Izvor: RTS, 22.Feb.2020, 13:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žan Pol Bled za RTS: Makron ponovio značaj pristupanja Srbije EU

Francuski istoričar Žan Pol Bled, stručnjak za Nemačku i Centralnu Evropu posetio je Beograd. Napisao je dvadesetak knjiga i uređivao je stručne časopise. U intervjuu za RTS govori o evropskom putu Srbije i aktuelnim pitanjima na našem kontinentu.
Profesor emeritus na Sorboni Žan Pol Bled istoriju je zadužio proučavanjem Austrougarske monarhije, s kraja 19. i početkom 20. veka, što podrazumeva >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i analizu balkanskog regiona kao dela te, ali i Otomanske imperije.

Kao inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2015. godine, u ovoj instituciji održao je predavanje o 180 godina srpsko-francuskih diplomatskih odnosa.
Profesore Bled, koja je to zajednička nit u diplomatskim odnosima između Srbije i Francuske?
Može se reći da svakako postoji jedna dominantna ideja, a to je prijateljstvo između Francuske i Srbije, koje su od samog početka obeležili srpski studenti u Francuskoj, posebno u Parizu, i posebno pravnici, ali ne samo oni. Stvoren je francuski uticaj koji se širio, jer su bivši studenti, po povratku u zemlju, počeli da zauzimaju vodeće pozicije u politici, diplomatiji, na Univerzitetu.
Vi ste u Srpskoj akademiji nauka pomenuli da Francuska podržava Srbiju, kako gledate na predlog predsednika Makrona o novoj metodologiji pristupanja novih država Evropskoj uniji?
Postoje tu dve stvari. Prva se odnosi na reformu funkcionisanja Evropske unije. Predsednik Makron je posebno insistirao na značaju ove funkcionalne reforme. Druga stvar je odluka Srbije da pristupi Evropskoj uniji. Predsednik Makron je ponovio ovde u Beogradu značaj pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Važno je naglasiti da je Francuska prisutna ovde od završetka sukoba i od kada je Srbija krenula demokratskim putem. Predsednik Širak je došao u Beograd 2001, shvatajući kapitalni interes da se obnovi dijalog sa Srbijom na mirnijoj osnovi. I predsednik Makron je na liniji tog koncepta.

Šta je za vas bilo odlučujuće da podržite Srbiju tokom bombardovanja 1999. godine, kada je većina francuskih intelektualaca bila protiv Srbije?
Ono što je uticalo na moj izbor i moj stav bile su stare veze i prijateljstva, ta razmišljanja nisu imala nikakve veze sa tadašnjim režimom u Srbiji. Nije to bio odraz simpatije ili privrženosti režimu već prema Srbiji. I mislio sam da postoji izvesna nepravda. Kad je Francuska ušla u koaliciju ona je to činila na način koji je imao određena ograničenja. Predsednik Širak intervenisao je kod Bila Klintona kako mostovi u Beogradu ne bi bili bombardovani.
Živimo u svetu koji je u procesu promena, gde se nalazi Evropa između Amerike i Kine?
Evropa treba da ima autonomnu političku volju. To je tačno ono što želi predsednik Makron. I on govori o suverenosti. U tom smislu, njegova politika je na liniji evropske politike generala De Gola. De Gol je imao formulu koja je glasila "Evropa Evropljanima".
Profesore Bled, kao istoričar šta možete da kažete o Francuskoj danas i problemima u vašoj zemlji u poslednje dve godine?
Predsednik Makron je preduzeo izvesne reforme, koje su neophodne i koje su bez sumnje teške, jer smo zakasnili sa realizacijom. Što više kasnite sa reformama, to su one bolnije. Reforme su u oblasti zapošljavanja, putnog i železničkog saobraćaja, penzionom sistemu, što je posebno težak posao. Ni predsednika Makrona i njegovu vladu nije progutala kriza. Po mom mišljenju, lekcija koja može da se izvuče iz ove krize jeste da su najvažnije jake institucije Republike.

Nastavak na RTS...