Izvor: Southeast European Times, 12.Nov.2012, 22:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grčka odobrila budžet; pažnja usmerena na Trojku

Atina će u petak biti u opasnosti od neispunjavanja dužničkih obaveza ukoliko ne budu isplaćena sredstva iz paketa spasa.

12/11/2012

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 12.11.2012.

S obzirom da je parlament u nedelju (11. novembra) odobrio smanjeni budžet za 2013. godinu, grčki zvaničnici su očigledno uradili svoj deo posla za oslobađanje tranše od 31,5 milijardi evra iz paketa ekonomskog spasa koji daje Trojka EU-MMF-ECB.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Budžet, koji uključuje 9,4 milijarde evra u rezovima, odobren je samo četiri dana nakon što su dodatne mere štednje, kojima se protive mnogi Grci, izglasane u parlamentu tesnom većinom.

„Drugi odlučujući korak je preduzet, a sada je vreme za rast i oporavak“, rekao je premijer Antonis Samaras.

Ministar finansija Janis Sturaras obećao je parlamentu da će budžetom biti osigurana sredstva Trojke -- vlada u petak dolazi u opasnost od neispunjavanja dužničkih obaveza, jer tada mora da isplati obveznicu od 5 milijardi evra.

„Uveravam vas na najkategoričniji način da će ta tranša biti neodložno isplaćena“, rekao je Sturaras.

Ministri finansija evrozone počeće u ponedeljak da razgovaraju o tome da li je Grčka ispunila listu uslova koje su odredili kreditori za oslobađanje sredstava. Pomoć od Trojke zamrznuta je od juna.

Čak i sa paketom spasa, proširene mere štednje osetiće mnogi Grci.

Tri prethodna kruga smanjenja plata, povećanja poreza i smanjenja penzija gurnula su nezaposlenost na rekordnih 25,4 odsto -- 58 odsto kod mlađih od 25 godina -- zatvoreno je 68.000 preduzeća, a BDP se smanjio 25 odsto za dve godine.

Novim budžetom ponovo se smanjuju plate i penzije, podiže se starosno doba za odlazak u penziju na 67, eliminišu praznični bonusi, smanjuju ukupne isplate penzionerima za 83 odsto i izlažu planovi za otpuštanje 2.000 radnika do kraja godine i još 25.000 radnika 2013. godine.

„Mere štednje imaće jak uticaj na recesiju. One drastično utiču na BDP i utiču na održivost duga“, rekao je Agelos Cakanikas, šef istraživanja u atinskoj Fondaciji za ekonomska i industrijska istraživanja, u izjavi za SETimes. On je dodao da su Grčkoj potrebna investiciona finansiranja i obnova likvidnosti. „To je jedini način da oporavimo našu ekonomiju i podstaknemo rast“, dodao je on.

Dok Trojka -- na čelu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel -- insistira na štednji kao na načinu spašavanja Grčke i sprečavanja ugrožavanja evrozone, čak i oni koji podržavaju mere zabrinuti su da li će one doneti rezultate.

„Ekonomija je ponovo počela da se razvija, ali za vladu je teško da ostane dosledna“, rekao je za SETimesAntonis Klapsis, šef istraživanja u Institutu za demokratiju Konstandinos Karamanlis u Atini, tink-tenku Samarasove konzervativne Nove demokratije.

Penzionisani radnik na brodogradilištu Panajotis Ekonomu, 68, navodi je da je njegova penzija smanjena za 25 odsto. „Prestao sam da izlazim“, rekao je on za SETimes. „Ranije sam jeo u restoranima, ali sada to više ne radim.“

Samaras je obećao da će ove mere štednje biti poslednje. Čak i Trojka ima nekih sumnji da, uprkos konstantnim rezovima, Grčka može da smanji svoj deficit sa 9,3 na 3 odsto za dve godine i da smanji svoj odnos duga i BDP-a sa sadašnjih skoro 180 odsto na ciljanih 120 odsto do 2020. godine. Zatim je tu i nagomilani dug od 340 miliona evra.

Politički sociolog iz Nacionalnog centra za sociološka istraživanja u Atini Aleks Afuksenidis rekao je za SETimes da je „kroz istoriju ekonomski program MMF bio potpuno neuspešan, ali ova [kriza] je više politički nego ekonomski projekat. Nema šanse da se zemlja oporavi [u skorijoj budućnosti] od ovoga“.

Neslaganja oko štednje oslabila su Samarasovu nestabilnu koalicionu vladu. On je isključio jednog člana svoje stranke, a jedan od njegovih partnera, socijalistički PASOK, isključio je sedam članova jer su glasali protiv, dok je jedan član otišao sam. Drugi partner, Demokratska levica, bila je uzdržana i neodlučna je u pružanju potpune podrške.

Maria Vlahaki, 48, državna službenica koja ima troje dece tinejdžerskog uzrasta, kaže da njena porodica trpi zbog smanjenja njene plate za 30 odsto. „Ograničili smo odmor na samo tri dana, jer nam je bio potreban novac da platimo porez“, rekla je ona za SETimes.

„Smanjili smo troškove za odeću, izlaske i za sve“, dodaje ona. Kada je pročitala da utajivači poreza i dalje uglavnom izbegavaju kazne, rekla je da je to još više boli. „Osećam se kao idiot jer plaćam“, ističe ona.

Nastavak na Southeast European Times...