Izvor: KMnovine.com, 03.Avg.2020, 11:40

Zoran Vlašković: Oko 90 miliona stanovnika pet zemalja EU, ne priznaje Kosovo kao državu

Poštuju međunarodno pravo i suverenost države Srbije


   

   




Španija, Rumunija, Grčka, Slovačka i Kipar odbijaju više od 12 godina da priznaju jednostranu proglašenu državu Kosovo.Osim Kipra, >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << sve zemlje su članice i NATO – aPiše: Zoran Vlašković




Iako Evropaska Unija, u kojoj je 27 država, nema mandat da priznaje ili ne priznaje države, ipak ona se, odavno umešala, posredovanjem u dijalogu Beograda i Prištine,
   
Albanski genocid tek nečasni podržavaju
   
u rešavanje pitanja Kosova koje je i zvanično, R – 1244, pod protektoratom OUN, odnosno pod suverenitetom države Srbije.

Čak 22 države Evropske Unije, su i u takvim okolnostima priznale Kosovo kao samostalnu državu. No, pet državva Evropske Unije : Španija, Rumunija, Grčka, Slovačka i Kipar, poštujući međunarodno pravo, R-1244 i suverenitet države Srbije, ne žele nikako da priznaju Kosovo kao državu.

Ove države EU, koje ni posle 12 godina nisu priznale samoproglašeno nezavino Kosovo, a time ne žele ni da uspostave diplomatske odnose sa Prištinom, ukupno imaju 90 miliona stanovnika što je veliki broj u Evropskoj Uniji koji su na strani Srbije.


Tako kraljevina Španija koja ima površinu od 504.030 km2, i oko 50 miliona stanovnika je najveća zemlja EU koja ne priznaje Kosovo. To je rezultat toga što na svojoj teritoriji imaju Kosovo, Kataloniju koja se zalaže za samostalnu državu.

Španija je članica Ujedinjenih nacija, Evropske unije od 1986. godine i NATO saveza od 1982. godine. Španija je imala svoje vojnike na Kosovu, u sektoru “Zapad“ ali su se povukli 19. septembra 2009. godine.

Republika Grčka ima površinu od 131.957 km2 i oko 12 miliona stanovnika koja takođe ne priznaje Kosovo.

Grčka je članica brojnih međunarodnih ekonomskih, političkih i vojnih organizacija. Bila je među osnivačima Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) 1945, deo je NATO pakta od 1952, a Evropske unije od 1981. Od 2001. godine deo je Evrozone. Grčka sada na Kosovu ima nešto više od 100 vojnika u sastavu Kfora.


Kiparska Republika ima površinu od 9.251 km2 gde živi oko milion stanovnika.

Kipar je nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. član je Evropske unije. Stav Kipra, koji se često prenosi u medijima je, da i kad bi Srbija priznala Kosovo to Kipar nikada neće učiniti.

Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Kipar nije član NATO – a.

Rumunija ima površinu od 238.391 km2 gde živi više od 20 miliona stanovnika. Rumunija je član Evropske unije od 2007. godine i NATO saveza od 2004. godine. Rumunija takođe, izričito ne želi da prizna Kosovo kao državu iako u sastavu Kfora na KiM sada ima 57 vojnika.

Slovačka Republika ima površinu od 49.035 km2 gde živi oko šest miliona stanovnika. Slovačka se izričito zalaže za R – 1244 koja je osnov za rešenje pitanja Kosova.

Od 1. januara 2009. Slovačka je članica Evrozone i koristi „evro“ kao svoju valutu a član je EU od 2004. godine. Slovačka je članica i NATO pakta od 2004. godine. I Slovačka je imala svoje vojnike na KiM koji su čuvali, pored ostalog, i spomenik na Gazimestanu. Slovački vojnici u sastavvu Kfora napustili su Kosovo 20. novembra 2010. godine.




PROČITAJTE JOŠ:  Poljaci za srpsko Kosovo (VIDEO) - KM NovineUprkos političkim odlukama svoje vlade, mladima u Poljskoj nije problem da javno istaknu neslaganje sa evratlantskim tokovima, kada je Srbija u pitanju. Po prirodi običnog čoveka, kome je opšta pravda iznad interesa uskog kruga svetskih profitera, ponašaju se i Poljaci posebno njihovi navijači.


PROČITAJTE JOŠ:  Slovaci zbog KiM Tačijevog ministra izbacili sa skupa, srpski ministar ćutao - KM NovineBRATISLAVA - Na ministarskoj konferenciji Praškog procesa povodom migrantske krize koja održava u Bratislavi, domaćin Slovačka je potpuno ignorisala zahteve šiptarskih separatista sa Kosova i Metohije da oni na skupu budu predstavljeni u skladu sa Briselskim sporazumom.


PROČITAJTE JOŠ:  ''Humanitarna'' intervencija i njene posledice - KM Novine​Iz zapadnih zemalja i centrale NATO-a stalno se podvlači da ovu njihovu „humanitarnu" intervenciju (koju smatraju opravdanom) treba zaboraviti i krenuti u novu fazu odnosa. Da li je to uopšte moguće Takozvane humanitarne intervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, navodno radi zaštite ljudskih ili manjinskih prava, uvele su u praksu međunarodnih odnosa zapadne zemlje, pre svega SAD i NATO, u vidu nasilnog kršenja suvereniteta zemalja članica UN.


Autor: Zoran Vlašković


Dugogodišnji je novinar lista "Jedinstvo" koji se do 1999. godine štampao u Prištini. Višestruki je dobitnik nagrade matičnog lista za najboljeg novinara godine. Autor je tri knjige o Kosovu i Metohiji.

Prvi je obišao karaulu Košare posle okupacije KiM od strane NATO-a, prvi fotografisao nemačke vojnike okupatorskih snaga na bunkerima iz Drugog svetskog rata koje su takođe Nemci sagradili na severu KiM. Danas je saradnik mnogih glasila u Srbiji ali i širom sveta gde se izdaju listovi na srpskom jeziku.

Rođen je i živi u Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: KM Novine    :: © 2014 - 2020 ::    Hvala na interesovanju





Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na KMnovine.com...