Izvor: Politika, 13.Maj.2015, 15:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Što važi za Principa, ne važi za albansku oružanu grupu

Na stogodišnjicu Sarajevskog atentata, na Zapadu se lako baratalo terminima terorista i teroristički čin, koji se povodom događaja u Kumanovu neuporedivo štedljivije koriste

Dakle, Gavrilo Princip od pre sto godina terorista, a oni koji su ovog vikenda ubili osam makedonskih policajaca – nisu! Ovako glasi komentar ostavljen na jednom od sajtova koji poslednjih dana pomno prate zbivanja u Makedoniji i oko nje. Čitaoci najčešće protestuju zbog upadljivog odsustva termina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terorizam, kako u zapadnoj štampitako i u izjavama zapadnih zvaničnika. Nema ni oštrije osude vinovnika incidenta u Kumanovu. A to su, prema komentarima čitalaca, isključivo „albanski teroristi”.

Na stogodišnjicu Sarajevskog atentata na nadvojvodu Ferdinanda, na Zapadu se prilično lako baratalo terminima terorista i teroristički čin, koji se sada ipak štedljivije koriste. Zagovornici politički korektnog jezika i izbegavanja olakog manipulisanja ovim terminima kod nas kao argument za takvo stanovište koriste, između ostalog, upravo slučaj sa Principom. Kako nije trebalo njega olako kvalifikovati kao teroristu, ne treba ni druge.

Kakav je, međutim, voks populi trenutno u Srbiji?

„Šta reći na ovo? Upada ti u državu grupa naoružanih Albanaca, napada i ubija policajce, a bratija iz EU to naziva ’političkom krizom’. Pitam se šta bi bilo kad bi naoružani Srbi upali u Kosovo i krenuli da ubijaju tamošnju policiju – da li bi tražili od Tačija da smiri ’političku situaciju’ ili bi se svom silom stuštili na srpsku vlast”, komentar je izvesnog NastyB na sajtu B92.

Ili, sa istog sajta: „Tek dva dana kasnijeSi-En-En, Bi-Bi-Si, Skaj njuz i ostali javljaju da je u Makedoniji došlo do sukoba policije i, pazite sad, ’terorista’.Da, to su stavili pod znake navoda. Nigde nijednom nije pomenuto da je u pitanju terorizam. ’Šarli ebdo’ – ceosvet saznao za sekund...”

Ili: „Dakle, vlada je kriva? Onda je kriva i redakcija ’Šarli ebdoa’ što ih je napala naoružana grupa?”

Ili: „’Šarli ebdo’ su napali teroristi, a Kumanovo oružane snage!? Bravo, Evropo... Želim vam kumanovski scenario, a vi posle slobodno napadače nazivajte kako god vam je volja!”

I sve u sličnom tonu. I naš kolega Živojin Rakočević je u jučerašnjem tekstu u „Politici” pod naslovom „Minut ćutanja nad Makedonijom” napisao „teroristički napad”. Baš tako, pod znacima navoda. Ali iz drugih razloga u odnosu na kolege sa Zapada. On kaže da to prosto nije terorizam nego oružana pobuna i to nosi još teže značenje onoga što se dogodilo u gradu blizi srpsko-makedonske granice – akt koji ima za cilj da izbori za sebe nove institucionalne povlastice i otcepljenje od Makedonije. I o tome je pisao.

„U Makedoniji koriste termin terorizam i to je eufemizam za albansku pobunu i skrivanje istine od većine javnosti, mada ona u osnovi ne može da se sakrije. Za strance je to sve pod navodnicima i oni čekaju da vide da li da sutra za te pobunjenike kažu da su gerila koja traži svoja prava i legalne interese. Mi u Beogradu prihvatamoono što kažu Makedonci, opet zbog nezameranja, što je sasvim u redu. Ali moramo pogledati istini u oči i reći šta je to.Radi se o pobuni, aktivno u tome učestvuju i lokalno stanovništvo i lokalni ekstremisti, a albanski političari širom Balkana ćute povodom toga”, kaže Rakočević.

Naoružani Albanci u Kumanovu ni za generala Armije Makedonije u penziji Iliju Nikolovskog nisu teroristička grupa, nego – plaćenici. Kako prenosi agencija Beta, Nikolovski, koji je u međuetničkom sukobu u Makedoniji 2001. godine komandovao Drugim armijskim korpusom, izjavio je juče da se policija u Kumanovu sukobila sa plaćenicima, i to iskusnim, koji imaju ratna iskustva ne samo iz regiona već i sa Bliskog istoka.

Otkud toliko nedoumica šta je to bilo i ko su bili oni naoružani ljudi u Kumanovu? Možda da pronađete neku od više od 100 definicija terorizma, pa da sami odlučite da li je to – to, ili je ipak „oružana pobuna”, „naoružana grupa”, „plaćenici”... Jer, izgleda da se sve svodi na to iz koje pozicije posmatrate određena zbivanja. Uzgred, različitim definicijama terorizma barataju i FBI, Stejt department i američka vojska.

Ima i jedna prigodna definicija Noama Čomskog koja govori tome u prilog: „Važno je imati na umu da se pojam terorizam obično koristi kao uvreda, a ne kao reč koja tačno definiše ono što se njome označava. To je blisko istorijskom pravilu da je naš terorizam protiv njih ispravan i pravedan (ko god mi bili), dok je njihov terorizam protiv nas strašan zločin. Sve dok se ta praksa neguje, rasprave o terorizmu ne mogu biti ozbiljne. To je samo oblik propagande i apologetike.

Čomski je inače onaj svetski čuveni intelektualac, antiglobalista, koji je u januaru zapitao što RTS svetu nije bio „Šarli ebdo”, to jest zašto niko 1999. godine nije rekao „Ja sam RTS”.

I sociolog Vladimir Vuletić kaže da je činjenica da termini nisu neutralni. Oni nose određeno značenje i otkrivaju poziciju (stanovište) onoga ko govori o nekom problemu. Pogotovo, kako dodaje, u ovakvim situacija kad se zaista, u zavisnosti od ugla iz koga posmatrate, može govoriti o oslobodiocima ili o teroristima.

Građanikomentatori u Srbiji, međutim, kao da uopšte nemaju dilemu šta je u pitanju i zašto se izbegavaju pojedini termini. To je za njih još jedan dokaz primene dvostrukih standarda, dokaz teze da su Albanci zaštićeni kao beli medvedi šta god da rade na Balkanu, dokaz da postoji projekat stvaranja „muslimanske države” u Evropi.

Vuletić se slaže da je većinska reakcija u Srbiji na događaje u Makedoniji takva i pripisuje to osećaju frustriranosti i nezadovoljstva svim onim što se dešava oko Kosova i na Kosovu. Ispoljavajući svoja osećanja na ovaj način, građani, s jedne strane, pokazuju solidarnost, a sa druge, čak i važnije – želju da se nađe saveznik u toj još nezavršenoj „utakmici” sa Albancima.

„Ono što vide jeste da se dešava da proces za koji se verovalo da će možda biti završen s Kosovom zapravo nije završen i da senastavlja”, ističe on, dodajući da ta reakcija podrazumeva i svojevrstan strah. Jer, ako bi se kojim slučajem realizovala ta ideja o „velikoj Albaniji”, onda bi ona uzela još jedan deo Srbije, ali bi se i nametnula kao druga velika, a možda i značajnija sila od Srbije na Balkanu. Pri tom bibila podržana i na neki način predstavljala uporište za poziciju SAD u ovom delu sveta. A to se verovatno dodatno kosi sa nekim drugim pogledima na kako stvari na Balkanutreba da stoje.

Nastavak na Politika...