Izvor: Vostok.rs, 01.Jul.2020, 17:52
RT: Rusija je prešla dug put od 1993. godine: Putinove ustavne promene odražavaju potrebe revitalizovane države
Ruski "superpredsednički" Ustav iz 1993. godine falsifikovan je u krvi nakon nasilnih previranja, u vreme kada je zemlja bila na kolenima. Logično je bilo da će biti revidiran kada savremena Rusija konačno stane na noge.
Šta je toliko problematično sa važećim Ustavom iz 1993. godine i koji su razlozi zbog kojih su predloženi amandmani? Odgovori se mogu naći u okolnostima pod kojima je dokument predsednika Borisa Jeljcina stupio na snagu i u velikoj transformaciji koju je od tada pretrpela Rusija.
Pre svega, potrebno je naglasiti da su Rusija iz 1993. godine i današnja Rusija u suštini dve različite zemlje. Te 1993. godine bila je mračna senka Sovjetskog Saveza, sa tmurnom tadašnjom sadašnjošću i neizvesnom budućnošću. Jeljcin je zajedno s ministrom spoljnih poslova Andrejem Kozirjevim i ostalim članovima njegovog tima, liberalno nastrojenih, gurnuo svoju zemlju u američku sferu uticaja.
Referendum u Rusiji: Njihova zemlja, njihov ustav, njihovo rješenjehttps://t.co/t8qQxK80YT
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) July 1, 2020
Stoga ne čudi što je Jeljcinov ustav usvojen samo dva meseca nakon nedemokratske uzurpacije vlasti njegovog tima (granatiranjem i upadom u parlament tokom oktobarskog puča), te nije bio u skladu sa njegovom svrhom kao glavnim zakonom velike sile. Umesto toga, služio je zapadnim elitama, a posebno Vašingtonu.
Široko poznate posledice takve politike bile su tragične za Rusiju, jer je ušla u deceniju bezakonja, siromaštva i rata.
U 2020. godini situacija je potpuno drugačija. Politika predsednika Vladimira Putina uglavnom je „Prvo Rusija“, u poređenju sa politikom Jeljcina, te uživa široku podršku vladajućih elita kao i populacije uopšte.
Nova realnost
Štaviše, današnja Rusija je snažna regionalna sila i glavni igrač u globalnoj politici koju nijedna zemlja sveta, uključujući SAD, ne može da ignoriše. Takođe je relativno stabilna i nezavisnija, te je stoga predloženi „novi“ Ustav, za razliku od onog iz 1993. godine, domaći napor, a ne spoljno „inspirisan“.
Stoga ne čudi što su određeni zapadni mediji i neki prozapadni mediji u Rusiji pokrenuli tako žestoku kampanju čiji je cilj diskreditacija glasanja i predloženih amandmana.
Referendum nudi ruskim građanima priliku da iskoriste svoje demokratsko pravo da izraze odobrenje ili odbijanje predloženog paketa koji uključuje širok spektar oblasti, poput jačanja suvereniteta i nezavisnosti, socijalnih garancija, civilizacijske vizije, modela upravljanja, novih prioriteta, uloge države u životu njenih građana i mesto Rusije u multipolarnom svetu u nastajanju.
Tako izmena člana 79 glasi:
"Ruska Federacija preduzima mere kako bi podržala i ojačala međunarodni mir i bezbednost, kako bi obezbedila mirni suživot naroda i država, sprečila mešanje u unutrašnje stvari države."
Jedan od amandmana potvrđuje da je Rusija danas naslednica Sovjetskog Saveza, posebno u vezi sa „imovinom SSSR-a izvan teritorije Ruske Federacije“. Ova promena, koju autori Jeljcinovog ustava iz očiglednih razloga nisu mogli da uvrste, ukazuje na nameru da se povrati određena sovjetska imovina koju trenutno drže pojedini državnici na post-sovjetskom prostoru, s obzirom na činjenicu da je Rusija isplatila dug svih sovjetskih republika, uključujući Ukrajinu.
Postoji i klauzula koja ističe superiornost Ustava Ruske Federacije u slučaju da je suprotan određenim "odlukama međudržavnih agencija donesenim na osnovu njihove interpretacije odredbi međunarodnih ugovora Ruske Federacije".
Takve pretpostavke bile su praktično nemoguće 1993. godine. Međutim, one odgovaraju savremenoj Rusiji, koja možda 2020. godine predstavlja jedno od središta uticaja, zajedno sa državama poput SAD-a, koje su odavno stavile svoj nacionalni interes iznad bilo kojih međunarodnih ugovora.
Pored toga, druge promene zabranjuju onima koji imaju strano državljanstvo i dozvolu boravka u inostranstvu da obavaljaju javne funkcije, sprečavajući tako pojavu „političkih legionara“, koji nisu retki u nekim susednim državama sa niskim nivoom suvereniteta. Ova predložena izmjena odnosi se na sve najviše zvaničnike konstitutivnih tela Ruske Federacije, šefova saveznih državnih organa, senatora, zamenike predsednika Državne dume, poverenika za ljudska prava, sudija, tužioca i drugih.
Postoji više ograničenja u pogledu predsedničkih kandidata koji ne mogu da se kandiduju ako su prethodno imali strano državljanstvo i živeli u Rusiji manje od 25 godina (sa izuzetkom stanovnika Krima). Ovi amandmani svakako dodatno jačaju ruski suverenitet i nezavisnost na najvišem zakonodavnom nivou.
Postoji takođe niz prilično zanimljivih izmena, poput one koje predviđaju potencijalno formiranje federalnih teritorija unutar Rusije. Sudeći prema nedavnim komentarima senatora Andreja Klišasa, to bi bile regije sa posebnim statusom, koji bi najverovatnije služile ili vojnoj ili ekološkoj svrsi, a koje bi bile direktno pod kontrolom Moskve, a ne regionalnih vlasti.
Nešto slično već postoji u velikom broju zemalja, uključujući SAD. Mora se napomenuti da je ovo jedan od mnogih predloženih amandmana koji predviđaju dalju centralizaciju vlasti i pooštrenu kontrolu na svim nivoima - od izvršne vlasti Federacije do lokalnih samouprava. Među njima je nekoliko amandmana na četvrto poglavlje Ustava u kojem se daju predsedniku još veća ovlašćenja.
Na primer, ako se amandmani usvoje, predsednik će moći da razreši premijera, imenuje i razreši generalnog tužioca, zaustavi zakonodavni postupak da proveri predložene predloge zakona ppovodom njihove ustavnosti i još mnogo toga.
Međutim, treba istaći i brojna predložena ograničenja, poput amandmana na član 81, kojim se predviđa dvomandatno ograničenje za buduće predsednike Ruske Federacije.
Referendum u Rusiji: Ekipa „Vostoka“ na licu mestahttps://t.co/uo8lKkuOlS
— VOSTOK vesti (@vostokvesti) July 1, 2020
Možda su autori ovih amandmana proučavali kinesko iskustvo iz godina brzog ekonomskog rasta u smislu kombinovanja visoko centralizovanog sistema upravljanja i kontrole sa redovnom rotacijom.
Vladavina zauvek?
Naravno, ne možemo zanemariti promenu koja bi omogućila Putinu da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine. Međutim, uzimajući u obzir pragmatizam ruskog predsednika, može se pretpostaviti da je ovo verovatno distrakcioni manevar i instrument političkog osiguranja. U međunarodnoj politici postoji koncept poznat kao "hrskava patka", koji se koristi da ukaže na ranjivost odlazećeg političkog lidera. Češće se ne shvata ozbiljno zbog opadajućeg uticaja, kako u zemlji, tako i na globalnoj sceni, što je prilično opasno u današnjem nemirnom svetu.
Putin verovatno ne planira da se kandiduje 2024. godine (osim kao krajnje sredstvo), već će umesto toga nastaviti da koordiniše svoju ulogu u pozadini, što se može zaključiti amandmanima koji odobravaju imunitet odlazećem predsedniku (koji se takođe može opozvati), kao i prilika da postane doživotni član Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta).
Mora se dodati da imunitet odlazećeg predsednika teško da je novost u kratkoj istoriji savremene Rusije, s obzirom da ga je pre 20 godina dobio Jelljin (i članovi njegove porodice) Putinovim dekretom.
Takođe moramo napomenuti da osim bivšeg predsednika (i regionalnih predstavnika), Savet Federacije može takođe uključiti do 30 imenovanih senatora, od kojih sedam mogu biti doživotni članovi Saveta. Može se pretpostaviti da su ovi amandmani predloženi u cilju nesmetanog prenosa vlasti i očuvanja ukupne stabilnosti, uzimajući u obzir Ujedinjeno Kraljevstvo (Dom lordova) i Sjedinjene Američke Države (Senat).
Pored svega navedenog, moramo naglasiti i niz civilizacijskih amandmana, koji definišu kulturu, istorijsku istinu i interese sunarodnika u inostranstvu kao subjekte koji moraju biti zaštićeni od potencijalnih pretnji i „unošenja Boga“ u Ustav, što je prilično standardna praksa kod mnogih razvijenih država (npr. Australija, Kanada, Nemačka, itd.)
To odgovara Putinovoj konzervativnoj i tradicionalnoj politici u poslednjih osam godina i signalizuje povratak ideologije u Ustav prvi put od dana SSSR-a - tj. Rusija ponovo dobija svoj civilizacijski razvojni program, koji se može unaprediti i predstaviti ostatku sveta. To znači da će, ukoliko predloženi amandmani budu prihvaćeni, Rusija igrati ulogu jednog od glavnih stubova uticaja u multipolarnom sistemu u nastajanju.
Konačno, među predloženim amandmanima takođe je dosta elemenata orijentisanih prema društvu i ljudima koji se mogu naći u ustavima socijaldemokratskih, pa čak i socijalističkih država. Na primer, država garantuje minimalnu platu ne manju od nivoa egzistencije, „redovnu indeksaciju penzija i naknada“ i „ciljanu socijalnu podršku“, koju će sigurno dobiti starije osobe koje su tradicionalno podržavale Putina, od kojih su mnogi bili uznemireni penzionom reformpom iz 2018. godine.
Takođe, postoji namera intenzivnijeg učešća države u životima njenih građana, u njihovom odrastanju, moralnom obrazovanju, pa čak i zdravlju, što, čini se, dovodi određeni stepen biopolitike u istu ravan.
Ovo još jednom ukazuje da Rusija zaista može slediti „kineski put“, ne samo objedinjujući ekonomske karakteristike socijalističkog i kapitalističkog sistema, već i povećavajući ulogu države, koja može ići u suprotnost s liberalnim idealima individualizma, te može obeshrabriti liberalnu manjinu podržavanjem amandmana.
Sa druge strane, deca i invalidi definisani su kao ključni prioriteti ruske državne politike. Amandmani takođe pružaju državnu podršku naučno-tehnološkom napretku i ekologiji, što ujednačava ekopolitiku, humanost i progresivnost, te daje postmodernu prednost novoj verziji Ustava.
Sve u svemu, predloženi amandmani predstavljaju prilično raznolik agregat ideja, a demokratsko glasanje je sigurno bolji mehanizam vrednovanja od nasilnog puča.
Rusija je daleko od 1993. godine.
Izvor: Vostok / RT
