Izvor: Blic, 09.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatna obezbeđenja pod zaštitom političkih moćnika
Privatna obezbeđenja pod zaštitom političkih moćnika
BEOGRAD - Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema zakon koji reguliše rad privatnih firmi za obezbeđenje. Pravni vakuum najviše odgovara pojedinim vlasnicima agencija koji, koristeći jake veze sa ljudima iz političkih partija, ostvaruju dobre zarade, kaže 'Blic' Dušan Davidović, direktor Centra za prevenciju kriminaliteta, jedine institucije u zemlji koja organizuje obuku radnika obezbeđenja i koja ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << licencu Evropske akademije za bezbednost.
- Postoje firme koje imaju veze sa svim većim strankama u Srbiji (DSS, DS, SRS ili SPS). One rade šta hoće, a to se posebno vidi u unutrašnjosti. Te firme dobijaju poslove i mimo tendera, pa čak mogu i da otmu posao drugoj firmi. Činjenica da zakon još nije stigao na dnevni red Skupštine ukazuje na to da sivi deo privatnog sektora bezbednosti i dalje drži primat i konce biznisa u svojim rukama. Oni do poslova dolaze isključivo zahvaljujući jakim vezama s političkom i privrednom elitom. Izgleda da sve to ne smeta vlasti koju smo izabrali, ni ljudima koji su zaduženi za našu bezbednost u Odboru za bezbednost Skupštine Srbije. Jer, još gledamo mrke tipove, kratko ošišane, koji stoje na ulazima javnih objekata. Još ih viđamo po ulicama, sa dugim cevima i rotacionim svetlima na koja nemaju pravo - kaže Davidović.
I profesor Bogoljub Milosavljević kaže za 'Blic' da su očigledne veze između pojedinih političkih partija, vlasnika kompanija koje su bliske političarima i firmi koje se bave privatnim obezbeđenjem.
- Postoji mogućnost uticaja političkih partija na kompanije za privatno obezbeđenje, kao i mogućnost veza tih firmi sa organizovanim kriminalnim grupama - kaže Milosavljević.
Milosavljević dodaje da u Srbiji postoje naznake brojnih problema u ovom sektoru i njegovim odnosima sa policijom.
- Nije pravno regulisana upotreba vatrenog oružja ili sredstava za prisluškivanje, kao ni nadzor i praćenje lica uprkos tome što ljudi u privatnom sektoru obezbeđenja nose kratke i duge cevi i bave se prisluškivanjem, nadzorom i praćenjem lica. Ne postoji nikakav sistem provere, obuke i licenciranja radnika i ne zna se ko i kako kontroliše njihov rad - kaže Milosavljević.
Izvor 'Blica' navodi da je jedan od glavnih kočničara reformi sistema bezbednosti i usvajanja zakona vlasnik jedne beogradske privatne firme za fizičko i tehničko obezbeđenje, koji ima jake veze sa jednom od partija vladajuće koalicije. Izvor kaže da je taj čovek za samo nedelju dana napravio firmu od 200 zaposlenih i da ulaganje ogromnih sredstava za njega nije bio nikakva prepreka. Imali smo jednu ružnu situaciju, kaže naš izvor, da su, prilikom preuzimanja jednog beogradskog hotela, iza stola stajali pripadnici te privatne firme sa automatskim puškama na grudima.
Drugi razlog za ovakvo stanje jeste strah vlasnika firmi od propisa koji im više ne bi dozvolili da zapošljavaju radnike na crno, neplaćanje doprinosa, a time i skrivanje dela profita od države.
- Svuda u Evropi privatna bezbednost jeste deo sistema unutrašnje bezbednosti i to što ova delatnost nije zakonski regulisana ima jako loše posledice. To da policija nema evidenciju tačnog broja preduzeća podatak je koji javnu bezbednost čini ranjivom - kaže Davidović.
Prema statistici Narodne banke Srbije, firme iz sektora bezbednosti su u 2002. godini ostvarile prihode od oko 18 miliona evra, a 2003. godine 26 miliona evra.
- To je samo prijavljeni deo, a zarada u toj delatnosti može da se pomnoži bar sa brojem tri - kaže Davidović.
U proteklih desetak godina u Srbiji je sektor privatnog obezbeđenja doživeo znatan rast. Mada nema tačnih, zvaničnih podataka o broju ljudi, kompanija i agencija koje se bave tim poslom, procenjuje se da u tom sektoru radi od 30.000 do 45.000 ljudi. Jedino rešenje jeste što hitnije usvajanje zakona.
Nenad Jaćimović - Tamara Marković-Subota Uhlebljenje za bivše policajce
Profesor Bogoljub Milosavljević kaže da u privatnim kompanijama za obezbeđenje ima dosta bivših pripadnika policije i službi bezbednosti, što omogućava nekontrolisanu razmenu podataka i mogućnost zloupotrebe. Dušan Davidović objašnjava da u skoro svim zemljama EU bivši policajci ne smeju da rade u privatnim firmama za obezbeđenje, na primer u Belgiji - pet godina.
- Kod nas sve firme zapošljavaju bivše policajce, i to sve do čina generala srpske policije, a bilo je i primera da rade i aktivni policajaci - kaže Davidović. Policijske kontrole
Zoran Pošarac iz beogradske policije navodi da policija redovno kontroliše sve službe za fizičko-tehničko obezbeđenje koje imaju odobrenje za držanje oružja.
- U Beogradu ima četrdesetak profesionalnih službi za FTO, ali i oko hiljadu preduzeća koja imaju sopstveno obezbeđenje. Do sada nisu utvrđene nikakve nepravilnosti u njihovom radu u vezi sa držanjem, nošenjem i skladištenjem oružja i municije - tvrdi Pošarac. Divlje agencije
Predrag Krstić iz 'DMD sistema' kaže da pored desetak ozbiljnih firmi za FTO u Srbiji, koje zapošljavaju oko 10.000 radnika, postoje i one manje ali divlje, nelagalne agencije.
- Zbog tog šarenila na tržištu je i potreban zakon o fizičko-tehničkom obezbeđenju. Propisi će ozakoniti situaciju. Znaće se ko može, a ko ne može da radi. Postojaće licenca koja će moći da se izgubi, utvrdiće se kodeks ponašanja, obuka će biti stroža. Sve to će podići nivo usluga - kaže Krstić.
Milan Nikolić, predsednik Odbora udruženja za FTO, kaže da su trenutno u kontaktima sa Centrom za civilno-vojne odnose i Ligom eksperata oko izrade nacrta zakona o fizičko-tehničkom obezbeđenju. Nacrt bi trebalo da početkom sledeće godine bude predložen Skupštini Srbije.
