Izvor: Southeast European Times, 22.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deca egejskih izbeglica prisustvovala ponovnom okupljanju u Skoplju uprkos kontroverzi

I pored oštrog neslaganja Atine i Skoplja oko zahteva makedonske manjine u Grčkoj, više od 6.000 izbeglica iz vremena građanskog rata u Grčkoj okupilo se da obeleži svoj egzodus i založi se za svoja prava.

22/07/2008

Marina Stojanovska i Hristos Ringas za Southeast European Times iz Skoplja i Atine -- 22/07/08

Izbeglice koje su napustile Egejsku Makedoniju kao deca tokom nemira građanskog rata u Grčkoj okupile su se petak (18. jula) u Skoplju da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << obeležili 60 godina od svog egzodusa. Četvorodnevni skup održan je u pozadini tekućeg spora oko imena između Grčke i Republike Makedonije i u momentu kada Skoplje insistira na priznavanju etničke makedonske manjine u Grčkoj.

Od 1946. do 1949. godine, vođen je krvav sukob u Grčkoj dok su komunisti partizani -- uz podršku Titove Jugoslavije -- pokušavali da preuzmu kontrolu nad zemljom. Tokom nemira, desetine hiljada dece iz regiona je evakuisano i kasnije smešteno u domove za siročad u Jugoslaviji i drugim državama istočne Evrope. Iako su neki vratili, grčki zakon trenutno nudi amnestiju samo etničkim Grcima.

Ponovno okupljanje ovog meseca privuklo je 6.000 tada evakuisanih osoba, koje su došle iz zemalja poput Australije, Kanada, Češke Republike, Mađarske,Poljske i Sjedinjenih Država. Učesnici su izradili deklaraciju namenjenu međunarodnoj zajednici, zahtevajući vraćanje državljanstva i imovinskih prava.

"Ne tražimo ništa više od poštovanja prava koja su tako definisana u ustavu Grčke", ističe se u deklaraciji.

Makedonski predsednik Branko Crvenkovski i predsednik skupštine Trajko Veljanovski prisustvovali su skupu. "Nacionalni identitet ne može biti izbrisan administrativno", rekao je Veljanovski u svom govoru. "Mi smo Makedonci i … nećemo odustati od svog identiteta".

Iako su pregovori između Atine i Skoplja oko pitanja imena još uvek u bezizlaznom položaju, vlada makedonskog premijera Nikole Gruevskog pokušala je da podigne ulog stavljajući na sto pitanje izbeglica. Gruevski je 14. jula uputio pismo svom grčkom kolegi Kostasu Karamanlisu, pozivajući ga da prizna postojanje etničke makedonske manjine u Grčkoj.

Atina bi trebalo da ispravi "istorijske greške prošlosti" da bi utrla put za bolje odnose, napisao je on. Gruevski je takođe poslao pismo predsedniku Evropske komisije (EK) Manuel Barosu pozivajući EK da obezbedi da Grčka poštuje pravo na slobodno izražavanje etničke pripadnosti.

Grčka već dugo osporava takve zahteve, ističući da i pored toga što u severnoj Grčkoj postoji osobe koji govore slovenski jezik nema osnova da se one opisuju kao "makedonska" etnička grupa.

"Ne postoji niti je ikada postojala makedonska manjina u Grčkoj. Svaka tvrdnja o postojanju takve manjine u Grčkoj je neutemeljena, politički motivisana i ne poštuje političku realnost u regionu", istaknuto je u zvaničnom odgovoru na pismo Gruevskog.

Atina nema nameru da raspravlja o takvim pitanjima, rekao je Karamanlis, dodajući da ona izlaze izvan opsega razgovora o imenu.

Nastavak na Southeast European Times...