Izvor: RTS, 17.Feb.2022, 09:43

Zečević: Grčka je prijateljska zemlja, i tokom bombardovanja pokušavali su da nam pomognu

Grčka je oduvek prijateljska zemlja i zbog političke bliskosti dva naroda rado bi videla Srbiju u Evropskoj uniji, kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Stav o Kosovu nije promenjen, jer i oni imaju slične konflikte sa Turskom, dodaje Zečević.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakao da su odnosi Srbije i Grčke uvek bili prijateljski, bliski, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << te i da su u novijoj istoriji, za vreme sankcija i bombardovanja, Grci pokušavali da nam pomognu.

"Za Srbe je Grčka uvek bila glavna turistička destinacija. Imamo korektnu privrednu razmenu, koja raste. Ako imamo sve ovo u vidu, Grčka je uvek bila prijateljska a grčki narod je nama veoma blizak", rekao je Zečević u prelistavanju štampe.
Komentarišući to što Grčka nije promenila stav o Kosovu, Zečević je napomenuo da i oni imaju konflikt oko teritorijalnih voda sa Turskom, kao i na Kipru.
Grčka je još jednom podvukla da u ovom trenutku neće priznati tzv. Kosovo, ali oni insistiraju na dijalogu, rekao je Zečević i dodao da se Srbija trudi da održi dijalog u životu.
Posebno je naglasio podršku Srbiji na evropskom putu.
"Grčka bi rado volela da vidi Srbiju u EU, upravo zbog političke bliskosti dva naroda i ona nam daje podršku", rekao je Zečević.
Kriza u Ukrajini – diplomatija na dva koloseka Govoreći o situaciji sa Ukrajinom, naveo je da se, uprkos propagandnim manevrima sa obe strane, prioritet dao diplomatiji na dva koloseka.
Prvi kolosek su, ističe, pregovori SAD i Rusije, u kojima se zvaničnici čuju telefonom.
"Mislim da je tu reč da pokušaju da nađu rešenje da se Rusija ne oseća ugroženo i da postoje razgovori o tome šta bi bilo prihvatljivo rešenje", kaže Zečević.
Napominje da ruski predsednik Vladimir Putin govori o "nedeljivoj bezbednosti", u kojoj se ne bi samo Zapad osećao bezbedno, već i oni.
"Rusi neće da se NATO širi i za to žele pismene garancije koje za sada Amerikanci neće da im daju", kaže Zečević ali kao primer da se i tako može doći do rešenja navodi krizu na Kubi, kada se sukob završio neformalnim sporazumom.
Drugi kolosek razgovora je, kako kaže, pokušaj Emanuela Makrona i Olafa Šolca da se realizuje dogovor iz Minska koji se tiče istočnog dela Ukrajine.
"A, to je da on dobije jednu vrstu autonomije i da se vrate ukrajinski vojnici na granicu sa Rusijom. Sve je to dosta komplikovano, jer obe strane imaju svoje vizije", kaže Zečević.
Dodaje da na američkoj strani postoji objektivna opasnost od gomilanja ruskih trupa, ali da je tu i želja Ukrajine da se približi NATO-u, što je, kaže, izazvalo ovu krizu.
Podizanje uloga Što se tiče stalnih najava rata, smatra da je reč o propagandi.
"Mislim da je reč o propagandi i podizanju uloga – sa jedne strane Amerikanci govore: Rusi će napasti, a Rusi govore: ako ne postignete sa nama sporazum, proglasićemo nezavisnost Donjecka i Luganska. A i jedni i drugi pokušavaju da nađu diplomatsko rešenje", ističe Zečević.
Prema njegovim rečima, Zapad se plaši ruske vojne intervencije, jer ruski vojnici lako mogu da se vrate na granicu. Međutim, napetost je, ocenio je, sada manja.
"Ruski potez, povlačenje tenkova u kasarne, je pokušaj da pokaže Zapadu da oni rade na deeskalaciji i diplomatskom rešenju krize. Mislim da je sada to realnije nego vojni sukob, ali u svakom slučaju tog propagandnog rata će i dalje biti", kaže Zečević uz nagoveštaj da se ne mogu sa sigurnošću isključiti incidenti.
Za Ukrajinu kaže da je tragično to što je, posle 30 godina koliko nije imala porast BDP-a, tek poslednjih godina počela da se oporavlja.
"Ova kriza im apsolutno ne ide u prilog i oni pokušavaju na sve načine da pokažu da je situacija normalna i da tamo može da se živi, ali da su spremni na otpor ukoliko dođe do ruske invazije", rekao je Zečević.
Komentarisao je i interni dokument EU o mogućim kaznenim merama za čelnike Republike Srpske ukoliko se situacija u BiH ne promeni, poručivši da bi za tako nešto moralo da postoji jedinstvo u EU.
Dodao je i da rukovodstvo RS radi na očuvanju Dejtonskog sporazuma.
"Da srpski narod ne bude majorizovan u BiH, to je egzistencijalno pitanje i to Evropa mora da ima u vidu, jer doći će do snažne islamizacije BiH", rekao je Zečević i napomenuo da se bez zaštite autonomije RS ne može govoriti o multietničnosti BiH.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija,   Turska

Nastavak na RTS...