Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Jul.2018, 03:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić: Politiku Srbije vode njeni građani, ne Amerikanci, Evropljani, niti Rusi

Nisu ni Amerikanci, Evropljani, ni Rusi ni bilo ko, ti koji će da vode politiku Srbije, već politiku vode građani Srbije, poručio je danas u Solunu predsednik Aleksandar Vučić, gde učestvuje na sednici Visokog saveta za saradnju između Republike Srbije, Republike Grčke, Republike Bugarske i Rumunije, koja će biti održana u Solunu.  

On je tim rečima prokomentarisao ocene dopisnika Komersanta Genadija Sisojeva da ni Zapad ni Rusija nisu zadovoljni kako je primljen predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Ukrajine Petro Porošenko u Srbiji.

"Politiku Srbije vodi rukovodstvo koje biraju građani Srbije, mi smo nezavisna zemlja, ponosnih i dostojanstvenih ljudi. Imamo svoje interese i svoju politiku, a ne tuđu, nismo ničiji ni patuljak ni patrljak, da neko nama upravlja", rekao je Vučić.

Kako je dodao, njega ne može da pozove bilo ko iz SAD, EU ili bilo koje zemlje da mu zapoveda šta će da uradi i upitao šta je nama Ukrajina ikada nažao učinila.

Srećan je, kaže, i zadovoljan tekstom Sisojeva, jer zaista niko drugi, zadovoljan ili ne, ne vodi politiku naše zemlje.

Ulaganje u infrastrukturu ključno

Predsednik Srbije istakao je pred sednicu Visokog saveta za saradnju između Republike Srbije, Republike Grčke, Republike Bugarske i Rumunije u Solunu, da je veoma važno da Srbija prati, učestvuje i zauzima aktivnu poziciju u Evropi gde je sve više raznorodnih činilaca, ukazujući i na drugačiji odnos prema SAD, promenljivom odnosu prema Rusiji, kao i prema istočnim partnerima.

"Mnogo toga se menja i moramo da to pratimo i aktivno zauzimamo poziciju", naglasio je Vučić rekavši, vezano za današnju kvadrilateralu, da su u savremenom svetu česti razgovori odraz dinamizma u odnosima i neophodnosti da se prepreke i problemi savladavaju što je brže moguće.

On je istakao da ga raduje što po četvrti put može u ovom formatu da se sastane sa susedima, ali i Grčkom, nama prijateljskim zemljama.

"Dobro je da imamo i druge i drugačije poruke i partnere i da ponekad nije sve vezano za prostor bivše Jugoslavije, već susede koji su već članice EU, iako Grčka nije sused ali je važan partner", objasnio je Vučić.

Rekao je da očekuje da će se danas razgovarati o infrastrukturnim pitanjima, komunikacionim problemima, kao i važnim bilateralnim, ali i sveukupnim političkim i regionalnim pitanjima, te i o odnosu Beograda i Prištine i dijalogu.

"Moliću zemlje, koje nisu priznale Kosovo, a dve od njih nisu, da ostanu čvrste u svom stavu i pokušaću našim bugarskim prijateljima da ponovim kakvi su naši stavovi povodom Kosova i Metohije", najavio je Vučić.

Kada je reč o putnoj infrastrukturi predsednik je kazao da će uskoro krenuti kompletna rekonstrukcija autoputa od ulaza iz Hrvatske, to jest 23,5 kilometara od šidske opštine do skretanja ka Kuzminu, zbog kojeg su neki govorili da je bio najlošiji kada se ulazi iz Hrvatske.

"Uskoro će se videti razlika, ali neće biti na štetu Srbije, jer će najmoderniji asfalt biti postavljen", uveren je on.

Vučić je podsetio da Srbija privodi kraju koridor 10, da će pre kraja godine oba kraka biti otvorena.

"To je naša trka sa ostalim zemljama u okruženju da nam ne prepuste putnike ka trećim zemljama. Neki nisu namerno gradili autoputeve ka našoj zemlji da ne bi Turci i drugi išli preko naše države", ukazao je on.

Vučić je rekao da Srbija, za razliku od suseda koji su u EU, nema grantove Unije ili su oni na godišnjem nivou do 150 miliona evra, što je ništa u poređenju sa članicama na istoku. Kazao je da će pozvati sused da svoje putne komunikacije ka Srbiji poprave kako bi mogli da privučemo deo ljudi koji idu ka trećim zemljama.

Vučić je, ujedno, ukazao i na značaj železnice, ističući da je ona saobraćajno sredstvo budućnosti.

"Neki su mislili da se železnice moraju gasiti. Posebno zbog svetske politike koja nedvosmisleno kaže da je pitanje kakva će biti cena nafte u budućnosti, i ko će da je određuje železnice će dobijati na značaju", istakao je on.

Rekao je da će posle deonice Niš-Dimitrovgrad početi kompletna rekonstrukcija deonice Beograd-Niš, a mora da se uradi i deonica od Valjeva do Crne Gore.

"Ako ne budemo mi izgradili železnički Koridor 10 uzeće nam kompletan teretni i putnički saobraćaj Rumunija, Bugarska i Grčka. Moramo sa svima da se borimo za svoj opstanak na tržištu", naglasio je on rekavši da će Srbija ulagati više i da će izgraditi sve što nije urađeno poslednje šest decenije.

Ostaje, kako je rekao, da se radi na infrastrukturi optike, digitalne infrastrukture, jer ne smemo dozvoliti da zaostajemo za svetom.

Sastanak balkanske četvorke posvećen infrastrukturnim projektima

Kvadrilateralni sastanak, čiji je domaćin premijer Grčke Aleksis Cipras, a pored Vučića, učestvuju još i premijeri Bugarske i Rumunije, Bojko Borisov i Vjorika Danćila, posvećen je najvećim delom infrastrukturnim projektima u cilju međusobnog povezivanja četiri zemlje i celog regiona.

Predsednika Vučića i ostale visoke goste u Solunu dočekao je grčki premijer Cipras, uz veliko interesovanje novinara.

Prema najavi skupa, nakon dočeka gostiju, biće održan sastanak predstavnika četiri balkanske države.

Potom će razgovori biti nastavljeni na radnoj večeri, nakon koje će se učesnici obratiti medijima.

Inače ovo je 4. po redu sastanak "balkanske četvorke".

Prethodni sastanak "četvorke" održan je u Bukureštu, krajem aprila, kada je predsednik Vučić zahvalio Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj na snažnoj podršci našoj zemlji na njenom evropskom putu, i poručio da Srbija želi da bude prva sledeća zemlja članica EU.

Vučić je tada najavio i formiranje Radne grupe u kojoj bi bili ministri saobraćaja, transporta i komunikacija, a bila bi angažovana na konkretizaciji dogovorenih projekata, kako bi spremno dočekali Samit Kina + 16, koji će se održati 7. jula u Bugarskoj.

Ne manje važan rezultat tešnje saradnje četiri zemlje, kako je tada predočeno, jeste i uvećanje robne razmene naše zemlje sa partnerima iz "četvorke", što je praćeno rastom broja turista iz tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u sve tri zemlje.

Ključno je ipak da su ostale članice "četvorke" - zemlje članice EU, te je Srbiji utoliko značajnije partnerstvo u okviru ove regionalne inicijative.

Na sastanku u Bukureštu bilo je reči i o autoputu Temišvar - Beograd, autoputu ka Buvgarskoj, zatim ka Skoplju ali i kako modernizovati prugu Niš-Dimtrovgrad - bugarska granica, kako ojačati digitalnu infrastrukturu i rešiti neke probleme kao što je onaj na Đerdapu.

To će svakako biti teme i solunskog sastanka.

Prethodni sastanak u istom formatu održan je početkom decembra 2017. u Beogradu, a prvi - oktobra prošle godine, u Varni, na kojem je pokrenuta ideja o oživljavanju zaključaka samita u Solunu 2003, kada je inače usledio talas proširenja EU.

Tada je i dogovoreno da se u maju ove godine održi samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji, te najavljeno da će predsedavanja EU Bugarske u prvoj polovini 2018. i Rumunije 2019. biti "zajedničko balkansko" predsedavanje Uniji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Vučić danas na sastanku balkanske četvorke u Solunu