Izvor: KMnovine.com, 22.Jul.2019, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski projekat Srebrenica: Promocija nove knjige o Srebrenici i haškom Tribunalu
"Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju („MKTBJ“ ili „haški Tribunal“) je posve neobična ustanova, nelegalno osnovana 1993. godine mimo Povelje UN. Osnivanje Tribunala odavalo je takođe i jasne tragove umešanosti obaveštajnih službi".
„Istorijskom projektu Srebrenica“ izuzetna je čast da vam uputi poziv da u četvrtak, 25. jula, 2019, u 15. časova >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << posle podne u prostorijama Instituta za evropske studije (Mala sala) u Beogradu, Trg Nikole Pašića 11, prisustvujete i uzmete učešće na promociji našeg najnovijeg izdanja, „Haški Tribunal, Srebrenica i posrnuće pravde“ (The Hague Tribunal, Srebrenica, and the Miscarriage of Justice) autora Višeslava Simića, Kristofera Bleka, Jovana Milojevića i Stefana Karganovića.
Na promociji će govoriti koautor, dr. Višeslav Simić, profesor geopolitike na univerzitetu Monterej u Meksiku, dr. Džordž Samueli, profesor prava, i dr. Aleksandar Jokić, profesor političkih nauka na Portland univerzitetu u SAD.
Dva od četiri eseja u ovom izdanju, Milojevića i Karganovića, dobili su prvu nagradu italijanskog Fonda Đuzepe Tore, u novembru 2018. godine.
Mladi američki naučni radnik dr. Jovan Milojević u svom nagrađenom eseju „Poraz pravde“ istražuje mogućnost postojanja predrasude u presudama MKTBJ. U brižljivo dokumentovanoj studiji, on dolazi do žalosnog zaključka da su „jedini faktori pomoću kojih bi se dali predvideti presuda o krivici i dužina kazne – nacionalna pripadnost optuženog i nacionalna pripadnost žrtve.“ Ako je to u odnosu na rad haškog Tribunala tačno, to je poprilično udaljeno od uobičajene predstave o pravdi koja je slepa.
U eseju „MKTBJ i otvoreni prezir prema pravdi,“ istaknuti međunarodni advokat Kristofer Blek secira rad ad hoc tribunala u Hagu i Ruandi. On to čini kao savršeno obaveštena osoba pošto je zastupao klijente pred oba suda. Njegovi zaključci, ako ih vreme, kao najstroži sudija, konačno opravda, ne deluju povoljno po budućnost onakvog međunarodnog pravosuđa kakvo se danas na temeljima ovih tribunala izgrađuje.
Politički naučnik dr. Višeslav Simić, u svom podrobno dokumentovanom eseju, „Percepcije nepravde: MKTBJ je posejao seme budućih balkanskih ratova,“ postavlja primerena pitanja o načinu kako se delatnost haškog Tribunala odražava na suživot i pomirenje lokalnih zajednica na terenu.
Najzad, u eseju „Haški Tribunal i Srebrenica,“ na primerima stradanja u Branjevu i Kravici, korišćenja „presretnutih razgovora“ kao dokaznog sredstva i redefinisanja i zloupotrebe ključnih pravnih pojmova kao što je genocid, Stefan Karganović pokazuje profesionalno teško odbranljiv način kako za potrebe svojih dirigovanih presuda haški Tribunal utvrđuje činjenice.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju („MKTBJ“ ili „haški Tribunal“) je posve neobična ustanova, nelegalno osnovana 1993. godine mimo Povelje UN. Osnivanje Tribunala odavalo je takođe i jasne tragove umešanosti obaveštajnih službi. Haški Tribunal je povredio osnovna načela nezavisnog pravosuđa time što je dozvolio da bude kadriran i finansiran od strane država koje su politički bile najzainteresovanije za ishod procesa koji su se pred njime vodili. Shodno tome, Tribunal je uslužno proizvodio šablonske presude, najčešće lišene suštinskih dokaza. Preko dvadeset godina nakon što je bio osnovan, sa svojim „Rezidualnim mehanizmom“ haški Tribunal danas još uvek je puka simulacija međunarodnog pravosudnog tela, mada i dalje donekle može da računa na lakovernu publiku koja njegove presude uzima ozbiljno.
Ova protivrečnost između nezavisnog pravosuđa i konvencionalne, tačnije politički podobne, slike o predmetnim događajima dolazi posebno do izražaja u slučaju Srebrenice. MKTBJ je najuporniji pobornik propalog konvencionalnog narativa o tome šta se dogodilo u Srebrenici, koji se sastoji od dva neumorno ponavljana refrena ratne propagande: „genocid“ i „8,000 streljanih muškaraca i dečaka“. Kada se neki rat završi, uobičajeno je da propaganda koja ga je pratila padne u zaborav. Danas, niko više ne uzima ozbiljno tvrdnju koja je bila rasprostranjena tokom Prvog svetskog rata, da su nemački vojnici za doručak jeli belgijske bebe. Kada je prestala potreba za izazivanjem besa protiv neprijatelja i podsticanjem borbenog duha, kao mnoge druge izmišljotine i preterane tvrdnje i ova je bila tiho stavljena ad acta.
Kakve god da su mogle biti taktičke namene Srebrenice u vreme kada je nastala u julu 1995. godine (na primer, bacanje u drugi plan hrvatske kampanje etničkog čišćenja i ubijanja u Krajini koja je pod pokroviteljstvom NATO pakta otpočela tri nedelje kasnije, što je otvoreno priznao i tadašnji ambasador SAD u Zagrebu, Piter Golbrajt, ili sprečavanje „tvrdih“ pripadnika rukovodstva Republike Srpske da učestvuju u mirovnoj konferenciji u Dejtonu, što je priznao Golbrajtov kolega Ričard Holbruk), pomoću Srebrenice neposredno zatim takođe su bili odrađeni i neki strateški zadaci.
Da navedemo samo nekoliko. Srebrenica je uskoro evoluirala u osnivački mit bosansko-muslimanske nacionalne pripadnosti. Prerasla je takođe i u izvor naizgled trajnog razdora između dve najbrojnije zajednice u Bosni, islamske i pravoslavne, što služi kao opravdanje za stalno prisustvo imperijalističkih snaga, tobož da bi se obezbedila stabilnost i održavao mir između suprotstavljenih tabora. Najzad, ali ne i najmanje važno, Srebrenica je pretvorena u zgodan povod za lansiranje imperijalističke doktrine R2P, ili „pravo na zaštitu.“ U praktičnoj primeni – nadahnutoj krilaticom „da se nikada ne ponovi Srebrenica“ – ta doktrina nalazila se u temelju nekoliko razornih i protivzakonitih zapadnih vojnih intervencija motivisanih uskim geopolitičkim interesima i najobičnijom pljačkom. Ti „humanitarni“ ratovi do sada su odneli nekoliko miliona – paradoksalno uglavnom muslimanskih – života.
Bez kvazi-pravosudne krinke haškog Tribunala, koji svojim korumpiranim odnosom prema srebreničkom pitanju pokriva ove perfidne operacije, malo bi se od napred navedenog moglo dogoditi, ili bi, u svakom slučaju, bilo moguće uz mnogo više teškoća. Niti bi, u očima mnogih površno obaveštenih laika, „konvencionalna mudrost“ srebreničkog ratnog narativa mogla biti prividno potvrđena ustanovom kao što je haški Tribunal, koja sve do današnjeg dana, preimenovana u „Mehanizam,“ neubedljivo glumi ozbiljan međunarodni sud.
Knjiga „Haški Tribunal, Srebrenica i posrnuće pravde“ najnoviji je doprinos nevladine organizacije „Istorijski projekat Srebrenica“ utvrđivanju činjenica i javnoj raspravi o važnim pitanjima o kojima se u njoj raspravlja.
Stefan Karganović
predsednik, "Istorijski projekat Srebrenica"
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Srebrenica #Masakr #Laž #Hag #tribunal #Knjiga #Promocija #Žrtve #kmnovine
.jpg)
