Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jul.2020, 18:55

MMF: Zadržana projekcija rasta; Vlasti Srbije brzo sprovele dobro osmišljen paket mera

Delegacije Srbije i MMF-a održale su danas završni sastanak, a ministar finansija Siniša Mali rekao je da je država dobro reagovala u vreme pandemije, a predstavnici MMF-a pohvalili Program ekonomskih mera za podršku privredi i istakli da je među najvećima u evropskim zemljama u razvoju. Misija je ocenila da se nastavlja dobra implementacija programa i da su za Srbiju zadržali aprilsku projekciju rasta.

Kako je saopštilo Ministarstvo finansija, na završnom sastanku su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << učestvovali ministar Mali i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković dok je Delegaciju MMF-a predvodio šef Misije Jan Kes Martejn, a sastanak se odnosio na sprovođenje aktuelnog aranžmana Instrument za upravljanje politikama („Policy Coordination Instrument“).

U pitanju je polugodišnja revizija programa, koja se održava putem video - veze, a koja će biti predmet usvajanja na odboru direktora MMF-a u Vašingtonu.

Na sastanku je zaključeno da se implementacija aktuelnog aranžmana odvija u planiranim rokovima, kao i da je važno prilagoditi se novonastalim okolnostima zbog pandemije koronavirusa.

Mali je ocenio da su u okviru aktuelnog aranžmana koji se uspešno sprovodi, postignuti važni reformski ciljevi, kao i da će Vlada nastaviti sa sprovođenjem reformi.

On je ukazao i da je država dobro reagovala za vreme krize koja je izazvana korona virusom, i spasila je privatni sektor, a sada je važno da ekonomija nastavi da dobro funkcioniše i da se sačuvaju radna mesta. On ističe i da ohrabruju podaci iz prvog kvartala, koji će pozitivno uticati na rezultat na kraju ove godine.

Predstavnici MMF-a su istakli da je važno da se nastavi sa podržavanjem ekonomije, ali i da se zadrži makroekonomska i finansijska stabilnost.

Predstavnici MMF-a su istakli i da je važno da se nastavi sa strukturnim reformama, u smislu reforme poreske administracije, zapošljavanja u javnom sektoru, reforme plata, javnih preduzeća i razvoja tržišta kapitala.

Pohvalili su napredak u smislu zatvaranja transakcije za Komercijalnu banku, koje se očekuje do kraja godine.

U pitanju je četvrto polugodišnje razmatranje aranžmana Instrument za upravljanje politikama, koji je odobren u julu 2018. godine i ne podrazumeva finansijsku podršku, već je isključivo savetodavnog karaktera. Naredna, poslednja misija u okviru aktuelnog programa, planirana je za mesec oktobar.

Vlasti Srbije brzo sprovele dobro osmišljen paket mera

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Jan Kes Martejn saopštio je danas da je udar pandemije Kovid 19 naneo štetu globalnoj pa i srpskoj ekonomiji, i da su vlasti u Beogradu vrlo brzo sprovele dobro osmišljen paket mera kako bi ublažile posledice pandemije.

Misija MMF, koju je predvodio Jan Kes Martejn, ocenjuje da je imala konstruktine razgovore na virtuelnim sastancima sa srpskim vlastima, održanim od 24. juna do danas, povodom četvrte revizije aranžmana Instrument za koordinaciju politike (IPC),

“Realizacija programa je generalno u skladu sa dogovorom. Međutim, značajno pogoršanje eksternog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom COVID19 zahteva promene ciljeva PCI za ostatak programa, koji se završava u januaru 2021. godine“, naveo je Martejn u saopštenju.

U tom kontekstu, dodaje, politike treba da nastave da se fokusiraju na podršku ekonomiji za vreme krize uz istovremeno očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, adekvatno upravljanje rizicima i zaštitu ranjivih grupa.

Postavljeni su revidirani kvantitativni ciljevi koji odražavaju velike promene fiskalnih izgleda za 2020. godinu.

“Pandemija je imala značajan nepovoljan efekat na ekonomsku aktivnost u Srbiji. Šok je uticao na privredu kroz nižu spoljnu tražnju, niže strane investicije i doznake, ograničenja domaće ponude, kao i prekide regionalnih i globalnih proizvodnih lanaca“, napominje Martejn.

Ističe da je projekcija MMF-a da će se realni BDP smanjiti za 3,0 procenta u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2 procenta 2019. godine, te da se očekuje da će doći do ubrzanja rasta na 6,0 procenata 2021. godine.

"Imajući u vidu veoma nesigurne ekonomske izglede, savetujemo pažljivu pripremu rezervnih planova“.

Kako bi se umanjile ekonomske i socijalne posledice šoka izazvanog KOVID-19 virusom, vlasti su brzo sprovele dobro osmišljen paket mera, naglašava Martejn.

Fiskalni paket, koji uključuje povećane rashode za zdravstvo, odlaganje poreskih obaveza, subvencije za zarade, univerzalne keš transfere, kao i državne garancije za bankarske kredite malim i srednjim preduzećima je, kaže, jedan od najvećih među evropskim zemljama u tranziciji.

"Narodna banka Srbije (NBS) je doprinela odgovoru na šok snižavanjem referentne kamatne stope i ubacivanjem likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenjem tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita i drugim merama za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti“, konstatuje Martejn.

Dodaje da će sprovođenje fiskalnih mera, zajedno sa smanjivanjem prihoda usled niže ekonomske aktivnosti povećati fiskalni deficit u 2020. godini na više od 7,0 procenata BDP, u poređenju sa 0,5 procenata BDP u prvobitno usvojenom budžetu.

Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da bude moguće da se fiskalni deficit smanji na oko 2,0 procenta BDP-a sledeće godine.

U isto vreme, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze iz problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država, napominje šef Misije MMF.

Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen, savetuje Martejn.

Ad hok povećanja penzija i jednokratne isplate, po njemu, treba izbegavati.

Očekivano je da će se javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60 procenata BDP i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021.

“Sprovođenje strukturnih reformi je usporeno usled pandemije. Reforme da se ojačaju administriranje poreza, sistemi zarada i zapošljavanja u javnom sektoru, korporativno upravljanje u javnim preduzećima, kao i da se razvije srpsko tržište kapitala ostaju vitalno važne“, naglašava Martejn.

Potrebna je, kaže, i temeljna analiza cene električne energije kako bi se omogućilo pokrivanje troškova.

"Pozdravljamo napredak koji je učinjen ka završetku privatizacije Komercijalne banke i ohrabrujemo dalje napore da se privatizuje Petrohemija", poručio je Martejn u saopštenju.

Misija MMF je postigla sporazum na nivou tima o politikama neophodnim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana, koji treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine, navodi se u saopštenju.

Zadržana projekcija rasta

Misija je ocenila da se nastavlja dobra implementacija programa saradnje uz podršku Instrumenta za koordinaciju politike i da je pandemija imala nepovoljne uticaje na domaću i svetsku ekonomiju.

U Srbiji je donet veliki paket sveobuhvatnih mera koji je jedan od najvećih među evropskim zemljama u razvoju, a važno je da Srbija, uz punu podršku koju obezbeđuje ekonomiji i tokom ove krize, nastavi da čuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost, navodi se u saopštenju.

Uprkos tome što su u junu dodatno smanjili projekcije rasta na globalnom nivou za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu, ističe se u saopštenju.

Misija je ocenila i da je NBS reagovala čitavim setom mera - od smanjenja referentne kamatne stope, preko obezbeđenja likvidnosti i propisivanja zastoja u otplati obaveza dužnika, kao i nizom drugih mera, čime je nastavila da čuva neophodnu monetarnu i finansijsku stabilnost i u ovim uslovima ogromnih neizvesnosti na globalnom nivou.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...