Izvor: RTS, 20.Avg.2015, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanredna situacija u Makedoniji zbog migranata
Vlada Makedonije proglasila je vanrednu situaciju na južnom i severnom delu granice zbog povećanog talasa migranata, što otvara mogućnost angažovanja makedonske vojske, saopštio je portparol MUP-a Ivo Kotevski. Migranti blokirali prugu Solun–Skoplje. Makedonski specijalci raspoređeni uz granicu.
Ivo Kotevski je na konferenciji za novinare rekao da međuinstitucionalno koordinaciono telo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svakodnevno prati stanje sa ilegalnim migrantima koji nameravaju da uđu na teritoriju Makedonije iz susedne Grčke i u skladu s tim prave analize radi spremnosti da odgovori na svaki mogući način, prenosi Tanjug.
Kotevski je objasnio da je zbog povećanog pritiska na južnu granicu i sve većeg intenziteta tranzita preko tzv. balkanskog migracionog koridora bilo procenjeno da je potrebna dodatna povećana i efikasnija kontrola graničnog pojasa gde su registrovani masovni ilegalni prolasci sa grčke strane.
"Očekujemo da će angažovanje vojske dati rezultate u dva pravca. Prvo, da se poveća bezbednost i spokoj lokalnog stanovništva i, drugo, da se obezbedi sveobuhvatniji pristup u tretmanu lica koja su izrazila nameru da zatraže azil u Republici Makedoniji u skladu sa kapacitetima i preporukama konvencija čiji je potpisnik i Republika Makedonija a koje se trudimo da dosledno poštujemo", rekao je Kotevski.
Naglasio je da će za postupanje prema odluci vlade biti formiran glavni štab pri Centru za upravljanje kriznim situacijama koji treba da pripremi akcioni plan i da realizuje predviđene aktivnosti.
U međuvremenu, zvanično Skoplje optužilo je susednu Grčku da ne kontroliše severnu granicu ka Makedoniji, već da naprotiv, kao zemlja članica EU, organizovano transportuje migrante.
Premijer Nikola Gruevski poručio je da pitanjem migranata, čiji broj se iz dana u dan u Makedoniji povećava i sada već premašuje 2.500 dnevno, treba da se bavi pre svega Evropa.
Gruevski kaže da privremene mere makedonske vlade imaju za cilj obezbeđivanje efikasnijeg tranzita u regionu oko južne i severne državne granice zbog povećanog priliva migranata.
Kabinet makedonskog predsednika Đorđa Ivanova saopštio je da je vanredna situacija proglašena kako bi se omogućilo dodatno angažovanje vojske koja će pomoći policiji da obezbedi 50 kilometara dugu graničnu liniju kuda migranti prelaze iz Grčke u Makedoniju.
Inače, makedonski portal Plusinfo javio je ranije danas da je makedonska granica ka Grčkoj blokirana, te da se u bezgraničnoj zoni nalazi više od 3.000 migranata. Takođe, portal je javio i da je blokirana pruga od Soluna ka Skoplju.
Portal javlja i da su na granici ka Grčkoj već postavljene specijalne vojne i policijske snage koje kontrolišu stanje u graničnom pojasu.
Pripadnici policije, kako se navodi, sprečavaju veće grupe migranata da pešice krenu ka Đevđeliji.
Duž granica sa Grčkom i Srbijom raspoređene su policijske patrole, na terenu su oklopna vozila, a iz vazduha granice se nadziru iz helikoptera.
Pristižu i pripadnici grčke pogranične policije koja makedonske policijske strukture obaveštava o stanju sa njihove strane granice.
Iz minuta u minut migranti osvajaju po metar prostora kako bi ušli u zemlju.
Tokom jučerašnjeg dana, zabeleženo je i 12 sponatanih pobačaja u Đevđeliji i gotovo 60 lekarskih intervencija.
Migranti se najviše žale na rane, bolove u stomaku zbog hladnog vremena, a povećan je i broj kolapsa.
Više od 4.000 migranata blokiralo je međunarodnu prugu Solun–Skoplje, dok su na grčkoj teritoriji već zaglavljena dva teretna i jedan putnički voz.
S druge strane, Aleksandra Kraus iz Kancelarije UNHCR-a u Skoplju poručila je da makedonska vlada mora da obezbedi odgovarajuće mesto za smeštaj izbeglica i neophodnu pomoć.
Predstavnici Crvenog krsta su došli do izbeglica u pograničnoj oblasti, rekla je Kraus, upozorivši da se očekuje pogoršanje vremenskih uslova.
Istovremeno AFP javlja da je hiljade sirijskih izbeglica stiglo danas trajektom "Elefterios Venizelos" u Pirej, glavnu luku Grčke i grada Atine, nadajući se da će nastaviti svoj put prema severnoj Evropi.
Grčka vlada je unajmila taj trajekt da bi prebacila izbeglice pristigle iz Turske preko Egejskog mora na južna grčka ostrva – u Atinu i omogućila im da nastave put prema svojim konačnim odredištima.
Oko 2.700 ljudi, uglavnom Sirijaca, uz manji broj Avganistanaca, iskrcalo se jutros u Pirejsku luku, srećni što su na korak bliže svojoj konačnoj destinaciji, ali i nestrpljivi da nastave putovanje, preneo je AFP.
Pošto su preživele putovanje morem u gumenim čamcima iz Turske, izbeglice su stigle na grčka ostrva, ali su na Kosu, Lezbosu, Rodosu, Lerosu i drugim manjim ostrvima često morali da spavaju na otvorenom, sa minimalnim pristupom higijenskim sredstvima, a pomoć u preživljavanju pružale su im uglavnom grupe dobrovoljaca.
Iz Grčke, na čije obale je od januara do sada pristiglo oko 160.000 ljudi, izbeglice nastavljaju put preko Makedonije i Srbije, a većina njih se nada da će na kraju stići kod svojih rođaka u Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj.
Ta ruta možda neće biti otvorena još dugo, navodi AFP, podsećajući da Mađarska žuri da do kraja avgusta dovrši izgradnju ograde na granici sa Srbijom, a Makedonija je juče saopštila da nema više raspoloživih vozova za prevoz izbeglica ka severu.
Grčki mediji su danas objavili da je gotovo došlo do diplomatskog sukoba između Atine i Skoplja nakon što se doznalo da će trajekt "Elefterios Venizelos" ploviti za Solun.
Plan grčke vlade da u Solunu izbeglice prebaci autobusima do makedonske granice je prouzrokovao besne telefonske pozive vlasti iz Skoplja, otkrili su zvaničnici iz Soluna za AFP. Trajekt je kasnije ipak preusmeren za Atinu.
Za Veliku Britaniju i Francusku, luka Kale je jedno od žarišta izbegličke krize. Resorni ministri dogovorili su nove mere kako bi zaustavili migrante kod ulaza u tunel ispod La Manša.
"Formiraćemo novi komadni i kontrolni centar za obračun s krijumčarima, ali i da smanjimo pokušaje ulaska izbeglica. Pojačaćemo provere i bezbednost na ulazu u tunel", istakao je Bernar Kaznev, ministar unutrašnjih poslova Francuske.
Dok Evropa traga za rešenjima migrantske krize bez presedana, generalni sekretar Saveta Evrope Tjornborn Jagland kaže da nema mesta diskriminaciji i ksenofobiji. Povod je saopštenje slovačke vlade da neće primati muslimanske imigrante jer se ne bi osećali kao kod kuće.
.jpg)
