Izvor: NoviMagazin.rs, 03.Okt.2020, 11:08
Evropa u drugom talasu korone: Potop, a nigde Nojeve barke
Obolevanje od sezonskog gripa se tek očekuje, a Evropom se već dve nedelje masovno širi zaražavanje novim virusom. U mnogim zemljama novoobolelih i umrlih je više nego ikada, a Srbija se u ovom drugom talasu sasvim solidno održava na površini. Pitanje je, međutim, hoće li kombinacija sezonskog gripa i koronavirusa potopiti žitelje Starog kontinenta, uključujući i stanovništvo Srbije?
Piše: Jelena Aleksić
Kao bumerang! Ovako bi se u najkraćem >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << moglo objasniti širenje koronavirusa koji u proteklih petnaestak dana u Evropi obara sve rekorde. U Slovačkoj će tokom nedelje ponovo biti uvedeno vanredno stanje, dok su mnoge evropske zemlje još početkom ove sedmice uvele restriktivne mere, one koji su ukinute pre dva meseca. Srbija je trenutno u sasvim zavidnoj poziciji i prošle nedelje je bila na trećem mestu iza Grenlanda i Vatikana kao zemlja s najmanje novoobolelih u Evropi. Međutim, s obzirom na iskustvo iz regiona, ali i cele Evrope, koja se ponovo bori s masovnim obolevanjem, pitanje je da li jedna, pa čak i tri ili četiri mirne sedmice išta znače? Odgovor je nažalost ne, budući da vakcine još uvek nema, a da nas očekuju hladniji dani, sezonski grip, povratak još turista s letovanja i aktuelna epidemiološka situacija u Evropi koja se kao bumerang vratila u Španiju, Francusku, Italiju, Nemačku, Austriju, Slovačku, Češku, Mađarsku…
Zemlje regiona, upozorava ovih dana član Kriznog štaba Branislav Tiodorović, one su od kojih Srbiji preti najveća opasnost.
“Nama Brazil može biti važan, ali u ovom momentu nam je mnogo važnije naše okruženje, gde su izuzetno visoke stope obolevanja od Rumuna preko Mađara, koji su bili izvanredni, pa sada imaju četiri puta veći broj obolelih nego mesec dana. Mi nismo pusto ostrvo kao Novi Zeland ili Kipar. Jedino je Kipar malo bolji od nas. Ali on je ostrvo i sigurno je da mnogo lakše može da sprovodi nadzor nad onima koji dolaze od nas”, reći će ovdašnjim medijima profesor Tiodorović upućujući na tešku situaciju u Crnoj Gori, pa i Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
“To su sve zemlje kojima bi trebalo da spustimo rampu, međutim, imamo naš narod koji tamo živi. Dakle, mi treba više da brinemo o susednim zemljama i direktnoj okolini s kojom i dalje odnose želimo da razvijamo, protok ljudi i robe”, smatra član Kriznog štaba, koji prethodno saopštava sledeće podatke:
NISMO LOŠI: Stopa obolevanja u našoj zemlji prošle nedelje bila je 6,94 na 100.000 stanovnika, dok je Nemačkoj ona 29, u Italiji 34, u Velikoj Britaniji 94, a u Bosni i Hercegovini 97. Najvišu stopu novozaraženih u prethodnoj nedelji imala je Crna Gora, i to 586 na 100.000. U Hrvatskoj je ova stopa 80, u Severnoj Makedoniji 42, u Bugarskoj 47.
“I iz jedne od trenutno najpovoljnijih epidemioloških situacija možemo preći u nepovoljnu ukoliko se budemo ponašali neodgovorno prema sebi i drugima. Zato je važno da visok nivo discipline zadržimo što je moguće duže”, piše u saopštenju Kriznog štaba uz pomenute brojeve, čime se zapravo samo još jednom upozorava na onaj bumerang s početka teksta i činjenicu da su pojedine zemlje Evrope u težoj situaciji danas nego u martu ili aprilu.
Među njima su Francuska, gde se beleže rekordi novoobolelih i to po više od 14.000 ljudi dnevno, a nikada gora situacija nije bila ni u Ukrajini, Poljskoj i Češkoj, Velikoj Britaniji. Rapidan rast obolelih beleže i Austrija i Mađarska i, poznato je, zemlje okruženja koje se već mesec dana suočavaju sa dramatičnim brojem novoobolelih.
Očekivano, mnoge evropske zemlje ponovo uvode restriktivne mere pokušavajući da zauzdaju širenje virusa, naročito i pre svega zbog sezone sezonskog gripa, koja samo što nije otpočela. U Srbiji početkom nedelje stiže oko 350.000 vakcina protiv sezonskog gripa, a očekuje se da i Torlak posle 15 godina pauze ove godine proizvede oko 200.000 vakcina protiv gripa. Domaće cepivo trebalo bi, prema najavama nadležnih, da bude u upotrebi od novembra. Kako će do tada lekari raspoznavati simptome covida-19 i sezonskog gripa? Imamo li razloga za strah od antibiotika hemomicin, koji lekari obavezno prepisuju svima sa simptomima sličnim gripu odnosno covidu-19? Šta ako istovremeno obolimo od oba virusa? Ovo su samo neka od pitanja na koja ovih dana odgovaraju lekari širom Evrope, što za Novi magazin čini profesor u penziji epidemiolog Zoran Radovanović. On kaže da je istovremeno obolevanje moguće, ali ne i “nužno da se talasi preklope”.
“Često se dešava da jedna virusna bolest potiskuje drugu, pa da se epidemijski vrhovi smenjuju. Iskustvo s južne hemisfere ukazuje da bi ove zime sezona gripa mogla da protekne blago, pre svega zbog mera koje se preduzimaju radi suzbijanja novog koronavirusa. Simptomi različitih infekcija disajnih organa su slični, ali se tipični oblici bolesti mogu manje-više pouzdano razlikovati na osnovu kliničke slike. Nazeb, recimo, protiče bez temperature i uz curenje iz nosa, ali uz dobro opšte stanje, a grip počinje naglo, visokom temperaturom, lomnošću, krajnjom malaksalošću itd. Covid-19 ima širok raspon ispoljavanja od (skoro) neprimetnog do dramatičnog, a neki simptomi, poput gubitka osećaja za ukus i miris, mada smatrani karakterističnim, javljaju se i kad je zapušen nos.
Epidemiološki podaci nekad mogu da pomognu, na primer ako su u domaćinstvu već dva gripozna člana, treći sa sličnom simptomatologijom po svoj prilici se zarazio od njih. Za upalu pluća izazvanu novim koronavirusom karakteristične su mrlje oblika zamućenog stakla, koje se lako uočavaju radiološkim pregledom. Ipak se do sigurne dijagnoze po pravilu dolazi pouzdanim, na vreme i pravilno uzetim laboratorijskim testom”, objašnjava profesor Radovanović razliku, odnosno razlikovanje simptoma ova dva oboljenja.
On zaključuje i da je država sada “mnogo spremnija za suočavanje s predstojećim pretnjama po zdravlje nego proletos”.
REALNA PRETNJA: “Čak i najviši zvaničnici svesni su da je pretnja realna, zdravstvene ustanove su opremljenije nego ranije, laboratorije su snabdevene testovima, a nabavlja se i vakcina protiv gripa. Problem je funkcionisanje sistema sa partijski poslušnim, ali ne uvek sposobnim kadrovima na čelnim funkcijama. Mnogi nisu u stanju da optimalno organizuju rad ni u redovnim uslovima, pa svoj autoritet nameću pretnjama, a ne znanjem i ugledom. To nije dobra osnova za izazove u mogućim vanrednim okolnostima”, upozorava profesor Radovanović, koga pitamo i kada bi bilo najoptimalnije vreme za vakcinaciju i da li bi možda vakcina pomogla da se brže i lakše dijagnostikuje covid?
“Vakcinacija može da spreči pojavu gripa ili da ublaži tok bolesti, ali ne pomaže u diferencijalnoj dijagnostici. Za mlade ljude dolazi u obzir da se već u oktobru podvrgnu vakcinalnoj zaštiti i da očekuju da će biti bezbedni do marta. Starijima je bolje da sačekaju kraj novembra, naravno, prateći da se, mimo svih očekivanja, grip ne pojavi kad mu vreme nije jer im otpornost relativno brzo opada. Ova vakcina štiti od sojeva virusa gripa protiv kojih je napravljena, a može da pruži i izvesnu zaštitu protiv srodnih sojeva. Nema uticaja na rizik obolevanja od drugih infekcija”, ponovio je profesor koji je mišljenja da bi cepivo trebalo da prime svi za koje je preporučeno ili obavezno.
Iste dileme muče, kako je rečeno, i žitelje širom Evrope, s tim što se mnogi od njih suočavaju sa mnogo većim izazovima od Srbije. U Češkoj poslednjih dana naglo raste broj ljudi obolelih od covida-19 s težim simptomima, koji iziskuju smeštaj u bolnici, a naglo raste i broj umrlih. Broj hospitalizovanih od početka septembra je pet puta uvećan, na 802, dok je gotovo isto toliko, na 181, povećan i broj pacijenata kojima je potrebna intenzivna nega ili respirator. Dnevni broj pozitivnih veći je od 3.000, a ako se zna da je upravo Češka sve do sredine septembra bila treća najbolja zemlja u Evropi po malom broju preminulih na milion stanovnika, razloga za strah još je i više.
U Slovačkoj će ove nedelje ponovo biti uvedeno vanredno stanje, najavljuje premijer Igor Matovič posle ponovnog rasta broja zaraženih.
Predloženo je da sva sportska, kulturna i verska dešavanja budu zabranjena od 1. oktobra. Odlazak na venčanja ili sahrane biće dozvoljen samo ako svi učesnici dokažu da su negativni na testu za koronavirus.
Kretanje je ozbiljno ograničeno i u Španiji u okolini Madrida, što uključuje 1,1 milion stanovnika. Naime, oni smeju da napuštaju svoje naselje jedino zbog nužnih stvari, poput odlaska na posao, nakon što su mere za suzbijanje koronavirusa proširene u ponedeljak na dodatne delove grada. Dosad su te mere zahvatale 850.000 stanovnika na jugu i jugoistoku, pretežno u naseljima radnika i imigranata, a od ponedeljka ujutro pridodano im je dodatnih 167.000 stanovnika, takođe na jugoistoku.
Stanovnici tih četvrti smeju da izlaze samo prilikom odlaska na posao, u bolnice, škole, na sudove ili kako bi brinuli o izdržavanim osobama. Ulaz je takođe zabranjen bez valjanog razloga. Policija povremeno zaustavlja vozila i proverava dokumenta sa adresom stanovanja, pa mnogi nose potvrde s posla prilikom odlaska na radna mesta. U slučaju neopravdanog kretanja predviđene su kazne od 600 evra.
Velika Britanija uvodi nova ograničenja za okupljanja u delovima severoistočne Engleske zbog porasta slučajeva covida-19. Od srede je stanovnicima sedam područja zabranjeno okupljanje u kućama i druženje sa osobama koje nisu deo domaćinstva. Restrikcije se uvode u domovima, pabovima i restoranima, a ljudi koji ne poštuju nove mere suočavaju se s mogućnošću novčanih kazni, objavilo je Ministarstvo zdravlja.
Restriktivne mere vraćene su i u Holandiju, a brojne regije u Italiji najavile su strože mere na otvorenom kako bi suzbile širenje epidemije. Inače, širenje virusa povećano je u poslednjih desetak dana više od petine, i to pre svega u Evropi, budući da u SAD, Indiji i Brazilu broj obolelih stagnira.
.jpg)
