Izvor: Southeast European Times, 22.Jul.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evrozona postigla dogovor o drugom paketu pomoći za Grčku

Grčka će dobiti još jedan masivan kredit za pomoć u prevazilaženju finansijske krize.

22/07/2011

(BBC, Rojters, AFP, AP, Volstrit žurnal, Katimerini, Aldžazira, Glas Amerike, LA Tajms, ANA-MPA – 21.7.2011)

Zemlje članice evrozone dogovorile su se na hitnom sastanku u Briselu u četvrtak (21. jula) uveče da udvostruče međunarodnu pomoć Grčkoj, koja je opterećena dugovima, i dale su zemlji još 109 milijardi evra da prevaziđe finansijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nedaće.

Privatni kreditori takođe će doprineti novom paketu, koji dolazi nakon paketa spašavanja u iznosu od 110 milijardi dolara koji je Atina dobila od EU i MMF-a prošle godine.

Novi kredit daće zemlje članice evrozone i MMF, a imaće blaže uslove. Njegovo prispeće za naplatu i prispeće svih budućih kredita produženo je sa 15 na 30 godina, sa odloženim početkom perioda otplate od deset godina, umesto sadašnjih 7,5 godina.

Kamatna stopa takođe je smanjena sa 4,5 i 5,8 odsto na 3,5 odsto, što je niže od tržišnih kamatnih stopa. Lideri evrozone takođe su se složili da znatno produže dospeće postojećih grčkih kredita i obećali su da će podržavati zemlju sve dok ne bude u stanju da se vrati na finansijska tržišta.

Privatni „finansijski sektor je nagovestio svoju spremnost da podrži Grčku na dobrovoljnoj bazi, kroz niz opcija za dalje jačanje ukupne održivosti“ rekli su lideri u zajedničkom saopštenju nakon sastanka u četvrtak.

Pored 37 milijardi evra neto doprinosa koji će dati, oni će takođe učestvovati u programu otkupa duga, kojim će se obezbediti dodatnih 12,6 milijardi evra, čime će ukupna cifra dostići 50 milijardi evra. Za period 2011-2019 ukupan neto doprinos učešća privatnog sektora procenjuje se na 106 milijardi evra, dodaje se u saopštenju i ističe da će ovaj program vlasnika obveznica biti ograničen samo na Grčku, kao „vanredno i jedinstveno rešenje“.

Tokom desetočasovnih razgovora lideri su se takođe saglasili da učvrste i unaprede nadležnosti Evropskog fonda finansijske stabilnosti (EFSF), kako bi mu se omogućilo da brže interveniše i daje kredite zemljama kojima ne treba finansijsko spašavanje i spreči neophodnost takvih mera pre nego što se dogodi najgore. Eksperti su komentarisali da će nove nadležnosti date fondu efektivno pretvoriti EFSF u Evropski monetarni fond.

„Ta pretnja je morala da se suzbije“, rekao je predsednik EU Herman van Rompuj posle sastanka, misleći na porast opasnosti da i druge zemlje evrozone podele sudbinu Grčke. „Pokazali smo da nećemo posustajati u odbrani naše monetarne unije i naše zajedničke valute.“

Grčki premijer Jorgos Papandreu delovao je rasterećeno posle razgovora. „Sada imamo program i paket odluka kojima se stvara... održivo upravljanje dugom za Grčku“, rekao je on, ukazujući da će sveža pomoć doprineti da se zadovolje potrebe njegove zemlje do 2020. godine.

„To će, na kraju, naravno značiti ne samo finansiranje programa, nego će značiti i olakšanje tereta grčkog naroda“, dodao je on.

Sveža pomoć došla je uprkos strahovanjima kako će je posmatrati agencije za kreditni rejting. Mada još nisu saopštile svoj stav o paketu, eksperti su ukazali da bi one mogle da je vide kao prećutno priznanje onoga što se opisuje kao „selektivno neizvršenje dužničkih obaveza“.

Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše je, međutim, rekao novinarima u četvrtak da „neće da prejudicira“ takav razvoj situacije.

Nastavak na Southeast European Times...