Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Dec.2017, 10:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Produbljivanje saradnje AP Vojvodine i Donje Austrije

Predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović, razgovarao je sa predsednicom Pokrajine Donja Austrija Johanom Mikl-Lajtner o produbljivanju saradnje dva evropska regiona, koja bi mogla biti definisana zajedničkim dokumentom.

Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je danas u Beču da je Srbija napravila značajni napredak u sprovođenju reformi i stvaranju najpovoljnijih uslova za ulaganje, te da je cela politika Vlade Vojvodine usmerena na ekonomski razvoj.

Mirović >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je, na konferenciji "Istražite industrijski hab Srbije - Vojvodinu", ukazao da je u budžetu za 2016. bila tek jedna četvrtina ukupnih sredstava usmerena na razvoj, a danas je u predloženom budžetu za 2018. određeno 40 odsto sredstava za investiranje u funkciju ekonomskog razvoja, što najbolje pokazuje orijentisanost vlasti.

On je kazao da je poseta organizovana u trenutku kada su odnosi Srbije i Austrije odlični, te da je okupljanje privrednika još jedan važan korak u produbljivanju dobre saradnje i još većem približavanju dveju država.

Mirović je istakao da je Austrija među zemljama koje prednjače po broju investicija u Srbiji, gde trenutno posluje preko 500 austrijskih kompanija, s uloženim kapitalom preko tri milijarde evra.

On je dodao i da međusobna robna razmena između Srbije i Austrije beleži kontinuirani rast, te da značajnu ulogu u tome imaju i kompanije koje posluju u Vojvodini.

Prema njegovim rečima, postoji mnoštvo faktora koji čine Srbiju i Vojvodinu interesantnim za investicije.

S tim u vezi je ukazao da se Srbija nalazi na evropskom putu, da je upravo sada otvorila dva nova poglavlja, te da naša zemlja na tom putu donosi teške odluke.

Dalje je naveo ekonomski prosperitet, podsećajući da je poslednjih godina, kada je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić bio premijer, Srbija ušla u period teških reformi, zakoračila u dugoročnu i predvidivu sferu ekonomskog prosperiteta, okončala je aranžman sa MMF koji je bio važan za otkrivanje crnih rupa u našoj ekonomiji, te napredovala na svim međunarodnim listama, gde je nekada bila na začelju.

Govoreći o potencijalima Vojvodine, Mirović je ukazao na poljoprivredu kao rastući sektor i da ima mnogo prostora za dodatno ulaganje u ovoj oblasti.

Takođe je, kao oblast za ulaganje, naveo i turizam, zbog stalno rastućeg broja turista iz Kine, Izraela i susednih zemalja.

Isto tako Mirović je podvukao i sektor inovacija kao veliki potencijal za ulaganja.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević osvrnuo se na mogućnosti unapređenje ekonomske saradnje pokrajine Vojvodine i Austrije.

On je naveo da je u novoj ekonomskoj politici u Vojvodini, poseban akcenat stavljen na industriju.

"U ukupnom bruto domaćem proizvodu Vojvodine, koji se kreće oko 10 milijardi dolara, industrija učestvuje sa nešto više od 45 odsto", kazao je Milićević dodajući da je Vojvodina trenutno ima 24 kompletno opremljene industrijske zone i 32 industrijske zone čija izgradnja je u toku. On je dodao i da Pokrajinska vlada, u punom kapacitetu, podstiče nova ulaganja, kroz različite modele subvencionisanja, preko Razvojne agencije Vojvodine.

Milićević je istakao da su Srbija i Vojvodina dobro mesto za ulaganje, te podsetio da Srbija belezi sa Austrijom stalni rast u trgovinskoj razmeni, koja bi ove godine mogla premašiti milijardu dolara.

Mirović o saradnji sa Donjom Austrijom

Mirović je razgovarao sa predsednicom austrijske pokrajine Donja Austrija Johanom Mikl-Lajtner o produbljivanju saradnje dva evropska regiona, koja bi mogla biti definisana zajedničkim dokumentom.

Mikl-Lajtner, koja je pre ove funkcije bila ministar unutrašnjih poslova Austrije, ukazala je, u sinoćnjem razgovoru u sedištu donjoaustrijske vlade u Sankt Peltenu, da podržava Srbiju na njenom putu ka članstvu u EU, a sa Vojvodinom želi da proširi saradnju.

"Vojvodina i Donja Austrija su veoma slične i možemo da učimo jedni od drugih. Mi rado prenosimo naše iskustvo Vojvodini i otvoreni smo za nove kontakte i iskustva od strane srpske pokrajine", kazala je ona u izjavi Tanjugu.

Rekla je da postoji mnogo dodirnih tačaka dva regiona, posebno u poljoprivredi, ekonomiji i nauci.

Najavila je da će se saradnja detaljno analizirati i na proleće nastaviti razgovori o produbljivanju kooperacije.

"Što se pristupnog procesa Srbije EU tiče u potpunosti podržavamo članstvo. U našem je interesu da na evropskom nivou imamo podršku, na primer, kada je reč o produženju kohezionih fondova", objasnila je Mikl-Lajtner.

Istakla je da je sa Mirovićem imala uspešan razgovor, koji će sigurno biti nastavljen.

Vojvođanski premijer je rekao da je sa predsednicom Donje Austrije razgovarao o budućoj saradnji dve regije, te da su se dotakli niza oblasti saradnje, od evropskih integracionih procesa u kojima se nalazi Srbija do saradnje u oblasti kulture.

Podsetio je da je Novi Sad dobio laskavu titulu evropske prestonice kulture za 2021.godinu, a da Sankt Pelten, glavni grad Donje Austrije zeli da se kandiduje za istu za 2024.godinu, a Mikl-Lajtner je ukazao da je u toj oblasti moguće razmeniti iskustvo.

"Razgovarali smo i o intenziviranju odnosa kada je reč o institucionalnoj saradnji. Naše institucije mogu da nauče od sličnih ustanova Donje Austrije. Očekujemo već veoma brzo da sve važne oblasti saradnje integrišemo u jednu vrstu izjave, sporazuma u budućnosti", najavio je Mirović.

On je naglasio da Donju Austriju i Vojvodinu povezuju mnoge stvari u oblasti poljoprivrede, naučno-tehnoloških izazova.

"Donja Austrija je za nas uzor u mnogim oblastima i spremni smo da učimo kako bi Vojvodina u budućnosti bila što uspešnija i dostigne uspeh koji donja Austrija ima u mnogim oblastima", rekao je Mirović.

Delegacija iz AP Vojvodine, u kojoj su bili i direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj i predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, posetila je kompaniju Dunapack packaging, koja proizvodi papirnu ambalažu, i zainteresovana je da svoje poslovanje proširi na teritoriju Vojvodine.

Donja Austrija je sa 19.186,27 kvadratnih kilometara, po površini najveća pokrajina Austrije, a sa 1,65 miliona, po broju stanovnika druga od ukupno devet pokrajina.

"Agrana" vidi velike potencijale u šećeru skrobu i voću

Šef austrijske „Agrana" grupacije Johan Marihart izjavio je danas u Beču da ovaj koncern, čiji je godišnji obrt u visini od 2,6 milijardi evra, ima ambicije da ulaže u Srbiju.

On je, na skupu posvećenom prezentaciji ekonomskih potencijala Vojvodine, rekao da „Agrana" vidi velike potencijale u šećeru, skrobu i voću.

"Imamo veliko inetresovanje jer je srpska poljoprivreda visoko konkurentna. Pozicionirana je na tržištu sveta, a ujedno je bez genetski modifikovanih proizvoda", objasnio je Marihart.

On je ukazao i da je važno što Srbija ima pristup tržištima EU, Rusije, kao i drugim velikim zemljama.

Veliki potencijal za investicije vidi u proizvodnji skroba i bioetanola.

Marihart je ukazao da su preduslovi za ulaganje, koji već većom merom postoje, politička stabilnost, predvidljivost, ali i dobri ekonomski podaci, koje je stvorila vlada Srbije.

„Mi ne ulažemo negde zbog niskih plata, pa se kasnije selimo na druge destinacije, već dolazimo sa velikim investicijama da bi dugoročno ostali"; podvukao je on strategiju ulaganja „Agrane".

Direktor "Simens Srbija": „Živeo sam u 17 zemalja sveta, a nigde nisam video da se toliko prostire crveni tepih ulagačima"

Generalni direktor "Simens Srbija" Udo Ajhlinger istakao je danas u Beču da ta kompanija u Srbiji planira dalja ulaganja i povećanje radnih mesta.

U izjavi Tanjugu, Ajhlinger je kazao da je cilj Simensa u Srbiji da ciljano dalje investira i otvara nova radna mesta.

"Kao što je poznato, u Kragujevcu smo preuzeli jedno preduzeće. Podsetio bih da smo u Subotici pre 14 godina imali malu proizvodnju, a danas imamo 1.700 radnika, a slično planiramo i sa novim preduzećem koje smo preuzeli", naveo je on.

Ajhlinger je kazao da oko preuzimanja "Milanović inženjeringa" postoji potpisan sporazum i da se čeka sam odgovor nadležnih institucija.

"Tamo ćemo zasigurno nešto dodatno proizvoditi. Rano je govoriti o tome šta će to biti, ali svakako ne kupujemo jedno preduzeće zato što želimo da ga imamo, već investiramo u biznis modele", poručio je generalni direktor "Simens Srbija".

Ajhlinger je, govoreći na prezentaciji potencijala Vojvodine u Beču, podsetio da je Simens u Srbiji prisutan već 130 godina, te ukazao da je živeo u 17 zemalja sveta, a da ni u jednoj nije video da se toliko izlazi u susret investitorima.

"Nigde nisam video da se toliko prostire crveni tepih ulagačima", pohvalio je Ajhinger.

On je podsetio da je Simens u Subotici otvorio fabriku za proizvodnju vetrogeneratora i naveo da kompanija nije bila u potrazi za jeftinom radnom snagom, već kvalifikovanom, kao i da to postrojenje ima važnu ulogu u sistemu Simensa, jer je u njemu nastao tehnološki centar gde se proizvode prototipovi.

Najavio je da će Simens proširiti svoje delovanje u Srbiji i da će povećati i broj radne snage.

Istovremeno je ukazao da nije lako naći stručnu radnu snagu, iako su univerziteti dobri, postoji odliv mozgova koji treba zaustaviti, odnosno vratiti ljude sa diplomama koji su otišli u svet.

Takođe je pomenuo problem mreže dobavljača, jer postoji malo firmi koje ispunjavaju sve potrebne standarde, a Simens ima potencijal da nabavlja robu u vrednosti od 150 miliona evra, a za sada samo jednu trećinu tih sredstava daje dobavljačima iz Srbije, dok ostatak uvozi iz inostranstva.

Ajhlinger je najavio da će Simens još svojih postrojenja dovesti u Srbiju, navodeći da su izgledi za Srbiju u osnovi pozitivni, iako postoje još izazovi sa kojima mora da se suoči.

"Kafe&Ko internacional" planira da se udvostruči u Srbiji

Član borda direktora austrijske kompanije „Kafe&Ko internacional" Fric Kalteneger najavio je danas da će ovaj koncern narednih godina u Srbiji značajno rasti i da planira čak i da se u toj zemlji udvostruči.

On je, govoreći na skupu posvećenom potencijalima Vojvodine, podsetio da je „Kafe&Ko", vodeća kompanija po pitanu automata za tople napitke, koja je zastupljena u 11 zemalja centralne i istočne Evrope.

Srbija, prema rečima nekadašnjeg generalnog sekretara Narodne partije Austrije (OVP) u Beču, treća zemlja po rastu u okviru kompanije.

Ukazao je da je austrijska firma 2007. osnovala preduzeće u Čačku, a da sada ima svoja sedišta i u Nišu, Beogradu i Subotici.

„U Srbiji ćemo i narednih godina značajno rasti, planiramo da se udvostručimo", kazao je Kalteneger.

On je dodao da u više od 500 preduzeća stoje automati ove kompanije, odnosno da širom Srbije ima 1.200 postavljenih uređaja.

„Videli smo da privreda Srbije dinamično raste i zato je posebno interesantno tržište za nas. Pogodna ekonomska politika privlači ulagače"; konstatovao je Kalteneger.

Najavio je da kompanija namerava da u Srbiji pokrene i posebnu novu liniju za javne prostore, kako ne bi bila prisutna samo u preduzećima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...