Izvor: B92, 03.Okt.2019, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nešto najmonstruoznije na svetu" VIDEO
U Srbiji sve češća ubistva majki koja su počinila njihova deca. Samo u jednom danu dvojica muškaraca su zlostavljala, a potom i ubila svoje majke.
Prva televizija je istraživala šta dovodi do ovako monstruoznih zločina i kako se ubice kažnjavaju.
Policijska kola juče su se zaustavila na dve adrese u Srbiji. Dvadesetogodišnji P. T. zaklao je svoju majku u Kaluđerici. Sedam godina stariji M. P. istog dana tukao je svoju majku u Bogatiću sve dok nije umrla. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Javnost, razumljivo - zgrožena.
"Pomislim da je to nešto najmonstruoznije na svetu. Prosto imam starog roditelja, jednog od starih roditelja i ne vidim razlog, osim da je u pitanju nekakva bolest, psihoza", smatra jedna građanka.
Da je javnost delimično u pravu, potvrđuje i struka.
"Ono što negde jeste činjenica da među ubicama onako kako da kažem struka kaže postoji procenat između 10 do 30 posto osoba koje imaju neki mentalni poremećaj. Među njima najčešće su osobe koje su obolele od šizofrenije. Ono što jeste činjenica da većina tih osoba nije imala neki tretman pre samog čina", navodi Snežana Japalak, psihijatar zdravstvene ustanove "Dr Laza Lazarević".
Zbog takvog psihičkog stanja, ubice neretko budu proglašeni neuračunljivima. Da li u tom slučaju snose krivicu?
"Ukoliko se dokaže u sudskom postupku da je to lice bilo neuračunljivo, praktično ne postoji krivično delo i sud određuje mere obaveznog lečenja, odnosno čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zbog tog stanja", kaže Saša Parežanin, advokat.
"Osoba dobija meru obaveznog lečenja u zatvorenim uslovima, a to može da bude i zatvorska bolnica. Znači u odnosu na mentalno stanje osobe i procenu od strane veštaka, ta osoba po odsluženju kazne u okviru zatvorske bolnice dalje može biti vraćena u zajednicu ili upućena u neku ustanovu socijalne zaštite i praktično do kraja života smeštena tamo", objašnjava psihijatar.
Ono što takođe zabrinjava je činjenica da većina pre ubistva maltretira svoje žrtve, a da roditelji ili bake i dede o tome ćute. Što zbog straha, što zbog sramote.
"Kad otvore dušu i kad kažu - mene ne bije moj sin mene samo njegova rakija ubi, dakle kada je on alkoholisan. Ili za unuka: mene unuk traži novac i za drogu. Kad mu dam i dok sam imala da mu dajem sve je bilo u redu, a kad više nisam imala da dajem... mi onda tako saznajemo posredno šta je bio okidač za to", navodi Nadežda Satarić iz Udruženja "Amity".
Ono što je i dalje veliki problem društva jeste stigmatizacija psihički obolelih, zbog čega se o takvoj vrsti bolesti najčešće ćuti. A kada se predugo ćuti - epilog je nažalost, na početku ove priče.
.jpg)
