Izvor: Radio 021, 11.Apr.2020, 11:00
Nikola Radovanović piše za 021.rs iz Silikonske doline: Možda će ovaj zajednički neprijatelj prevaspitati ljude
Svi mobilni telefoni u ovom trenutku imaju mogućnost da prime važne zvanične poruke, što je dobro, jer je u gomili informacija mnogo i dezinformacija, kaže inženjer koji u Los Atosu radi na arhitekturi i dizajnu rešenja koja osiguravaju Intelove netvorking čipove.
Kalifornijski grad Los Altos u centru Silikonske doline za Nikolu Radovanovića dom je od 2000. godine. Nikola je glavni inženjer u Intel >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Corporation. Radi na arhitekturi i dizajnu rešenja koja osiguravaju Intelove networking čipove. Većina baznih stanica za mobilne mreže - praktično one koje ne proizvode kineski proizvođači - osigurana je rešenjima na kojima je radio upravo Radovanović. Za njegovu kompaniju posao se gotovo normalno nastavlja, jer je i pre pandemije radio sa ljudima sa različitih kontinenata. Drugačije je samo to što sada radi od kuće.
Kako o celom ovom pandemijskom rolerkosteru razmišlja naš čovek s drugog kraja pobunjene plante - sledi u redovima koje je ispisao za 021.rs.
"Sve ove vesti o ljudskim žrtvama, s jedne strane, teraju me da zastanem i razmislim o tome kako smo u stvari vrlo krhka stvorenja: radimo i živimo, pravimo planove kao da životu nema kraja, a sve to može da se promeni za tren.
S druge strane, pragmatičan sam i shvatam da nikada u istoriji nismo bili u boljoj situaciji da se borimo protiv ovakvog vurusa - kao sada. Već se radi na vakcinama. Kompanije imaju tehnologiju i fleksibilnost koja im omogućava da preorijentišu proizvodnju i proizvedu potrebnu medicinsku opremu u roku od nekoliko dana/sedmica.
Možda će nas ovaj zajednički neprijatelj koji ne poznaje granica, ni boje kože naučiti da i mi manje važnosti dajemo tim stvarima.
Nastava za decu i studente i ovde se drži preko interneta, i planirano je da se tako nastavi do kraja ove školske godine. U prodavnicu idemo jednom do dva puta sedmično. A svaki dan, nakon što završim posao a deca časove izađemo u šetnju. Inače, sva dečija igrališta su zatvorena.
Ograničenja postoje, ali nisu stroga. Dozvoljeno je da se izlazi napolje, ali se preporučuje da se ljudi drže na rastojanju od šest stopa (malo manje od 2 metra).
Glavna ograničenja su za restorane, prodavnice i firme. Za restorane je dozvoljeno da prave hranu i da se napravljena hrana, ili pokupi, ili isporuci. Od prodavnica većinom rade prehrambene i nešto kao gvožđarije kod nas (za popravke kuća). Otvorene su automehaničarske radnje, a ostale firme samo ako je neophodno. Naravno, rade bolnice, vatrogasci i policija.
Donedavno je bilo dosta automobila na ulici i nije moglo da se sretne mnogo ljudi koji se šetaju tokom dana, mogli su se videti samo stariji ljudi i šetači pasa. Većinom se šetalo vikendima i obično bi se negde odvezli automobilom. Sada nema automobila, a mnogo je više ljudi napolju. Svi se drže na odstojanju. Prazna ulica pored moje kuće, koju sam fotografisao za ovu priču, do svega ovoga bilo je nezamislivo da bude prazna.
Situacija sa maskama je gotovo komična. Ima svega: od ljudi koji se ponašaju kao da se ništa ne dešava do ljudi koji imaju cele rituale za ulazak i izlazak iz prodavnice. Ima maski svih oblika i vrsta, ali koliko mogu da primetim, većina ih nosi nepravilno. Koliko znam, i to je bolje nego da se ne nose nikako. Trenutno se maske ne mogu kupiti, ali se ljudi snalaze na razne načine. Šiju ih, a neko prosto umota šal oko glave.
Inače, neki od prvih slučajeva virusa u Americi pojavili su se u našem regionu. Pre toga smo slušali priče o karantinima u Kini, pa je inicijalna reakcija bila da se što više stvari nakupuje tako da je nastala nestašica mnogih stvari. Sada se to polako smirilo i, mada se neke stvari jos uvek ne mogu kupiti kada hoćeš, većinu potrepština je moguće kupiti ako se ode ranije u prodavnicu.
Na neke proizvode prodavnice stavljaju limit po osobi. Redovi su uglavnom da bi se kontrolisao broj ljudi u prodavnicama. Glavne prodavnice se otvore sat ranije za ljude starije od 60 godina. Gotovo sve prodavnice imaju limitirano radno vreme i većina se zatvori do 18 sati. Danas sam išao u jednu manju prodavnicu i evo šta piše na njenim vratima:
Mislim da je danas veliki problem što postoji previše informacija i dezinformacija tako da važne vesti imaju problem da isplivaju na površinu. Lokalni kanali prenose sva zvanična obaveštenja i konferencije za štampu, ali mislim da mali broj ljudi to prati. Većina gleda CNN i FOX, ili čita vesti koje kruže internetom.
Svi mobili telefoni imaju mogućnost da prime važne zvanične poruke. To se vrlo retko koristi, ali u ovom slučaju su koristili da obaveste ljude da ne izlaze u društvo i prodavnice, osim u slučaju da zadovolje osnovne životne potrebe.
Zanimljivo je da se i količina imejlova sa šaljivim materijalom, posebno sa naših prostora, značajno povećala. Generalno, ne vidi se panika i briga među ljudima. Po ceo dan dobijam i razne imejlove koje su puni čudotvornih lekova, teorija zavere, ili raznih uputstava kako i šta da se radi da se ovo preživi.
Što se tiče zdravstva i grada u kojem živim, tu blizu mene dosta je bolnica, blizu je Stanford, i tu postoji veliki bolnički kompleks. Zbog toga što smo na vreme počeli da se pridržavamo pravila razdvajanja nema toliko zaraženih pa trenutni bolnički kapaciteti sve pokrivaju. Dodatni kapaciteti se prave u sportskim salama, u slučaju da se broj poveća.
Ljudi u ovoj situaciji stalno nude pomoć. Imamo imejling liste za uži i širi komšiluk. Nudi se pomoć starima oko kupovine. Neke žene su šile maske od platna za bolnice a višak su nudile onima koji ih nisu imali.
Čim ovo bude za nama, mislim da će se život brzo vratiti u normalu. Naravno, sve će zavisiti od toga koliko dugo će sve ovo da traje."
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
