujete?
U razgovorima sa strankama, uključujući i one koje su napustile dijalog, vidi se spremnost da iskoriste mogućnost posredovanja EU i donesu važne odluke. Nije reč samo o izborima već o tome kakvu zemlju želimo i restartu demokratije. Ovo je sad neki sudar sa stvarnošću i onim što smo radili i nismo uradili u onih 30 godina; nadam se da će svi politički akteri shvatiti koliko je važno da vratimo poverenje građana u demokratiju. Na ovom poslednjem okruglom stolu ja sam predstavnicima vladajuće stranke dao grafitnu olovku na kojoj je napisana ta reč poverenje, a oni su meni dali hemijsku olovku na kojoj je ime stranke. Ipak, duboko se nadam da su svi politički akteri spremni na težak posao povratka poverenja građana u demokratske procese.
*Verujete da će prevladati razum u tom sudaru sa stvarnošću?
Stvarnost je prilično siva i ako nemate hrabrosti da uskočite i unesete malo svetla, naš politički život je osuđen na tavorenje. Mi u nevladinom sektoru pokušali smo da osvetlimo stanje, pokrenemo razgovore, a političke aktere treba pitati zašto nisu ranije hteli da razgovaraju jer su Crta, Cesid, Transparentnost i druge organizacije posle svakih izbora ukazivali na probleme.
*Mnogo se priča o REM-u, a zaboravlja se da je više od 70 NVO javno izrazilo neslaganje s načinom i izborom člana koji predstavlja civilno društvo.
Narodna skupština je bacila u vodu sve što je civilno društvo uradilo na legitimnom izboru predstavnika u REM-u, taj proces je potom nezakonito vođen i izabrana je osoba koja ne predstavlja civilno društvo, upitan je i izbor još jednog člana, postoji i tužba NVO protiv Skupštine podneta Upravnom sudu. Kada tome dodamo da tri člana nisu izabrana, dolazimo do zaključka da je u kratkom roku moguća promena većine članova tog tela.
*Jesu li protesti i bojkot zbora izazvali dijalog koji ste pokrenuli? Ili je bojkot preveliki zalogaj?
To je sve pitanje opcija koje su pred političkim strankama u situaciji kad mediji nisu jednako naklonjeni strankama i nekima je prostor uskraćen. Možda je bojkot jedini način koji su videli, ali bojkot je sredstvo, ne cilj.
*Nekoliko opozicionih stranaka traži odlaganje izbora.
Treba biti realan, jedina zakonska mogućnost za odlaganje izbora je vanredno stanje, a nadam se da ga nećemo imati. Ne znam na koje su druge pravne opcije mislili.
*Ministri i predsednik Srbije najviše krše zakon kojim se zabranjuje funkcionerska kampanja, a Vlada zaključkom nalaže poštovanje tog člana. Imate li utisak da je to iskrena namera?
Ne mogu na to da odgovorim, ali svakako da će u narednim mesecima posebna pažnja biti usmerena na sve što se dešava vezano za izbore. Složićete se da smo u prethodnih 45 dana temu učinili vidljivom, pojačan je interes nezavisnih medija i posmatrača, međunarodne zajednice.
Teme okruglih stolova nije bilo teško odrediti: birački spiskovi, uloga i položaj medija i odgovarajućih institucija u kampanji, funkcionerska kampanja i finansiranje stranaka i izbora i pritisci na birače. Mi u nevladinom sektoru smo izgleda naivni i hteli smo da počnemo manje teškim pitanjem biračkih spiskova, tu je više tehničkih stvari nego političkih i mnogo se radilo, ali kad smo seli za sto i videli dinamiku razgovora, odlučili smo da odmah pređemo na finansiranje kampanje, pa na medije, i da preko spiskova i izborne administracije na kraju dođemo do onoga što je nama kao Fondaciji, ali i društvu najvažnije, a to su biračko pravo i pritisci kojima su građani izloženi.
To se dobro nadovezivalo na sve što se tokom leta događalo, uključujući prvi dolazak Mekalistera i potom delegacije Evropskog parlamenta, povećanu međunarodnu pažnju za proces koji smo otvorili. To, hoću da naglasim, nije ranije dogovoreno, ali možemo biti zadovoljni što se tako dogodilo.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
