Izvor: RTS, 14.Nov.2018, 17:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić u SB UN: Ništa pozitivno od poslednje sednice

Savet bezbednosti je posle šest meseci razmatrao izveštaj Antonija Guteresa o Kosovu i Metohiji. Srbiju je predstavljao šef diplomatije Ivica Dačić, koji je istakao da se ništa pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice, a da su se desile nove provokacije i novi incidenti.
19.45 – Sednica Saveta bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << završena je posle tri i po sata rasprave o KiM i Somaliji.

17.40 – Dačić je istakao da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo od poslednje sednice – da ZSO nije formirana već 2.000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak više od 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom specijalni sud, kao i da nije pronađen počinilac ubistva Olivera Ivanovića, a da je bilo novih incidenata.
17.17 – Počela druga tačka dnevnog reda – pred ambasadorima UN izveštaj Antonija Guteresa. Šef Unmika Zahir Tanin rekao je da su se u proteklom periodu Beograd i Priština zalagali za sveobuhvatni dogovor, uključujući razmenu teritorija.
16.00 – Počela sednica Saveta bezbednosti. Prva tačka dnevnog reda je situacija u Somaliji. Nakon toga, ambasadori pri UN će razmatrati izveštaj Antonija Guteresa o Kosovu i Metohiji.
Kina je vratila pitanje Kosmeta na dnevni red najmoćnijeg tela svetske organizacije, posle šestomesečne pauze, koja je rezultat protivljenja SAD, Britanije i Francuske da se o tom pitanju raspravlja na svaka tri meseca, kakva je bila praksa u prethodnih 19 godina.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio je da je konflikt na Kosovu daleko iza nas, ali smo daleko od stabilne i bezbedne situacije i zato Kosovo treba i dalje da bude visoko na agendi SB UN.
U vreme kada Srbija nastoji da dođe do trajnog rešenja za KiM, drugačiji pristup bio bi kontraproduktivan, ocenio je Dačić.
Podsetio da je članstvo u ovom telu privilegija, ali i odgovornost u cilju prevencije konflikata.
"Važno je da pitanje KiM ostane visoko na agendi SB UN"
Zahvalio je Kini, predsedavajućoj SB UN, na tome što je stavila pitanje Kosova i Metohije na dnevni red, nakon što je Velika Britanija odlučila da to pitanje tokom njenog predsedavanja u avgustu ne bude razmatrano.
"U avgustu nije bilo sednice i ne mogu a da ne izrazim nezadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije, što je tako odlučila uz objašnjenje da je situacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava", rekao je Dačić i ukazao će objasniti zašto je to pogrešan pristup i zašto je važno da ova tema i dalje ostane visoko na agendi SB UN.

Zbog neuspeha u dogovaranju o dnevnom redu, stvorena je, kako kaže, loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i među članicama SB UN, a postojala je opasnost da se program rada SB UN dovede u pitanje, što nije dobro.
"Smatram da o tome treba da postignu dogovor sve članice SB UN i da to nije tehnička stvar", poručio je Dačić.
Konstatovao je da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice SB.
"Ništa od toga se nije desilo. A teško je reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, a to su gruba kršenja rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti", rekao je Dačić.
"Situacija daleko od stabilne" 
Dačić je ukazao i na sve incidente koji su se dogodili u prethodnom periodu i dodao da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu.
"Ili možda 'stabilna situacija' podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje", naveo je ministar.
Naveo je i da mnoge države svoju odluku o priznanju Kosova preispituju i da je deset država do sada promenilo odluku, jer su shvatile da nisu bile dovoljno upoznate sa situacijom i da je neophodno dati šansu dijalogu.
"Uskoro bi ovaj broj mogao značajno da poraste, a da se broj država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova spusti ispod polovine članica UN. Odluke o povlačenju priznanja se od strane Prištine i pojedinih država osuđuju, a lobiranje Srbije kvalifikuje kao provokacija. S druge strane, za njih je lobiranje Prištine za nova priznanja legalno i ne predstavlja provokaciju", primetio je Dačić i dodao da nešto u tom rezonovanju nije u redu.
Dačić je govorio i o dodatnom porezu koji je Priština uvela na robu iz Srbije.
"Priština je u maniru očajnika prošle nedelje uvela dodatni porez od deset odsto na proizvode iz Srbije kao kaznu za naše spoljnopolitičke aktivnosti, kršeći pri tome najgrublje pavila Cefte, kojoj trenutno predsedava", naveo je Dačić.
Dodao je da su to najoštrije osudili svi međunarodni akteri, uključujući EU, i ukazao da je ono što je zanimljivo da se sa tom odlukom ne slaže ni kosovski predsednik Hašim Tači.
"Pa nije jasno kakva je u stvari politika, imamo dobre i loše policajce na Kosovu", poručio je Dačić i dodao da, umesto da se usredsredi na dijalog, Priština je fokusirana na pokušaje da ostvari članstvo u međunarodnim organizacijama.
Naglasio je da Priština kao razlog zahteva za članstvo u Interpolu navodi da ne može da sarađuje sa Interpolom, jer nije njihov član, kao i da je to neosnovano jer se i u izveštaju generalnog sekretara navodi da je Unmik nastavio da obezbeđuje komunikaciju između institucija u Prištini i Interpola.
Članstvo Kosova u Interpolu nije pitanje borbe protiv kriminala
Naveo je da postoji kampanja Prištine i pojedinih zemalja koje otvoreno učestvuju u lobiranju, propagiranju i pozivanju drugih država da priznaju nezvisnost Kosova i da glasaju za Kosovo u međunarodnim organizacijama.

"Ta kampanja pokušava da pitanje članstva Kosova u Interpolu prikaže kao pitanje bezbednosti i borbe protiv kriminala, to je apsolutno neosnovano. Jasno je da je reč o isključivo političkim aspiracijama. Neće Priština u Interpol da bi se borila protiv kriminala, već da bi se predstavila kao nezavisna država", naglasio je Dačić.
Dačić je naveo da se Srbija izričito protivi unilateralnim aktima Prištine, pre svega transformaciji KBS u oružane snage i zatražio da članice SB UN to osude, kao i da ne podrže zahtev Prištine za članstvo u Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama.
Dačić je podsetio da je kosovska skupština usvojila zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija KBS u oružane snage.
"Uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, a uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga", rekao je šef srpske diplomatije na sednici SB UN u Njujorku.
Dodao je da se Srbija izričito protivi ovakvim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv.
"Podsećam da je, prema Rezoluciji 1244 SB UN i Vojnotehničkom sporazumu, Kfor jedina legalna vojna formacija na KiM, koja je ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine", kaže Dačić.
Neprihvatljivo je da u trenucima dok se vodi dijalog o pronalaženju rešenja, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke, kaže Dačić i dodaje da očekuje od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude.
Istakao je da je Srbija najiskrenije zainteresovana za postizanje kompromisa za pitanje Kosova i Metohije.
"Mi smo opredeljeni za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja. Takvog rešenja ne može biti bez dogovora Beograda i Prištine, ali ni bez vaše podrške. U tom smislu, ja ponovo apelujem na sve vas da pomognete ovaj proces, da iskoristimo momentum i pokušamo da napravimo iskorak", poručio je Dačić.
Kaže da dalje podele u SB oko ovog pitanja i rasprave na temu treba li nam Unmik ili ne svakako ne doprinose tome.
"Odgovor na pitanje da li su nam potrebni sastanci SB i da li je potreban Unmik biće dato onog trenutka kad pronađemo obostrano prihvatljivo rešenje. A do tada nam ostaje Rezolucija 1244 koju je ovo cenjeno telo donelo i koju smo svi dužni da poštujemo. Srbija će, sa svoje strane, uložiti maksimalni napor da se nastavi dijalog i da se dođe do trajnog rešenja koje uvažava interese i srpskog i albanskog naroda", zaključio je Dačić.
Tanin: Jednostrani potezi dodatno povećavaju tenzije
Šef Unmika Zahir Tanin izjavio je da su odluka prištinskih vlasti da uvede porez na robu iz centralne Srbije i usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti Kosova dodatno povećali tenzije između Beograda i Prištine.
"Nedavno usvajanje tri nacrta zakona o snagama bezbednosti Kosova u kosovskom parlamentu koje bi trebalo da unaprede njihovu snagu i zonu odgovornosti izazvalo je nove tenzije. To pitanje se mora pažljivo regulisati kako bi koraci koji će se preduzeti biti rezultat političkog procesa u kojem učestvuju svi uz poštovanje odgovarajućih zakonskih regulativa", rekao je Tanin.

Naveo je da su prošle nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači potvrdili uzajamne namere da nastave dijalog i rad na nalaženju rešenja, u okviru procesa uz posredovanje EU. 
Politički razgovori u Briselu su, rekao je Tanin, održani uprkos situaciji u kojoj i dalje preovlađuju česta štetna delovanja na terenu, od kojih mnoga nose stvarne posledice po stanovništvo. 
"Mnoge od tih akcija nose posledice po stanovništvo, akcije i postupke koji pokušavaju da preduprede sporazum i ne idu u prilog političkom sporazumu i kompromisu. Bilo o velikim ili malim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da utiču na situaciju na terenu, a pod time mislim na razne oblasti – infrastrukturu, ekonomiju", rekao je Tanin.
Postupci kojim se pokušava prejudiciranje dogovora ne doprinose postizanju političkog kompromisa, bilo da se radi o bitnijim ili manjim pitanjima, jednostrani postupci nose stalni potencijal da zapale stanje na terenu.
Dodao da je najava kosovske vlade da će biti uveden porez na proizvode iz Srbije i BiH "dodatno povećala tenzije između Prištine i Beograda i stvorila nestabilnost za firme i građane".
Tanin je ukazao da su centralne stavke Briselskog sporazuma važne uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ističući da su ostvarenje i njihova puna primena krucijalni za napredak na terenu.
Čitaku zatražila podršku za članstvo Kosova u Interpolu
Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku pozvala je međunarodnu zajednicu da podrži članstvo Kosova u Interpolu tvrdeći da oni koji opstruiraju prijem Prištine indirektno pomažu organizovanom kriminalu.
"Ne može se očekivati da se Kosovo efikasno bori protiv međunarodnog kriminala ako nije član Interpola, Kosovo ne može i ne treba da bude crna rupa u Evropi", rekla je Čitaku na sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu.
"Očigledno je da od držanja Kosova van Interpola korist imaju samo kriminalci, narko-karteli i teroristi. Zapitajte se da li želite da budete na toj listi", rekla je Čitaku.
Isti princip, dodala je, važi i za uspostavljanje kosovskih oružanih snaga. Kosovo, tvrdi, ne pravi vojsku da bi pretilo ili napalo nekoga, već menja mandat bezbednosnih snaga da bi, kako kaže, "one mogle da daju doprinos regionalnoj i globalnoj bezbednosti u punom obimu".
"Niko sem građana Kosova nema pravo veta na uspostavljanje kosovske vojske. To je pitanje suverene odluke koju će Kosovo doneti uskoro. To nije nešto o čemu ćemo ikada razgovarati sa Srbijom, i to nije suprotno Rezoluciji 1244", rekla je Čitaku.
Ponovila je kao i na ranijim sednicama optužbe na račun Srbije, a optužila je i Beograd za neispunjavanje svojih obaveza iz Briselskog sporazuma.
Prema njenim rečima, Srbija krši Cefta sporazum dampingom svojih proizvoda, zbog čega je, navodi, uvođenje deset procenata poreza od strane Prištine bilo neizbežno, ekonomski i politička razumna mera.
Dodala je da je dijalog sa Beogradom jedini put napred, ali da on nije o pravu Kosova na postojanje, već isključivo o "pomirenju i uzajamnom priznanju".
Ona je, takođe, pozvala Savet bezbednosti da proredi sednice navodeći da resursi UN mogu bolje da se iskoriste.
Različiti stavovi ambasadora
Kina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, poručio je ambasador te zemlje, koja ovog meseca predsedava SB UN.
Ukazao je da Peking pozdravlja posvećenost Beograda i Prištine normalizaciji dijaloga i poziva na primenu postignutih sporazuma.
Ambasadorka Velike Britanije u UN Karen Pirs rekla je da ta zemlja prepoznaje važnost Unmika u stabilizaciji i pomirenju u postkonfliktnom periodu, ali smatra da se situacija na KiM drastično promenila u odnosu na pre 20 godina, zbog čega se ponovo založila za smanjenje učestalosti sednica o radu Unmika, navodeći da bi diskusije u SB UN trebalo da odražavaju realnost na terenu.
Dodala je da je Velika Britanija "jasno stavila do znanja da će održati sastanak o Kosovu u SB UN ako se postigne napredak u procesu normalizacije".
Naglasila je da Velika Britanija ohrabruje Beograd i Prištinu da postignu napredak u dolaženju do održivog rešenja u dijalogu, kojem posreduje EU.
"Podsetila bih članove da su EU i druge organizacije uključene u rešavanje pitanja Kosova. Uloga EU je presudna da se osiguraju mir i stabilnost na terenu", navela je Pirsova.
Predstavnik SAD u UN rekao je da je "sada vreme za obe strane da budu fleksibilne da postignu kompromis".
Dodao je da će SAD podržati razgovore na svaki mogući način, kao i da će ta zemlja "ozbiljno razmotriti" svaki dogovor koji je trajan i primenjiv "u obe zemlje" i podstiče stabilnost.
"Uzajamno priznanje i normalizacija odnosa između Kosova i Srbije su budućnost. Sve strane će imati korist od priznavanja te realnosti i njenog prihvatanja", tvrdi predstavnik SAD.
Govoreći o budućnosti rada Unmika, predstavnik SAD smatra da je on ispunio svoju svrhu i da bi trebalo smanjiti tu misiju.
Dodao je i da SAD podržavaju postepenu i transparentnu transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u multietničku vojsku, koja će biti deo NATO-a.
"Snažno podržavamo članstvo Kosova u svim relevantnim međunarodnim organizacijama, uključujući UN i Interpol", rekao je predstavnik SAD u UN.
Predstavnik Holandije je podržao dijalog koji se vodi u Briselu, ali je istakao da je vreme da se prizna napredak koji je Kosovo načinilo.
Smatra da je trenutna situacija na Kosovu takva da omogućava da se prorede sednice na dva puta godišnje, a takođe i izveštaji generalnog sekretara, kao i Misija na Kosovu.
Predstavnica Poljske je rekla da njena zemlja prati situaciju na Kosovu i ocenila da je situacija mirna, tako da nema razloga za ovakvu učestalost sednica SB UN.
Predstavnik Obale Slonovače smatra da je neophodno formiranje ZSO i nastavak dijaloga pod okriljem EU, kako bi se načinio suštinski napredak s ciljem postizanja rešenja kosovskog pitanja i pomirenja društava.
Predstavnica Francuske pozdravlja napore koje je uložio Unmik, ali se mora refokusirati imajući u vidu situaciju na terenu. Normalizacija odnosa zavisi od dijaloga dva lidera pod okriljem EU, dodala je ona.
Ekvatorijalna Gvineja apeluje na dve strane da nastave dijalog i ističe da eventualni sporazum mora biti u skladu sa međunarodnim pravom, a rešenje prihvatljivo za obe strane.
Dodatni porez na robu iz Srbije koji je uvela Priština potkopava regionalnu saradnju i poverenje, smatra predstavnica te zemlje.
Diplomatski predstavnik Švedske ocenio je da su preduzeti važni koraci u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, naglasivši da je za stabilnost celog regiona važno što pre postići obavezujući sporazum.
Švedska, istakao je, podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Ambasadorka Etiopije istakla je da ta zemlja podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Pozdravila je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, ističući da Etiopija ohrabruje obe strane da pronađe uzajamno prihvatljivo rešenje. 
Izrazila je zabrinutost zbog "slabog napretka" kada je reč o uspostavljanju ZSO i primeni drugih dogovora i pozvala obe strane da se uzdrže od poteza koji izazivaju tenzije. 
Ambasadori Bolivije i Perua pri Ujedinjenim nacijama pozvali su na poštovanje Rezolucije 1244 UN na sednici Saveta bezbednosi UN posvećenoj situaciji na Kosovu.
Predstavnik Bolivije Šaša Ljorenti zatražio je od prištinskih vlasti da poštuju ono što je dogovoreno i dopuste osnivanje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom.
Ljorenti je rekao i da je formiranje vojske Kosova suprotno Rezoluciji 1244 i međunarodnom pravu.
Predstavnik Perua Gustavo Mesa Kuadra pozvao je na poštovanje Briselskog sporazuma i poručio da se nedavni pravni sporazumi o vojsci Kosova moraju temeljno ispitati i sa stanovišta šta bi njeno formiranje značilo po mir na Balkanu.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je u izveštaju da je, uprkos miru koji je u protekla tri meseca vladao na Kosovu, zabeleženo nekoliko incidenata koji su proizvod međunacionalnih tenzija.

Guteres je, takođe, pozdravio rešenost Beograda i Prištine da dijalogom dođu do normalizacije odnosa. Za prethodna tri meseca, na Kosovo su se vratile 53 osobe, od čega 29 Srba, navodi šef UN.
Guteres je naveo i da su izjave srpskih i kosovskih lidera o razgraničenju izazvale brigu kod kosovskih Srba, kao i nesporazume između Beograda i lidera Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.
Te izjave su, takođe, izazvale reakcije u regionu i međunarodnoj zajednici, koje su varirale od poziva za preispitivanje svih mogućnosti koje bi mogle voditi ka rešenju, do izraza ozbiljne zabrinutosti zbog mogućih posledica koje bi teritorijalne korekcije mogle imati po stabilnost u regionu, naveo je Guteres u izveštaju.
Poslednja sednica Saveta bezbednosti o Kosovu održana je 18. maja, kada se šest zapadnih članica tog tela založilo za promenu formata posvećenih Kosovu, čemu su se još jednom žestoko usprotivili Rusija, Kina i Srbija. SAD su, takođe, navele i da je budžet Unmika od 38 miliona dolara preteran.

Nastavak na RTS...