Izvor: Politika, 01.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oborena presuda u sporu dugom 31 godinu
Okružni sud u Čačku ukinuo presudu Opštinskog suda iz Guče, donetu posle tri decenije suđenja, zavađena braća Janković ponovo na sudu
Kotraža – Prva presuda u međusobnom sporu braće Vidoja (77) i Sretena (82) Jankovića iz Kotraže, doneta posle merenja pravde koje je trajalo više od tri decenije, nije bila duga veka. Izrečena je 17. oktobra prošle godine u Opštinskom sudu u Guči, oba brata žalila su se Okružnom sudu koji je krajem marta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << presudu poništio, i vratio na novi postupak.
– Predmet je prispeo iz Čačka pre tri dana, i naredbom predsednika našeg suda dodeljen je meni. Već sam zakazao prvo ročište za 21. april – rekao je juče za „Politiku” Ivan Jovičić, zamenik predsednika Opštinskog suda u Guči.
On navodi da je Okružni sud naložio da predmet poveri veću u izmenjenom sastavu. Na pitanje kako tumači činjenicu da je gučkom sudu bilo potrebno više od 30 godina da izrekne prvu presudu u bratskom sporu oko očevine, Jovičić odgovara:
– To je neshvatljivo dugo vreme. Razumem da je bilo problema, ali to je zbilja previše.
Veće kojem on predsedava moraće ponovo da izvodi dokaze, sasluša stranke i izlazi na lice mesta radi utvrđivanja činjenica, naravno pod prethodnim uslovom da stranke plate taj izlazak. Ovaj slučaj je u istoriju našeg pravosuđa stupio po tome što je počet još 14. marta 1978. u gučkom sudu i prvi put presuđen tek 17. oktobra 2008. godine, u istoj kući pravde.
U međuvremenu, Vidoje Janković je za 15 meseci dobio spor pred Ustavnim sudom Srbije po žalbi koju je u njegovo ime uputila Dragana Ranković, advokat iz Čačka. Na redovnoj sednici održanoj 19. marta ove godine, USS je utvrdio da su Jankovićeva prava na pravično suđenje povređena nepravedno dugim trajanjem parničnog postupka u Guči, i ostareli zemljoradnik stekao je pravo na naknadu štete.
Pre tri decenije, 1978. godine, u Guči je prekinut postupak raspravljanja zaostavštine posle smrti Radojice Jankovića iz Kotraže, a njegovi sinovi su bili upućeni na parnicu, tako što je Sreten tužio Vidoja. Namera tužioca bila je da dokaže tri stvari: nevažnost ugovora o doživotnom izdržavanju između Radojice i Vidoja, nevažnost testamenta koji je Radojica sačinio januara 1977. godine, i obim zaostavštine pokojnog Radojice.
Prolazile su godine, pa decenije, predmet se selio od prvog do petog sudije, a svedoci počeli da umiru. Čak deset leta, od 1990. godine pa do početka ovog veka, postupak je bio prekinut „do pismenog javljanja punomoćnika tužioca za svedoka”.
Tokom parnice, pojedini tužbeni zahtevi su povlačeni i promenjene oznake katastarskih parcela. Za sve godine održana su 33 ročišta, saslušani brojni svedoci među kojima devetoro čak po dva puta, Sud je u četiri navrata izlazio na lice mesta. I, nije doneta nijedna presuda.
Videvši da sve ide unedogled, Vidoje Janković je 29. decembra 2007. godine preko advokata uputio žalbu Ustavnom sudu Srbije, i prihvaćena je.
U međuvremenu, 17. oktobra 2008. godine, sudija Opštinskog suda u Guči, Žarko Gavrilović, konačno je doneo presudu u parnici dvojice braće, odbivši šest tužbenih zahteva Sretena Jankovića, dok su usvojena tri potpuno i jedan delimično. Povrh toga, braći je određeno da svako snosi svoje parnične troškove.
Vidoje sedi u staroj porodičnoj kući sa suprugom Katom, i pripoveda nam pojedinosti o sporu. Otac je, veli, njemu zaveštao tu kuću i 2,5 hektara po ugovoru o doživotnom izdržavanju, a od ostalog imanja njemu je pripalo 74, a Sretenu 84 ara. Braća su prvi susedi u središtu dragačevske varošice, ali ne govore još od onda, od 1978. godine.
– On ima više nego ja. Da mu je trebalo štogod, ja bih mu poklonio, a sada nam ništa ne vredi zemlja. Ne možemo da radimo, ni on, ni ja – kaže Vidoje Janković za „Politiku”.
Pitamo Vidoja Jankovića kolika je vrednost imovine pod sporom.
– Nije veća od 500 evra. Ovde je ar deset evra – objašnjava Janković.
Njegova supruga Kata dodaje iz ugla:
– Svake godine, kad je bilo suđenja, morali smo da prodamo kravu i tele za advokata.
Vreme ide svojim putem. Za prvu prvostepenu presudu srpskom pravosuđu bilo je potrebno 30 godina, sedam meseci i tri dana, do pravosnažne ima još da se čeka.
Gvozden Otašević
[objavljeno: 02/04/2009]
.jpg)
