Izvor: KMnovine.com, 04.Sep.2019, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojkot kao sredstvo oslobađanja
Ima li uslova za slobodne, fer, demokratske i slobodne izbore u Srbiji
Karikatura: Milan Kaličanin
Stranke opozicije, bar njihova većina, najavljuje bojkot izbora, jer ne žele da pod neravnopravnim uslovima u kojima su satanizovani njihovi lideri i programi, daju legitimitet ovim vlastima i izborima Na političkoj sceni Srbije i dalje vladaju sebični, partikularni interesi lidera partija i nema volje >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << za postizanjem javnog i opšteg interesa, interesa građana Srbije Mediji su neslobodni, bolje reći zarobljeniPiše: Jovo Vukelić
Svakim novim danom u Srbiji se podiže sve vrelija atmosfera uoči redovnih parlamentarnih izbora koji treba da se održe na proleće sledeće, 2020. godine.
Kako leto prolazi i padaju temperature, tako na političkoj sceni ove jeseni rastu tenzije i sve žešće rasprave između desetak stranaka okupljenih u vladajućem bloku, predvođenih Srpskom naprednom strankom (SNS) i isto toliko, ako ne i više stranaka, partija, udruženja i pokreta iz rasparčane i uglavnom neujedinjene opozicije, predvođene Savezom za Srbiju (SzS).
Predmet tih rasprava i debata između partija na vlasti i opozicionih stranaka poslednjih pet-šest meseci su izborni uslovi, tačnije traženje što regularnijih uslova za održavanje predstojećih izbora u aprilu sledeće godine.
Na dnevnom redu je nekoliko ključnih pitanja: stanje u medijima, traži se ravnopravna zastupljenost stranaka, tema su i neuredni birački spiskovi koji su podložni manipulacijama, zatim jednaki uslovi u finasiranju izbornih kampanja za stranke učesnice izbornog procesa, kao i temeljene promene u radu REM-a (regulatornog tela za elektronske medije)… Rečju, traži se normalizacija uslova i okolnosti pod kojima bi se izbori održali, a koji bi zadovoljavali minimum demokratskih standarda.
Opozicija želi izbore, ali ne pod ovakvim uslovima
Cilj svih ovih aktivnosti su slobodni i fer izbori, a ne bojkot izbora koji najavljuje većina opozicionih partija, jer one ne vide mogućnost iskazivanja slobodne volje građana na glasanju. Bojkot je sredstvo kojim stranke i partije opozicije verovatno žele da stvore pritisak na vladajuću većinu da se stvore uslovi za ravnopravne i fer izbore. I da, isto tako, ukažu na dramatični nedostatak elementarnih uslova koji bi trebalo da omoguće slobodno izjašnjavanje građana Srbije. Znači, opozicija hoće i želi izbore, ali ne pod sadašnjim uslovima.
Vlast u Srbiji, Vlada i posebno predsednik Srbije, koji je nezakonito preuzeo mnoge ingerencije Vlade Srbije (i koji se meša u sve ključne poslove izvršne vlasti) ne iskazuju značajniju dobru volju za postizanjem ravnopravnih izbornih uslova.
Vlast (SNS i predsednik Srbije posebno) zajedljivo i stalno podsećaju stranke u opoziciji da su upravo njihove partije dok su bile na vlasti od 2001. do 2012. donele većinu propisa, pravila i zakona o izbornim uslovima, koji i danas važe, i da su to tada nazivali demokratskim rešenjima za održavanje fer i slobodnih izbora. I nisu im godinama, ističu predstavnici sadašnje vlasti, smetali ovakvi propisi i uslovi.
Karikatura Stups
Iako iz vladajućeg bloka znaju i vide mnoge manjkavosti u radu REM-a, koje su se pokazivale i manifestovale i za vreme ranije vlasti koju je predvodila DS, iz SNS ne žele da menjaju lošu praksu i umanje štetne posledice izuzetno lošeg rada REM-a. Povodeći se svojim partikularnim interesima, a ne javnim i opštim interesom, vlasti ignorišu očigledne nepravilnosti koje obaveštavanje i informisanje građana čine pristrasnim i navijačkim od strane mnogih glavnih tv medijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom. I to ti mediji čine bez ikakvih posledica i sankcija.
Sve to zajedno ima vrlo loš uticaj na građane Srbije, koji ne samo da prate loše, nekvalitetne programe, pune šunda i kiča, već – što je mnogo značajnije, nemaju objektivno i nepristrasno informisanje i nikada ne mogu da čuju argumente obe strane u nekom sporu.
Nemogućnost objektivnog informisanja
Građanin jednostavno nije u mogućnosti da se objektivno i nepristrasno informiše, jer medijskom scenom prevladavavaju mediji pod kontrolom vlade. Samo neki građani, i to manji broj, jesu u toj situaciji da mogu da prate dva tv programa. Najveći deo ne može da prati dva programa, jer N1 nema nacionalnu frekvenciju, i samo korisnici jedne kablovske televizije imaju tu mogućnost.
Građani su tako prinuđeni, ako žele da budu objektivno informisani, da prate alternativna sredstva informisanja, istražuju i pretražuju internet i slično da bi došli do valjane i i istinite informacije, što se, naravno, ne može očekivati od većeg broja ljudi. Naprotiv, većina će zaključivati samo na osnovu jednostrane predstave koju im je vlast predočila preko medija pod njihovom kontrolom.
Umesto da takvo stanje sadašnje vlasti urede, one čine isto što su činile i ranije vlasti: zloupotrebljavaju glavne medije, vrše pritiske i još više stvaraju potpuno nemoguće uslove za ravnopravne izborne uslove i trku političkih suparnika. Ova vlast čini i veći “zločin” od prethodnih vlasti koje toliko kritikuje, jer ne samo da ponavlja ono što su i prethodne vlasti činile, nego to čini jače, bahatije, oholije i rasprostranjenije. Broj zloupotreba od strane vladajućih partija je ogroman, mediji su neslobodni, bolje reći zarobljeni.
Zato stranke opozicije, bar njihova većina, najavljuje bojkot izbora, jer ne žele da pod takvim neravnopravnim uslovima u kojima su satanizovani njihovi lideri i programi, daju legitimitet takvim vlastima i izborima. I na takvo ponašanje ove partije imaju pravo.
Karikatura: P. Koraks
Isto tako već skoro dve decenije, da uzmemo u obzir period od 2000/1. godine do danas, iako su na vlasti bile različite političke grupacije i koalicije, nema volje da se birački spiskovi urede i dovedu u normalno stanje, kako bi se tačno utvrdilo koliko u Srbiji ima birača sa pravom glasa. Sve partije na vlasti su obećavale da će to učiniti i to obećavanje traje dve decenije. Govorile su o značaju rešavanja tog pitanja zbog regularnosti izbora i smanjivanja mogućnosti manipulacija i krađe na izborima i od toga ništa. Ništa značajnije na tom planu nije urađeno do danas pa se u biračkim spiskovima i dalje nalaze desetine i desetine hiljada mrtvih (umrlih), ili još više građana Srbije sa pravom glasa, koji su se pre nekoliko decenija odselili u inostranstvo, i ne žive i ne dolaze u Srbiju, ali se vode na adresama na kojima su nekada stanovali.
Postoje stotine hiljada građana upisanih u biračke spiskove, koji nisu stvarni!
Tako da je opštepoznata stvar (koju u obzir uzimaju sve marketinške i istraživačke agencije) da prilikom prognoziranja rezultata izbora od ukupnog broja birača u Srbiji koji država zvanično saopšti – oni odbijaju oko milion i više birača, koji postoje upisani u biračkim spiskovima, ali nisu stvarni! Odbijaju te birače, brišu ih kako bi mogli da daju približno realne procene izbornih rezultata i izlaznosti.
To je nedopustiv propust države Srbije i njenih institucija i neodgovoran odnos prema svim građanima sa pravom glasa. Izgleda da ni ovog puta nema volje da se birački spiskovi pročešljaju i urede tako da se u njima konačno nađu samo realni, stvarni građani i živi građani sa pravom glasa. To je posao za koji država Srbija, ako želi, ima i kapacitete i vremena da se završi do izbora na proleće sledeće godine.
Ali, blok vladajućih partija ovo neažurno stanje sa biračkim spiskovima koristi u izbornoj matematici kako bi se lakše zadržala vlast, pa se stanje biračkog spiska ne prilagođava standardima izborne demokratije nego se upodobljava stranačkim i vlastodržačkim interesima. To stvara uslove za manipulaciju i krađu glasova građana na više načina.
Može se konstatovati da na političkoj sceni Srbije i dalje vladaju sebični, partikularni interesi lidera partija i nema volje za postizanjem javnog i opšteg interesa, interesa građana Srbije. Istovremeno traje i nametanje volje i informacija od strane vladajuće većine pod pritiskom na većinu glavnih medija pa objektivnog informisanja građana skoro da nema. Politički protivnici su satanizovani, sa neskrivenim zadovoljstvom se vređaju, omalovažavaju i to bez ikakavih posledica i sankcija.
Uz to, vlast na sve načine, naročito nedozvoljene, pokušava da podeli opoziciju mitom, korupcijom, raznim benefitima liderima i strankama i odvrati ih od bojkota predstojećih izbora. Ta fingirana opozicija sada je najglasnija da se na izbore izađe, da je bojkot beskoristan, da će to omogućiti SNS da nastavi vladavinu…
Takve stavove nekih opozicionih stranaka, na žalost, podržava i deo zvaničnika sa Zapada i iz EU kako bi se predstavilo da eto „svi izlaze na izbore sem nekoliko stranaka“. I u tom slučaju bojkot bi bio bez rezultata, izborni uslovi bi ostali, isti, nepromenjeni, a to znači potpunu neravnopravnost i odsustvo demokratskih, fer i slobodnih izbora.
Konačno, u Miloševićevo vreme smo, kao pretpolitičko društvo, vodili smo kao društvo jednu temeljnu bitku za opšte demokratske uslove koji moraju postojati da bi se kasnije vodila bitka o izboru demokratske alternative.
Danas smo se u političkom smislu vratili u to vreme ili otišli dalje u tom štetnom smeru, kada postaje bespredmetno govoriti o bilo kakvoj demokratskoj nadgradnji u uslovima kada ne postoje nužni, elementarni demokratski uslovi.
Vučićev režim nas zapravo vraća u jednopartijski sistem u situaciji kada demokratska opozicija nema ni jednog jedinog saveznika. Devedesetih godina je opozicija imala Zapad kao moćnog saveznaka. A danas nema nikoga sa strane ko bi hteo da joj pomogne.
Taj isti Zapad pomaže sada Vučića, zatvara oči pred očiglednim zloupotrebama sloboda medija i drugim nezakonitostima koje smo naveli, jer im je predsednik države, koji je istovrmeno i predsednik vlade i svih ključnih izvršnih, zakonodavnih i sudskih institucija, obećao na poklon ono što se nikada ne poklanja…
Piše: Jovo Vukelić ｜ Lični blog: Između sna i jave⇗
Rođen je 1952. godine u Herceg Novom. Diplomirao je na Filozofskom fakultet u Beogradu. Kao student (druge godine) proganjan je pa potom i osuđen 1974., na godinu dana zatvora, uslovno na dve godine zbog odbrane profesora koje je u to vreme proganjala Brozova komunistička mašinerija.
Proglašen je moralno-politički nepodobnim i zato godinama nije mogao da dobije stalan posao. Učestovao je aktivno kao organizator od sredine 70-tih do 80-tih u skoro svim ključnim akcijama protiv režima Josipa Broza. Prvi je sekretar Demokratske stranke 1990. godine. Jedan je od osnivača Demokratskog centra (februar 1996.) U listu Politika (po privatizaciji Politika ad) provodi sedam godina na rukovodećim poslovima sa visokom stručnom spremom. Tu pokreće izdavačku delatnost – štampanje knjiga.
Iz „Politike ad“ u „Službeni glasnik“ prelazi 2009. godine, sektor Izdavaštvo, na mesto izvršnog urednika na poziciji Urednik knjiga gde je 2017. godine dočekao penziju.
Izvor: Između sna i jave :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
.jpg)
