Izvor: Southeast European Times, 16.Jun.2012, 18:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strahujući od najgoreg, Grci povlače svoje evre

Predizborna nervoza i politička neizvesnost podstiču građane da skladište hranu i gotovinu.

16/06/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine – 16.6.2012.

Dugih i besomučnih redova nema, ali sa približavanjem nedeljnih izbora (17. juna), grčki građani i preduzeća počeli su tiho da povlače čak po 800 miliona evra dnevno, uznemireni jer misle da bi njihova zemlja mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da bude izgurana iz evrozone i da se vrati na duboko devalviranu drahmu.

„Zabrinut sam. Radi se o drahmi i ne znamo šta se događa sa političarima“, rekla je Petra Pursanidi, 35, u izjavi za SETimes na izlasku iz ogranka Alfa banke u zapadnom delu Atine.

Grci se na izborima suočavaju sa argumentom evro ili drahma: podrškom nekada vladajućim konzervativcima iz Nove demokratije i njihovim inače žestokim rivalima socijalistima iz PASOK-a, koji su podržavali mere štednje koje traže međunarodni kreditori; ili glasanjem za stranke koje se protive uslovima, što je opcija za koju kritičari kažu da bi mogla da izgura Grčku iz evrozone.

Najveće četiri banke u zemlji, uključujući Alfu, bile su toliko oslabljene velikim gubicima koje je njima i privatnim investitorima nametnula vlada u sklopu sporazuma o otpisivanju 106 milijardi od ogromnog duga zemlje, da su morale da imaju hitnu dokapitalizaciju od 19 milijardi evra. Podaci centralne banke pokazuju da su se depoziti smanjili oko 17% ili 35,4 milijarde evra u 2011. godini i sveli se na samo 165,9 milijardi evra krajem aprila.

Bankari su rekli da se tempo pojačava uoči izbora, sa kombinovanim dnevnim odlivima iz najvećih banaka u iznosu od 500 do 800 miliona evra, uključujući povlačenje gotovine, elektronske transfere i investiranje u druge instrumente.

Dimitris Hacinikolau, profesor ekonomije na Univerzitetu Joanina u severnoj Grčkoj, rekao je da strahovi rastu. „Ljudi pravilno procenjuju da bi njihovi depoziti mogli da budu pretvoreni u drahme i pokušavaju da zaštite svoju štednju“, rekao je on za SETimes.

Ova akcija je podstaknuta strahovima na svim stranama i pretvara se u scenu za sebe, pored političkih prepirki i uzajamnog prebacivanja krivice. Mnogi brinu da bi i ovi izbori mogli da završe na mrtvoj tački i pogoršaju krizu.

Turizam, najveći izvor prihoda, koji donosi skoro 23% od ukupno 239 milijardi evra BDP-a zemlje, doživeo je udarac. Rezervacije su pale 30% ili više na početku sezone.

Ako posle ovih izbora ne bude formirana vlada, postoje izgledi ne samo da dođe do naglog „juriša na banke“, nego i na samoposluge, nakon upozorenja da bi Grčka mogla da se suoči sa nestašicom hrane -- kao i goriva, lekova i drugih osnovnih artikala -- ako izađe iz evrozone.

„Ljudi su užasnuti zbog mogućnosti povratka na drahmu i neki veruju da bi bilo dobro da napune svoje ostave prehrambenim proizvodima“, rekao je Vasilis Korkidis, lider maloprodajnog saveza ESEE. „To je preterano; ne smemo da paničimo. Punjenje ostava hranom ne znači da ćemo izbeći krizu“, rekao je on Rojtersu.

Trojka je upozorila da bi svaki pokušaj nove vlade da se poigrava reformama mogao dovesti do zavrtanja novčane slavine i dodala da zemlja ima dovoljno gotovine za samo nekoliko nedelja. Ona takođe traži još 12 milijardi evra u rezovima, čime se podstiče nova debata oko štednje.

Dok su se političari prepirali, Dimitri Karakides, 26, jedan od sretnih Grka koji je uspeo da dobije posao tokom duboke recesije, koja je donela nezaposlenost od 22,6%, bio je u banci da podigne debitnu karticu. On kaže da ga ne brinu banke ili sve veće povlačenje gotovine.

„Nemam toliko novca“, rekao je on za SETimes. „Ljudi koji imaju novca treba da budu zabrinuti.“

Nastavak na Southeast European Times...