Izvor: B92, Beta, 17.Feb.2010, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka suočena sa evropskim rokovima
Brisel -- Grčka je dobila samo jedan dan od Evropske unije da objasni upotrebu složenih finansijskih poslova koje je iskoristila da maskira javni dug.
Ta zemlja ima i samo mesec dana da dokaže da njeni oštri budzetski rezovi idu dovoljno daleko da zadovolje tržišta i vlade EU, koje se ustežu od spasavanja Atine ako ne bude mogla da plati svoje račune.
Nevolje Grčke su bacile u krizu 16 država EU koje koriste evro jer je Atina prekršila pravila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o dugu i deficitu, ugrađena u temelje Evropske monetarne unije. Istovremeno rastu strahovanja da grčki problemi mogu da budu čak i veći, pošto se pokazalo da se ne može verovati njenim zvaničnim javnim finansijskim izveštajima.
Vodeći ekonomski zvaničnik EU, Oli Ren, traži od grčke vlade da do petka odgovori na pitanja kako je koristila valutne razmene i kako su ti poslovi uticali na dug i veličinu deficita.
Ministri finansija EU takođe su postavili Grčkoj rok - do 16. marta, da pokaže da velikim smanjenjima potrošnje može da svede svoj deficit sa rekordne visine u EU, od 12,7 odsto godišnjeg privrednog učinka, na 8,6 proceneta do kraja 2010. Ministri kazu da je to neophodno da bi se uklonio rizik od ugrožavanja pravilnog rada ekonomske i monetarne unije.
Države evrozone koje su nagovestile da će finansijski spasavati Grčku ako bude trebalo, kažu da će tražiti novo smanjenje rashoda, veći porez na dodatu vrednost i gorivo, i nov porez na luksuznu robu, ukljčujući automobile, ako Grčka ne bude mogla da smanji deficit kao što je obećala. Grčka ima mesec dana da pokaže da može da ostvari uštede od zavedenog zamrzavanja plata u javnom sektoru, kresanja bonusa i stipendija i obećanja da će reformisati penzijski sistem i zdravstvenu zaštitu.
Ministar finansija Jorgos Papakonstandinu tvrdi da je već ispred roka u poslu smanjivanja budžetskih troškova i da su državne finansije iskazale mali višak prošlog meseca zahvaljujući oporezivanju velikih kompanija. "Grčki budzet za januar, na osnovu predhodnih brojki, stoji savim dobro. Zapravo, imamo višak", kaže on.
Grčka kaže da ne traži finansijku pomoć i da joj neće biti potrebna. Međutim, suočena je sa krizom poverenja od kako je 1. februara Ministarstvo finansija izvestilo o "značajnim revizijama duga" u statistikama za 2009. godinu zbog valutnih zamena, dugovanja snabdevačima i zajmovima za koje garatuje država, a mogu se pokazati kao nenaplativi.
EU može da izvede Grčku na sud, pod pretnjom svakodnevnih novčanih kazni, da je primora da promeni svoje statističke metode. Atini je već zaprećeno sudom jer nije dala tačne brojke o prošlogodišnjim finansijama.
