Izvor: Danas, 02.Dec.2014, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nema prava da traži odštetu za NIS
Beograd - Ministar Ivica Dačić i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović tvrde da će Južnog toka ipak biti i da će biti pronađeno kompromisno rešenje, dok premijer Aleksandar Vučić ističe da Srbija ničim nije uticala na odluku Rusije - ovo su prva reagovanja zvaničnika Srbije na vest da je ruski predsednik Vladimir Putin u Ankari izjavio da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << se Rusija zbog prepreka koju je postavila Evropska komisija povlači iz projekta Južni tok.
Putin je rekao da „Rusija u aktuelnim uslovima ne može da nastavi sa realizacijom Južnog toka, uzimajući u obzir činjenicu da do sada nismo dobili dozvolu iz Bugarske o gradnji tog gasovoda“. Predsednik UO Gasproma Aleksej Miler bio je decidniji rekavši da je Južni tok zatvoren, te da će Gasprom graditi novi gasovod ka Turskoj.
Dačić je juče u Briselu, gde je govorio pred Spoljnopolitičkim odborom EP, izjavio da bi Rusija i EU trebalo da preispitaju stavove o Južnom toku, jer je reč o projektu koji je koristan za obe strane.
„Smatamo da je Južni tok neophodan Evropi i da je svakako neophodan i koristan za Srbiju“, rekao je Dačić novinarima i ukazao da bi bilo dobro da i Moskva i Brisel preispitaju stavove.
„Naravno, Srbija nije ničim doprinela ovom problemu i nije u poziciji da utiče na odluke velikih centara moći, ali se nadam da će narednih dana biti moguće pronaći neko kompromisno rešenje“, kaže Dačić.
Premijer Aleksandar Vučić, koji je nalazi u poseti Izraelu, ocenio je da je zaustavljanje Južnog toga loša vest i takođe naveo da „Srbija ničim nije doprinela takvoj odluci“.
„Plaćamo cenu velikih, ali građani Srbije ne moraju da brinu ni ove zime ni sledeće... Mi ćemo uspeti da rešimo to pitanje u najboljem mogućem interesu za građane. A da li bi bilo bolje da imamo Južni tok? Svakako da bi i Srbija bila energetski bezbednija zemlja“, poručio je premijer.
„Za Južni tok vrata nisu u potpunosti zatvorena i Rusija je samo u ovom trenutku prebacila loptu na teren Evropske unije“, tvrdi pak generalni direktor Srbijagasa i kopredsedavajući u kompaniji Južni tok Srbija Dušan Bajatović. On je dodao da su predstavnici Evropske komisije već za 9. decembar zakazali sastanak sa zemljama učesnicama u Južnom toku da bi se ta situacija raspravila.
Stav Rusije da gasovoda Južni tok neće biti u slučaju da ga Evropska unija ne želi veoma je loša vest, ali ne i neočekivana, smatra stručna javnost u Srbiji.
- Sasvim je jasno da je kriza u vezi sa izgradnjom „Južnog toka“ nastala iz političkih razloga, odnosno zbog rata na jugoistoku Ukrajine. Evropska unija podržava vlast u Kijevu, a Moskva pobunjenike u Donjecku i Lugansku pa je to osnovni razlog zbog čega je „zapelo“ oko Južnog toka. Slobodno možemo konstatovati da je ukrajinska kriza „glogov kolac“ za sprovođenje tog važnog projekta - kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On dodaje da se potez koji je povukla Moskva može posmatrati i kao „taktički“, sa ciljem prebacivanja odgovornosti u „dvorište Evropske unije“.
- Cilj Rusa je jasan. Oni jednostavno žele da pošalju poruku potrošačima gasa u Evropi. Ako u narednom periodu bude problema sa količinama gasa, ako bude bilo nestašica, za to će biti odgovoran Brisel, jer je izgradnju Južnog toka onemogućio zbog političke podrške Kijevu. Ono što je najvažnije jeste to da Srbija, koja je uvučena u političko prepucavanje dve velike sile, ne može da uradi ništa kako bi se situacija popravila. Definitivno je da će naša zemlja biti veliki gubitnik ako Južni tok ne bude bio izgrađen. Međutim, mi ništa ne možemo da uradimo da bi se to promenilo, čak formalno pravno nemamo pravo ni da zatražimo da se Srbiji vrati Naftna industrija Srbije, koja je bila deo sporazuma o izgradnju Južnog toka kroz teritoriju naše zemlje. Razlog za to je taj što prethodna vlada Srbije koja je potpisivala gasni sporazum nije predvidela mogućnost da projekat propadne i u ugovorima ne postoji klauzula o vraćanju NIS-a državi u slučaju da posao propadne. Verujem da će premijer Aleksandar Vučić, u slučaju da do izgradnje Južnog toka zaista i ne dođe, od Moskve tražiti da se sporazum promeni, ali objektivno gledano naš manevarski prostor na tom planu je veoma mali. Prethodna vlada je naime bezrezervno verovala da je Evropskoj uniji taj gasovod neophodan i da aranžman nikad neće propasti. Postoji mogućnost da Rusi pristanu na promenu sporazuma, ali to će biti samo mali ustupci koji sigurno neće dovesti u pitanje vlasništvo Gaspromnjefta nad NIS-om - smatra naš sagovornik.
I Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, misli da je stav Moskve prebacivanje odgovornosti na Brisel, ali je i dalje čvrsto uveren da će do izgradnje Južnog toka ipak doći. - Osnovni razlog izgradnje Južnog toka je potreba potrošača u Evropskoj uniji za većim količinama gasa. Dakle, sprovođenje tog projekta je ekonomski interes Evrope. Pedeset odsto akcija kompanije za izgradnju Južnog toka je u vlasništvu firmi iz EU, odnosno Nemačke, Francuske i Italije. Činjenica je da administracija u Briselu stavlja „klip pod točkove“ izgradnji tog gasovoda, ali to nikako ne znači da ga zemlje Evropske unije ne žele. Sasvim je logično što su Rusi povukli ovakav potez i prebacili odgovornost na EU, koja iz političkih razloga koči projekat. Trebalo je to i ranije da urade. Ipak, i pored svega, ne verujem da će izgradnja Južnog toka biti definitivno odbačena. Verujem da će, iz razloga koje sam naveo, gasovod ipak biti izgrađen i da će prolaziti kroz teritoriju Srbije. Zbog svega toga Beograd ne treba da pravi nikakve rezervne planove, jer će se izgradnjom Južnog toka kroz plaćanje tranzitnih taksa značajan novac sliti u budžet, kao i kroz porez koje će platiti naše građevinske firme angažovane na izgradnji - naglašava Vuletić.
Proroković: Dugo pripremana odluka
Dušan Proroković, politički analitičar i predsednik Političkog saveta DSS, kaže za Danas da je obelodanjivanje odluke o obustavljanju projekta Južni tok, koju je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin saopštio tokom posete Turskoj, „novo pozocioniranje Rusije prema EU sa ciljem da se njihovi odnosi preurede“.
- Tu su Južni tok i sudbine Srbije i Bugarske periferni - kolateralna šteta za koji smo u dobroj meri i sami krivi. Pre šest meseci u Južni tok se pompezno uključila Austrija. Iz ove perspektive jasno je da je to bila poslednja ruska ponuda EU da se sačuva jedinstven evropski ekonomski prostor od Lisabona do Vladivostoka. EU je ćutala, a Rusija se okrenula Turskoj. To je verovatno dugoročno pripremamo, jer je reč o njihovoj spoljnopolitičkoj, energetskoj i trgovinskoj saradnji - smatra Proroković.
Prema njegovoj proceni, poslednja ruska odluka u Srbiji će „kratkoročno imati dramatične energetske posledice, jer će, između ostalog, gas plaćati skuplje nego do sada, jer će sada Turska biti posrednik za ruski gas u jugoistočnoj Evropi“. Proroković kaže da to „dugoročno, ipak, neće imati rđave efekte, jer će Srbija morati da potraži drugačija rešenja za energetsku sigurnost, ali i da unapredi odnose sa okolnim zemljama, pogotovo sa BiH i to u novom tursko-ruskom okviru na Balkanu“. J. T.
Ambasada bez komentara
Beograd - Ambasada Ruske Federacije u Srbiji neće komentarisati izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o obustavljanju projekta Južni tok, niti pitanja koja ona otvara. „Sve je rečeno u obraćanjima predsednika Putina i generalnog direktora Gasproma Alekseja Milera“, saopšteno je našem listu juče u Ruskoj ambasadi. J. T.
Odjeci u svetu
Mogerini: Analiziramo rusku odluku
Brisel - Zemlje EU i NATO analiziraće rusko otkazivanje izgradnje gasovoda Južni tok, rekla je šefica diplomatije EU Federika Mogerini. Ona je, po dolasku u sedište NATO na sastanak sa ministrom inostranih poslova Alijanse, istakla da „naše zemlje moraju da proanaliziraju tu odluku Rusije“, prenose agencije. Odluka svedoči o neophodnosti povećanja energetske bezbednosti EU, diverzifikacije, ne samo načina transporta energetskih resursa, nego i izvora za EU, rekla je Federika Mogerini.
Njujork tajms: Poraz Putina
Njurork - U retkom „diplomatskom porazu“ Vladimir Putin preusmerava gasovod ka Turskoj, a „neuspeh“ u izgradnji Južnog toka predstavlja kao „gubitak za Evropu“ kriveći Brisel za nepopustljivost, ocena je Njujork tajmsa.
Sofija odbacuje odgovornost
Sofija - Bugarska je odbacila odgovornost za zaustavljanje Južnog toka. „Svima je jasno da Južni tok nije bio samo rusko-bugarski projekat, već projekat Rusije i Evropske unije... Odluke su u potpunosti u rukama Rusije i EU, izjavio je bugarski predsednik Rosen Plevnelijev.
Gubitak profita
Moskva - Direktni gubici evropskih kompanija od zamrzavanja projekta Južni tok dostići će najmanje 2,5 milijardi evra, proizilazi iz materijala kompanije Saut strim transport (South Stream Transport), prenele su agencije. Među firmama koje će izgubiti profit su nemačka Juropajp, koja je izabrana za isporučioca 50 odsto narudžbina za cevi za prvu liniju, vrednosti 500 miliona evra. Japanski konzorcijum Marubeni-Itoću i Sumimoto dobio je narudžbine za 40 odsto cevi za drugu liniju projekta na sumu od 320 miliona evra.
Sporazum sa Turskom
Ankara - Predsednici Gasproma i turske naftno-gasne korporacije Aleksej Miler i Botas Mehmet Konu potpisali su u Ankari Memorandum o razumevanju za izgradnju podmorskog gasovoda po dnu Crnog mora do Turske. Turska je trenutno drugo po veličini tržište prodaje za Gasprom, odmah iza Nemačke.
.jpg)
