Izvor: B92, 12.Maj.2021, 16:36

Ratni zločini i Balkan: Radovan Karadžić će služiti kaznu doživotnog zatvora u Velikoj Britaniji

Još uvek nije poznato kada će i u koji zatvor Karadžić biti prebačen.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, biće prebačen u Veliku Britaniju na odsluženje kazne, potvrdilo je britansko Ministarstvo za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva.

"Radovan Karadžić je jedan od retkih ljudi koji je proglašen krivim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za genocid. On je odgovoran za masakr muškaraca, žena i dece u genocidu u Srebrenici i pomogao je održavanju opsade Sarajeva koja je predstavljala napad na civile", rekao je Dominik Rab, ministar spoljnih poslova Velike Britanije.

"Treba da budemo ponosni na činjenicu da je, od podrške njegovom hapšenju, do odlaska u ćeliju, Velika Britanija tokom prethodnih 30 godina učestvovala u potrazi za pravdom", dodao je Rab.

Međunarodni krivični sud u Hagu je najpre osudio Radovana Karadžića na 40 godina zatvora, a zatim ja kazna preinačena na doživotnu robiju.

On je proglašen krivim po deset od 11 tačaka optužnice - među njima su genocid u Srebrenici, napade na civile tokom opsade Sarajeva, progon Bošnjaka i Hrvata iz 20 opština i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.

Sud je naveo da su zločini počinjeni kao deo udruženog zločinačkog poduhvata.

Oslobođen je optužbe za genocid u sedam opština 1992. godine.

Karadžić je rođen 1945. godine u Šavniku, u Crnoj Gori.

Njegov otac Vuk borio se na strani četnika u Drugom svetskom ratu, i veći deo Karadžićevog detinjstva je proveo skrivajući se ili u zatvoru. Majka Jovanka je sama podizala porodicu i za sina je često govorila da je Karadžić bio pažljivo i vredno dete, te da joj je stalno pomagao kod kuće i na polju. Bio je "ozbiljno dete, poštovao je starije i pomagao drugovima", rekla je u intervjuu za jednu domaću televiziju po podizanju optužnice.

Karadžić se početkom 1960-tih preselio u Sarajevo, gde je kasnije upoznao suprugu Ljiljanu, diplomirao medicinu i počeo da radi kao psihijatar u tamošnjoj bolnici.

Od studentskih dana je pisao pesme, ali i pratio politiku. Krajem 1980-tih, bio je član Zelene partije, ali je 1990. zajedno sa Biljanom Plavšić i Nikolom Koljevićem, bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Bosni.

Kada je Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost 1992, Karadžić je, zajedno sa ostalim srpskim političarima, proglasio stvaranje nezavisne Srpske republike Bosne i Hercegovine, kasnije nazvane Republika Srpska, sa sedištem na Palama, predgrađu Sarajeva.

Karadžić je rođen 1945. godine u Šavniku, u Crnoj Gori.

Njegov otac Vuk borio se na strani četnika u Drugom svetskom ratu, i veći deo Karadžićevog detinjstva je proveo skrivajući se ili u zatvoru.

Majka Jovanka je sama podizala porodicu i za sina je često govorila da je Karadžić bio pažljivo i vredno dete, te da joj je stalno pomagao kod kuće i na polju. Bio je "ozbiljno dete, poštovao je starije i pomagao drugovima", rekla je u intervjuu za jednu domaću televiziju po podizanju optužnice.

Karadžić se početkom 1960-ih preselio u Sarajevo, gde je kasnije upoznao suprugu Ljiljanu, diplomirao medicinu i počeo da radi kao psihijatar u tamošnjoj bolnici.

Od studentskih dana je pisao pesme, ali i pratio politiku. Krajem 1980-tih, bio je član Zelene partije, ali je 1990. zajedno sa Biljanom Plavšić i Nikolom Koljevićem, bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke u Bosni.

Kada je Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost 1992, Karadžić je, zajedno sa ostalim srpskim političarima, proglasio stvaranje nezavisne Srpske republike Bosne i Hercegovine, kasnije nazvane Republika Srpska, sa sedištem na Palama, predgrađu Sarajeva.

Pogledajte video o sećanjima ljudi koji su preživeli opsadu Sarajeva

Bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić nalazi se u pritvoru Haškog tribunala, gde čeka pravosnažnu presudu po optužnici za ratne zločine.

Epidemija korona virusa pomerila je žalbeni postupak na sledeću godinu, kada će sud potvrditi ili izmeniti prvostepenu presudu iz 2017. kojom je Mladić osuđen na doživotnu kaznu.

Sud u Hagu već je pravosnažno osudio bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor 2019. godine.

Osim Karadžiću, u Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici.

Jedna je izrečena 2010. bivšem načelniku za bezbednost glavnog štaba VRS Ljubiši Beari, koji je umro u Berlinu 2017. godine

Druga je izrečena 2015. godine bivšem pomoćniku komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove glavnog štaba VRS Zdravku Tolimiru, koji je sledeće godine umro.

Na doživotni zatvor osuđen je i potpukovnik Drinskog korpusa VRS Vujadin Popović, koji je prolašen krivim za genocid, istrebljenje, ubistvo i progon Bošnjaka.

Tribunal u Hagu je doneo prvu presudu koja je zločin u Srebrenici okarakterisala kao genocid, i to bivšem generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću, 2001. godine.

Krstić je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i učestvovanja u genocidu.

Na dugogodišnje kazne zatvora osuđeni su i oficiri VRS Drago Nikolić (35 godina), Dragan Obrenović (17 godina), Momir Nikolić (20 godina) i Radivoje Miletić (18 godina).

U Hagu je osuđen i pripadnik 10. diverzantskog odreda Dražen Erdemović, prvi čovek koji je pred tim sudom priznao krivicu za ubistva zarobljenih Bošnjaka.

Erdemović je uhapšen još 1996. u Srbiji i iste godine je u Hagu osuđen na pet godina zatvora, a njegovo svedočenje kasnije je doprinelo osuđujućoj presudi protiv Ratka Mladića.

Ovaj tekst će biti ažuriran

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Hag

Nastavak na B92...