Izvor: Akter, 25.Apr.2015, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kreditori Grčke se nadaju da će Atina ubrzati
Evropski kreditori Grčke izrazili su danas u Letoniji nadu da će poslednje kritike naterati Atinu da ubrza plan o ekonomskim reformama, neophodnim da bi ta zemlja dobila preko potrebnu tranšu zajma.
Predsednik evrozone Jeren Dijselblem je rekao da se nada da će ceo proces biti dodatno ubrzan, posle jučerašnjih kritika iznetih na račun Grčke na sastanku 19 ministara finansija iz zemalja članica evro zone.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis prekoren je jer nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << ponudio konačnu listu ekonomskih reformi, neophodnih da bi Grčka dobila novac koji će joj pomoći da ostane solventna i izbegne potencijalni izlazak iz evro zone.
Pre samo dva meseca, Grčka je obezbedila da dobije preostali novac iz paketa pomoći međunarodnih kreditora od 7,2 milijarde evra, ali samo ukoliko sprovede reforme, koje će usaglasiti obe strane.
U narednim danima, međutim, od Atine se očekuje da predstavi punu listu reformi.
"Juče smo razgovarali o planu A, o jedinom planu, jer nema plana B, C, D ili E. Postoji samo jedan plan, a to je Grčka u evrozoni, Grčka u Evropi", istakao je ministar finansija Francuske Mišel Sapin.
Nemački ministar finansija Volfgang šojble rekao je da nema smisla ulaziti u razgovore o planu B, ali je takođe primetio da istorija ima način da reši stvari na iznenađujući način.
On je čak podsetio na 1989. kada su bilo kakvi razgovori o ujedinjenju Nemačke smatrani "ludošću", a samo godinu dana kasnije Berlinski zid je pao i Nemačka je bila ujedinjena u oktobru 1990.
Mada je priznao da su njegove kolege "nervozne", Varufakis je primetio da je došlo do napretka po pitanjima privatizacije, reforme poreskog sistema, pravosuđa i administracije u njegovoj zemlji.
Sve strane su se, međutim, složile da sat otkucava.
Sledeći mogući datum za dogovor mogao bi biti 11. maj, kada se ponovo sastanu ministri evrozone, i samo dan nakon što dospeva velika isplata Grčke Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
"Moramo brže da se krećemo, jer vreme ističe, tu su finansijske teškoće, baš kao i obaveze. Grčka mora da ostane u evrozoni", ocenio je evropski komesar za ekonomiju Pjer Moskovici.
Grčka se od početka recesije u maju 2010. oslanja na paket pomoći MMF, Evropske centralne banke i zemalja evrozone od 240 milijardi evra.
Za uzvrat, nekoliko uzastopnih grčkih vlada moralo je da uvede oštre mere štednje i ekonomske reforme, koje su naišle na veliko protivljenje stanovništva, jer, mada su te mere bile usredsređene na poboljšanje javnih finansija, one su takođe ugrozile ekonomiju i izazvale rekordnu nezaposlenost.
Tekuća vlada, kojom dominira levičarska Siriza, izabrana je u januaru na obećanjima da će okončati takozvane mere štednje. Njen fokus je na borbi protiv korupcije, reformi javnog sektora i poboljšanju poroznog poreskog sistema.
Stanovište koje preovladava na tržištu je da će sporazum biti postignut na vreme da Grčka izbegne bankrot, ali samo kada pritisak na nju postane neizdrživ, na primer, kada vlada ostane bez novca da plati dugove ili banke počnu da ostaju bez depozita, zbog povlačenja novca zabrinutih štediša.
Ocenjuje se da je ovonedeljna odluka grčke vlade da uzme višak novca iz opština i državnih preduzeća poput bolnica i nacionalnih galerija najverovatnije kupovina vremena.
Propisom, koji su grčki poslanici formalno odobrili juče, moglo bi, prema nezavisnim procenama, da bude nategnuto dve milijarde evra, kojima bi bile pokrivene obaveze Atine koje dospevaju u maju,uključujući i ono što treba da plati MMF.
.jpg)
