Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Jan.2019, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela rasprava o Prespanskom sporazumu u Grčkoj
Grčki parlament otpočeo je danas raspravu o ratifikaciji Prespanskog sporazuma, glasanje je pomereno za petak, a da bi sporazum bio ratifikovan biće potreban 151 glas poslanika.
Raspravu u parlamentu, koja je, kako prenose grčki mediji, počela sa povišenim tonovima, pratiće protesti u Atini i drugim grčkim gradovima protivnika Prespanskog sporazuma, koji je u makedonskom Sobranju već ratifikovan.
Ratifikacijom i u grčkom parlamentu biće stavljena tačka na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << višedecenijski spor između Grčke i Makedonije i omogućice Skoplju priključenju EU i NATO.
Rasprava u grčkom parlamentu privlači pažnju medija u regionu, Evropi i svetu, a stručnjak za političke sisteme Florijan Biber kaže da je to rešenje koje je dobro za kredibilnost Evropske unije, ali i za druge zemlje Balkana.
Biber ističe za Dojče vele da je ovo poslednja prepreka i da više neće biti povratka na staro.
"Jeste da otpori postoje, to se vidi po demonstracijama u Grčkoj i po opoziciji u Makedoniji, ali malo je verovatno da će to moći da spreči sprovođenje dogovora u delo", rekao je Biber.
Govoreći o protestima u Grčkoj povodom ratifikacije ovog sporazuma, ovaj stručnjak konstatuje da je sigurno da pitanje promene imena Makedonije nije tema koja je približena grčkoj javnosti niti se o njoj mnogo diskutovalo.
Prema njegovim rečima, Grčka je mogla da mirno dalje živi sa već postojećim rešenjem, a Makedonija je imala mnogo više toga da izgubi - članstvo u NATO ili perspektivu članstva u EU.
To je, dodaje, simbolima opterećena tema kod koje na obe strane postoji nepoverenje.
"Demonstracije pokazuju da je neophodno uspostaviti poverenje, i važno je otkloniti strahove. U Grčkoj su se demonstrantima pridružili i oni koji su razočarani programima štednje ili nezadovoljni vladom, tako da se može reći da se tu našlo mesta i za nezadovoljstva druge vrste", rekao je Biber.
Na konstataciju da je nemačka vlada podržava okončanje spora oko imena, između ostalog i da bi bio omogućen pristup Makedonije NATO i EU i pitanje zašto je to tako važno iz nemačke perspektive, Biber kaže:
"To je od početka bila blamaža za EU da postoji blokada zbog jednog jedinog veta, tu je grčka pozicija, moram to reći, uvek bila problematična i nekredibilna. U EU ima dovoljno primera prekograničnih regiona sa istim imenima, na primer, Luksemburg i provincija Luksemburg u Belgiji, ili Štajerska u Sloveniji i Austriji. To što je Grčka stavljala veto u EU i NATO je uvek podrivalo kredibilnost tih institucija, i zato je Nemačka pravilno postupala kada je insistirala da se ovaj konflikt reši".
Ukazuje da se predugo nijedna članica EU nije trudila da se to pitanje reši, i sada je prilika da se to napokon okonča.
Sada je, kaže, jasno da ne može jedan član zajednice da permanentno sprečava rešavanje jednog simboličkog konflikta, razumljivo je zašto je to Nemačkoj bilo važno.
"Ne samo što Makedonija sada ima mogućnost pristupa NATO, već je i čitav proces postao kredibilniji. Čitavo pitanje perspektive Zapadnog Balkana kada je reč o pristupu NATO i EU je sada lakše rešavati. Ne da će pristup biti lakši, ali će proces biti omogućen zaista na osnovu internih političkih reformi, a ne zato što ga neko sprečava iz simboličkih razloga", naveo je Biber.
Odgovarajući na pitanje da li postoji stvarno opasnost od destabilizacije Balkana ukoliko Makedonija ne bude primljena u NATO ili EU, što je argument koji se često može čuti, Biber kaže da destabilizacija ne nastaje tako što jedna zemlja nije primljena.
Ali, ističe, ako nema perspektive, onda to deluje destabilizujuće.
"Ako opcija prijema nije moguća, ne dolazi samo do razočaranja, već i do preorijentisanja. A to preorijentisanje se može vrlo negativno odraziti na demografski razvoj zemalja, na ekonomski razvoj, ali i na odnose sa Evropskom unijom", kazao je Biber.
Ističe da ne mora biti tako da svaka zemlja ima datum prijema u EU i NATO, ali potrebno je imati kredibilnu perspektivu koju te zemlje svojim političkim delanjem mogu da dostignu. I to je ono što je ovim sporazumom ponovo moguće za Makedoniju i to je pozitivan signal i za druge zemlje.
Zaev optimista, Grčka će ratifikovati Prespanski sporazum
Makedonski premijer Zoran Zaev kaže da je optimista u pogledu ratifikacije Prespanskog sporazuma u parlamentu Grčke i da se nada da će do sredine februara biti završena i ratifikacija Protokola za pristupanje Makedonije NATO-u.
Zaev je u intervjuu za tv Alsat M sinoć rekao da očekuje glasanje o protokolu NATO-a i veruje da su političke snage u grčkom parlamentu ujedinjene, te da će dati jednoglasnu podršku.
To će biti snažan signal "Republici Severnoj Makedoniji" da je Grčka prva zemlja u Alijansi koja je ratifikovala Protokol o članstvu konsenzusom.
Nakon završetka čitavog procesa, Zaev očekuje da će u svakom slučaju imati novi sastanak sa Alekisom Ciprasom, u Skoplju ili Atini, kada će, kako je rekao, građanima potvrditi da će imati velike koristi od Prespanskog sporazuma.
Najavljeni novi protesti u Atini
Organizatori prošlonedeljnog protesta u Atini protiv ratifikacije Sporazuma iz Prespe koji je Grčka prošle godine potpisala sa Makedonijom pozivaju građane na protest u četvrtak, uoči glasanja o ratifikaciji ovog sporazuma u grčkom parlamentu.
Organizatori protesta zakazali su okupljanje u 19 sati po lokalnom vremenu, uz obrazloženje da je protest "ultimativni pokušaj da se spreči ratifikacija sramnog sporazuma", prenosi sajt Katimerini.
"Komitet za borbu o grčkom karakteru Makedonije", organizacija koja sprovodi proteste protiv Sporazuma iz Prespe, poziva Grke sutra u popodnevnim satima, u susret glasanju o ratifikaciji sporazuma, da izađu na atinski trg Sintagma, ispred grčkog parlamenta, i da izraze svoje protivljenje, prenosi MIA.
„U sredu i četvrtak niko da ne ide na posao. Radnje, škole da ostanu zatvoreni, državni službenici da se ne pojave na svojim radnim mestima, grčka zastava na pola koplja da se postavi na svakoj kući, zvona crkve da zvone u znak žaljenja. Svakom Grku i Grkinji dugujemo za to što su ostavili svoje porodice i žrtvovali su se Makedonija da ostane grčka, pre oko 100 godina", piše u saopštenju organizatora.
Micotakis: ND čini sve da se ne ratifikuje sporazum iz Prespe
Lider najveće grčke opozicione stranke Nove demokratije Kiriakos Micotakis sinoć je iz Soluna poručio da će njegova stranka učiniti sve kako bi sprečila ratifikaciju Sporazuma iz Prespe u grčkom parlamentu, prenosi a1on.mk.
Micotakis je rekao da u grčkom parlamentu počinje kritična rasprava o nacionalnom pitanju.
„Sporazum iz Prespe je loš dogovor jer Grčka prvi put zvanično priznaje makedonski jezik i makedonski identitet suseda i na ovaj način napušta decenijsku politiku iz razloga koje samo Cipras zna. Nova demokratija će tokom debate u parlamentu biti koordinisana i trezvena. Objasnićemo grčkim građanima zašto je ovaj dogovor loš. I učinićemo sve što možemo kako bi se zaustavila ratifikacija Prespanskog sporazuma u parlamentu", istakao je Micotakis.
On je ponovio zahtev Nove demokratije da grčki parlament dobije ceo tekst makedonskog Ustava na uvid.
Nimic: Opasnost od propasti Prespanskog sporazuma
Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Metju Nimic, upozorio je da bi propast Prespanskog sporazuma imala opasne posledice po obe strane, kao i da bi za postizanje novog dogovora bile potrebne godine.
"Ukoliko Prespanski sporazum ne stupi na snagu, posledice neuspeha će biti duboke i obe strane bi se mogle predomisliti u vezi mnogih stvari oko kojih su se dogovorile. Mogu da predvidim više scenarija, od kojih su neki veoma opasni", rekao je Nimic, koji je dvadesetak godina posredovao u pregovorima Skoplja i Atine, prenosi RTS pozivajući se na Katimerini.
Nimic je rekao i da bi za novi sporazum Atine i Skoplja oko imena Makedonije bile potrebne godine, pošto bi se na pregovaračkom stolu, ponovo, našli svi oni problemi oko kojih su se dve strane već dogovorile, kao i da bi se novi pregovori vodili u potpuno drugačijim političkim okolnostima.
On je podsetio da je Prespanski sporazum rezultat napora koji su trajali četvrt veka, odnosno od potpisivanja Privremenog sporazuma dve strane u jesen 1995. godine.
Pogledaj vesti o: Grčka
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
