Izvor: Southeast European Times, 11.Avg.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka razmišlja o proširenju uslova za zamenu obveznica

S obzirom da se planirana zamena grčkih obveznica do sada pokazala nedovoljnom, Atina razmišlja o proširenju uslova.

11/08/2011

(Katimerini, Capital.gr, Rojters, AFP, VSJ, AP, Blumberg, BBC, RTTNjuz, Forbs – 10.8.2011)

Uslovi za zamenu obveznica koji su uključeni u najnoviji plan za ekonomsko spasavanje Grčke možda će biti prošireni, kako bi se obuhvatio vladin dug koji dospeva na naplatu posle 2020. godine, izjavio je u sredu (10. avgusta) >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ministar finansija Evangelos Venizelos.

Prema pisanju grčkog dnevnika Katimerini, Atina razmatra produženje ciljnog datuma dogovorenog sa liderima zemalja članica evrozone za do četiri godine, odnosno do 2024.

Ističući da će detalji ponude biti finalizovani do kraja septembra, Venizelos je objasnio da ideja iza tog poteza jeste da se podstakne veće učešće privatnog sektora u tom sporazumu.

„Naš cilj je da imamo učešće od 90% za ovo ili 135 milijardi evra“, rekao je Venizelos u intervjuu grčkoj radio stanici Rial FM u sredu, prenosi Rojters. „Moramo da identifikujemo obveznice vredne 150 milijardi evra koje dolaze na naplatu do 2020. godine ili nešto kasnije od 2020. godine, kako bi taj iznos… bio prikupljen.“

On je to izjavio manje od tri nedelje nakon što su se lideri evrozone dogovorili oko novog paketa za spasavanje ekonomije Grčke u iznosu 109 milijardi evra, da bi joj pomogli da izbegne nemogućnost plaćanja svog ogromnog javnog duga, koji trenutno iznosi oko 350 milijardi evra.

Dogovor je postignut tokom hitnog sastanka u Briselu 21. jula, otprilike 14 meseci nakon što je grčki premijer Jorgos Papandreu potpisao sporazum sa EU i MMF o trogodišnjem paketu za spasavanje u iznosu 110 milijardi evra.

Svrha planirane zamene je da privatni investitori, poput banaka, penzionih fondova i osiguravajućih kompanija, dobrovoljno trguju svojim obveznicama grčke vlade i uzmu nove sa dužim periodom dospeća na naplatu, manjom kamatnom stopom i nižom nominalnom vrednošću.

Banke procenjuju da će gubici koje će pretrpeti zbog zamene iznositi oko 21%.

Tri zemlje koje su najizloženije grčkom javnom dugu su Francuska, Nemačka i Velika Britanija.

Druga po veličini nemačka banka Komercbank AG takođe se nalazi među onima koji su pogođeni sporazumom o zameni. Banka je u sredu saopštila da je njena neto dobit od poreza u drugom kvartalu ove godine pala 93% u odnosu na isti period prošle godine, nakon što je umanjila oko 25% vrednosti obveznica grčke vlade u svom portfoliju, što je iznosilo 760 miliona evra.

Francuska banka Sosijete ženeral, koja se složila da učestvuje u drugom planu za spasavanje te balkanske zemlje preopterećene dugovima, poseduje, kako se smatra, 2,9 milijardi evra u obveznicama grčke vlade. Međutim, njena ukupna izloženost procenjuje se na 6,59 milijardi evra. U izveštajima od srede navodi se da je banka preuzela neoporezovano umanjenje od 395 miliona evra za svoje učešće u drugom paketu za spasavanje grčke ekonomije, što je daleko manje od 534 miliona evra koliko je izdvojila pariska banka BNP Paribas SA za troškove vezane za ekonomsko spasavanje Grčke.

U međuvremenu, Volstrit džurnal je citirao izjavu koju je u sredu dao neimenovani visoki zvaničnik evrozone da su ukupna obećanja banaka prema sporazumu o zameni daleko ispod očekivanih, jer iznose „oko 65 milijardi evra“.

„Učešće privatnog sektora za sada je slabo, tako da bi moglo da bude prošireno, uz dolazak obveznica na naplatu 2022. ili čak 2024. godine“, rekao je taj zvaničnik.

Neki učesnici na tržištu upozorili su da bi predloženo proširenje moglo da pogodi francuske banke koje su veoma izložene grčkom dugu.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Southeast European Times...