Izvor: MozzartSport.com, 01.Mar.2021, 09:45

Život i smrt Galaktikosa: Luis Figo, autobus pun devojaka i pobuna u restoranu Ćisto

ESPN lansirao dokumentarnu seriju o najglamuroznijim godinama Real Madrida

Istu noć kada je Real Madrid na jedvite jade savladao Atalantu i postao jedini španski pobednik u ovom izdanju osmine finala Lige šampiona, američka onlajn platforma ESPN premijerno je prikazala prvu epizodu dokumentarca „Galaktikos“. Željno iščekivani serijal od ukupno tri epizode bar za sada nije razočarao >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << i obećava interesantne sadržaje kako za ljubitelje fudbala, tako i skandala. A reklo bi se i da stiže u pravi trenutak da podseti Realove navijače na ne tako daleke godine sjaja i na poslovni njuh svoga predsednika.

„Luis Figo će igrati u Realu“. Godina je 2000. Florentino Perez, predsednik građevinskog konglomerata ACS i nekadašnji političar, po drugi put se kandiduje sa čvrstim obećanjem da će dovesti tadašnjeg kapitena Barselone i zakletog protivnika kraljevskog kluba. „Ako ne ispunim obećanje, platiću svim članovima njihove članske karte za sledeću sezonu“, dodao je Perez. Naravno, nije bilo potrebe. Već je bila iskonstruisana jedna od najvećih izdaja u istoriji fudbala, samo je trebalo sprovesti u delo. Nikada nećemo zaboraviti svinjsku glavu koju su navijači Barse lansirali na svog bivšeg idola koju godinu kasnije. A ako se neko ne seća ili nije video - dok prema Portugalcu na Kamp Nou lete svi mogući i nemogući predmeti, Florentino se zadovoljno smeška. Cilj je postignut.

Predsednik belih je od samog početka uvideo da marketinški potencijal fudbala nije ni izbliza iskorišćen i da se u njemu krije pravi rudnik zlata. Kada je stupio na dužnost, Real se gušio u dugovima. Tadašnji PR menadžer, Hoakin Maroto, navodi da su zidovi bili neokrečeni i da nije bilo novca ni da se plati struja, dok su poverioci vrebali iz okolnog žbunja. Perez je inicijalni upliv kapitala dobio reklasifikacijom nekadašnjih trening terena kluba, a ubrzo potom je krenuo u napad na sve mega zvezde svetskog fudbala. Počela je era rekordnih transfera i figura vasionskog sjaja. Figo, Zidan, Bekam, Ronaldo, milionski sponzorski ugovori, turneje po celom svetu. Kapiten Fernando Jero objašnjava da je klub do tada funkcionisao kao „familija“. U tom trenutku im je postalo jasno da su deo mašinerije, dopadalo im se to ili ne.

Tvorac serije, argentinski novinar Martin Ajnstejn, prikupio je izvrsna vizuelna svedočanstva o tim godinama kada su, kao što sam objašnjava, kamere bile posvuda, dok su predsednik i njegovi „galaktički“ momci defilovali po televizijskim stanicama. Naravno tu su i intervjui: u startu smo već imali priliku da uživamo u pričama i komentarima brojnih protagonista kao što su Del Boske, Kasiljas, Roberto Karlos, Mek Manaman, Makelele, Solari, Karanka, Morijentes. A biće ih još.

Ajnstejn tvrdi da ne poseduje nikakav cenzurisani materijal i da su učesnici poprilično slobodno izneli svoja sećanja na Real sa početka milenijuma. „Prekršaji“ su na neki način već zastareli, pa se niko preterano ne libi pri komentarisanju tema koje su tih godina bile tabu. A neke zanimljivosti su počeli da iznose i novinari koji su u to vreme pokrivali vesti o Realu i proživljavali svoje vlastito zlatno doba: još su lično poznavali igrače i putovali u istom avionu na pripreme i turneje, s tim da se sada radilo o autentičnim medijskim zvezdama. Danas je, komentarišu svi, to praktično nezamislivo.

Bilo je tu, sećaju se reporteri kojima se u poslednjih sedam dana dosta odvezao jezik, i legendarnih trenutaka za žutu štampu. Ronaldovi rođendani su ostali u istoriji Madrida kao događaji godine, a čuven je onaj kada se ispred vile (u kojoj sada inače živi Serhio Ramos) zaustavio autobus iz kojeg su počele da izviru nebrojene ženske osobe. „Nismo imali Fejsbuk ni Instagram. Sva sreća“, smeje se Klod Makelele. Elgera i Figo su jedini viđeni kako ulaze sa suprugama – i izlaze čitavih pet do deset minuta kasnije. „Bili smo banda luđaka“, dodaje Roberto Karlos.

Makelele je bio protagonista još jedne zabavne anegdote. Pri poseti Ujedinjenim nacijama, tadašnji generalni sekretar, Kofi Anan im se učinio neverovatno sličan njihovom timskom kolegi, pa su svi počeli da ga gurkaju uz pitanje da mu to možda nije tata. Anan koji nije razumeo ni reč španskog, verovatno nikada nije saznao zašto se posetioci smejuckaju.

A što se tiče ozbiljnih problema, jedan od čuvenijih događaja čeka nas u sledećoj epizodi - takozvana „pobuna u restoranu Ćistu“. Pričaju svedoci (koji su izvana slušali dreku) da su te večeri, prilikom proslave osvajanja lige, igrači sa Jerom na čelu, odbili da obave posetu institucijama jer im gradonačelnik nije dozvolio da se popnu na samu fontanu Sibeles. Kapiten je tom prilikom u jeku diskusije prstom upro u predsednika, na što je Florentino izgovorio jednu od svojih dugo ponavljanih rečenica: „Ne pokazuj me prstom, nisam ti ja sudija“.

Igrači su tada odbili da razgovaraju sa novinarima i da daju bilo kakve izjave. Ajnstejnovo mišljenje je da je Jero ustao u odbranu „familije“, jer su jednostavno bili umorni od svega. „Pobuna“ je bila rezultat nemogućih društveno-političko-propagandnih obaveza Galaktikosa. Bilo je teško postići ravnotežu između igranja fudbala i bavljenja marketingom, turnejama po Aziji i snimanja spotova vikendom. Danas se iza jednog Ronalda ili Mesija nalazi čitava četa ljudi koja se bavi društvenim mrežama, reklamama i sponzorima, ali pre dve decenije to još nije postojalo i igrači nisu znali kako da izbore sa svetom biznisa koji im je bio nerazumljiv.

Real je rastao brzinom koju ni sam Florentino nije mogao da predvidi. A onda je počela da nestaje „srednja klasa“. Glavni beli asovi su prosipali sjaj pod svetlima reflektora, ali su istovremeno oni ne tako glamurozni članovi ekipe počeli da se osećaju neugodno. „Nikada mi se nije dopadao termin Galaktikos“, izričit je Jero. Fernando Morijentes, još jedna od potencijalnih žrtava te politike, bio je i jedan od uzroka nezadovoljstva dela tima Florentinovom politikom. Povodom serije komentatori nas podsećaju i kako je za trenera došao – i odmah otišao – Hose Antonio Kamačo. Jednog (radnog) dana Ronaldo se nije pojavio na treningu zbog putovanja u Nemačku i sastanka sa sponzorom. Kamačo je rekao da, ili se odmah zaustavlja avion, ili on podnosi ostavku. Avion je otišao, a za njim i Kamačo, jer je očigledno bilo nemoguće uspostaviti kakav takav autoritet. Florentino je, čini se, ubrzo shvatio nešto slično, pa je otišao i on.

Ta 2006. godina naravno nije obeležila kraj dana slave. Međutim, lagana ekonomska nizbrdica koja se, ne samo u Realu, nego u celokupnom španskom fudbalu vuče već deceniju, u zadnje vreme počela je sve više da liči na finansijsku i fudbalsku provaliju. Ipak, ako smo išta naučili od galaktičkog predsednika Real Madrida, to je da se kupovina velikih zvezda itekako isplati i da postoji milion načina da se one pretvore u aktiv kluba. U savremenom fudbalu ovo već nije ništa novo, ali treba se podsetiti da je upravo Real prvi do maksimuma razradio ovu formulu. „Ne bih uopšte odbacio mogućnost da će se Florentino ubrzo vratiti svojim korenima“, insinuira Hoakin Maroto.

A ljubiteljima lepe igre teško da bi bilo žao da se tako nešto ponovi. Na to nas podseća kraj prve epizode, gde Roberto Karlos i Solari komentarišu neverovatni Zidanov pogodak u finalu Lige šampiona u Glazgovu. „Lansirao sam loptu nekome u belom… nisam ni video o kome se radi“, tumači Brazilac centaršut koji je preko pola terena poleteo visoko u nebo i sleteo tačno gde treba (ništa nije slučajno kad je u pitanju Roberto Karlos). A zatim… Bum!. „Estetska eksplozija!“, i dan danas se sa oduševljenjem priseća Horhe Valdano. „Ako želite da bilo koga zainteresujete za fudbal, samo mu pustite snimak Zizuovog gola“.

Nastavlja se ove srede…

Tagovi:

Favoriti i notifikacije:
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona

Nastavak na MozzartSport.com...