Izvor: Blic, 06.Dec.2009, 21:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za kršenje propisa u EU zabrana ulaska pet godina

"Ukoliko putujete automobilom, stalno držite uključena svetla. Pri sebi morate da imate fluorescentni prsluk, kao i zeleni karton, bez kojeg ne možete da uđete u Evropsku uniju. Ukoliko vam na putu bude potrebna pomoć policije, vatrogasaca ili Hitne pomoći, okrenite broj 112." Ovakvi i slični saveti naći će se u brošuri koju će do 19. decembra izdati MUP Srbije radi bezbednijeg putovanja u zemlje EU.

Odluka Saveta ministara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Evropske unije da Srbiju stavi na belu šengensku listu počeće da se primenjuje od 19. decembra, a do tada će, kako se planira, MUP u saradnji sa Evropskom komisijom izdati brošuru sa bezbednosnim uputstvima za putovanja po zemljama Unije. Na flajerima će biti navedene i adrese institucija od kojih će moći da se dobiju još preciznije informacije. "Blic" prenosi najznačajnija uputstva za putovanje u zemlje Evropske unije.

Na poleđini brošure biće iscrtana mapa na kojoj će biti označene sve zemlje šengenskog prostora, a biće navedena i kilometraža od Beograda do svih prestonica Unije. Srpski građani moći će bez viza da putuju u 25 zemalja EU, kao i u Švajcarsku, na Island, u Norvešku i Lihtenštajn, odnosno u zemlje koje su takođe prihvatile pravila o ukidanju granica. Slobodno će se putovati i u Rumuniju, Bugarsku i na Kipar, koje iako nisu potpisnice, poštuju šengenski sporazum, dok će vize i dalje biti potrebne za Veliku Britaniju i Irsku.

Šengen koji je Srbija dobila omogućava samo kratkotrajni boravak u zemljama šengenskog prostora. To znači da se u zemljama EU ne može boraviti duže od 90 dana u periodu od pola godine. Ukoliko se u Uniji neprekidno boravi tri meseca, na sledeći ulazak moraće da se čeka još toliko. Građani moraju strogo da vode računa o svakom danu koji provedu u nekoj državi šengena jer nepoštovanje ovog pravila znači i proterivanje iz Unije, kao i zabrana ulaska do čak pet godina.

Vizna liberalizacija ne podrazumeva ni mogućnost zapošljavanja, kao ni školovanja, koje je moguće putem nekih bilateralnih sporazuma i međuuniverzitetske saradnje.

- Oni koji putuju da bi radili u EU treba da se obrate migracionoj službi, gde mogu da dobiju informacije o legalnom zapošljavanju, kao i o agencijama koje se time bave. Treba voditi računa i da li su te agencije zaista ovlašćene za zapošljavanje u inostranstvu. Spisak onih koje su legalne nalazi se na sajtu Ministarstva ekonomije - kaže Mitar Đurašković iz Uprave pogranične policije.

Mada za putovanje u zemlje šengena nije obavezno imati zdravstveno osiguranje, MUP preporučuje da se ono ipak pribavi, a takvu preporuku daće svaka ambasada iz zemlje u koju se putuje. Cena je različita i kreće se od 300 do 500 dinara za pet dana boravka, a podaci o tome mogu da se dobiju u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. U ovoj instituciji takođe može da se dođe i do podatka s kojim zemljama Srbija ima sklopljen ugovor o osiguranju, jer u tom slučaju uz potvrdu RZZO medicinska pomoć može da bude i besplatna.

Ukoliko se putuje automobilom, neophodan je zeleni karton, koji košta od hiljadu dinara pa naviše, a može se dobiti u nekoj od osiguravajućih kuća. Treba proveriti i da li u zemlji u koju se putuje važe vinjete kao sredstvo plaćanja drumarine. Takođe, veoma je važno da se na put krene potpuno ispravnim automobilom, i u tehničkom i u pravnom smislu.

- Poželjno je da se na putovanje ne krene bez nekog ko ne zna engleski ili jezik u zemlju u koju se putuje. Takođe, na put ne treba krenuti bez ispravnog mobilnog telefona i punjača, a prethodno je važno i proveriti da li vaš mobilni operater ima roming partnera u inostranstvu, koji omogućava jeftiniju uslugu - kaže Đurašković.

Pre polaska u inostranstvo, za svaki slučaj, treba iskopirati sve dokumente, a pasoš ne treba davati nikom, osim ukoliko to ne zatraže uniformisana lica ili zaposleni u hotelu. Takođe, važno je proveriti i mesto u kojem ćete odsesti. Ukoliko se putuje preko agencije, treba izabrati neku pouzdanu, po mogućnosti članicu "Jute". Ako se, ipak, na put kreće u sopstvenoj organizaciji, važno je proveriti hotel koji ste izabrali. U takvim slučajevima, najbolje je naći smeštaj po preporuci prijatelja.

- Pre nego što se krene na putovanje, za svaki slučaj treba ostaviti podatke o mestu boravka i smeštaju porodici ili najbližim prijateljima - kaže Mitar Đurašković.

U brošuri gradovi kulture

U brošuri će biti navedene i preporuke koje gradove treba posetiti. Tako će, recimo, u flajerima biti promovisani i gradovi kulture u EU, kao što su Pečuj u Mađarskoj i Esen u Nemačkoj.

Aerodromske takse

Aerodrom „Nikola Tesla” je, kako navode u tom preduzeću, tehnički u potpunosti osposobljen za očekivano povećanje saobraćaja, čemu će doprineti i niže cene „Jata” (19 evra ka šengenskim destinacijama i „Lufthanze” (od 16 evra naviše).

Treba znati da, u cene karata nisu uračunate takse, koje višestruko povećavaju njenu cenu.

Posle nedavnih korekcija, visina ukupnog iznosa aerodromske takse u terminalu 2 na Surčinu iznosi 19,8 evra, dok je za putnike koji se prihvataju u nešto skromnijem terminalu 1, gde se vrši manuelni ček-in, taksa niža i iznosi 15,3 evra, navode u pi-ar službi aerodroma. Pored te takse, putnici plaćaju i taksu aerodroma sa koga se vraćaju u Beograd, kao i treći deo troškova koji predstavlja najveći deo i koji ide direktno avio-kompanijama.

Katarina Andrić-Milosavljević, savetnica za medije u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, očekuje da će se, posle ukidanja viza, mnoge avio-kompanije interesovati za dolazak na srpsko tržište.

Za sada su u Srbiji prisutne i tri lou kost kompanije - nemački „Džermanvings” i norveške kompanije „Norvidžan er šatl” i „Nordvik er link”. Od 1. februara letove za Beč uspostaviće „Flaj Niki”, a italijanska kompanija „Vind džet” najavila je da ce sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki” početi da leti od 26. decembra.

Naplata putarina

Putarina u Mađarskoj naplaćuje se putem vinjeta, odnosno kartica koje se kupuju nakon ulaska u zemlju. One se očitavaju na naplatnim rampama. Za najjeftiniju četvorodnevnu vinjetu treba izdvojiti 4,3 evra, mesečnu 15,5 evra. Naknada za korišćenje puteva u Sloveniji plaća se 15 evra za sedam dana ili 30 evra za mesec dana, dok je u Austriji 7,6 evra za 10 dana ili 21,8 evra za dva meseca. Vinjete se koriste i u Češkoj gde za sedam dana treba platiti devet evra, a za mesec 13 evra. Naplata na rampama koristi se u Italiji, gde za najjeftiniju deonicu od Trsta do Verone treba izdvojiti 22 evra, pa do 37 evra za korišćenje puta od Trsta do Rima. Sistem plaćanja po deonicama aktuelan je i u Francuskoj i u Španiji.

U Nemačkoj se putarina

ne plaća.

Stara pravila

Vizna liberalizacija ne podrazumeva ukidanje graničnih kontrola zbog opasnosti od ilegalnih imigranata, a nekim situacijama službenici na carini ponašaće se kao i do sada. Dakle, u svakom trenutku mogu da traže podatke o novcu koji putnik nosi ili objašnjenje svrhe putovanja. Moguće je da zatraže i vaučer hotela u kom će neko biti smešten, ali isto tako mogu samo da pogledaju pasoš i propuste vas dalje. Takođe, na osnovu slobodne procene granična policija može da zabrani ulaz u zemlju šengenskog prostora osobi koja predstavlja opasnost po javni red i mir, ili joj je iz nekih razloga već zabranjen ulaz u Uniju.

Šta moraju da znaju vozači

-starost automobila nije ograničena

-vrsta goriva nije ograničena

-potrebno je imati aparat za gašenje požara

-potrebno je imati potvrdu o plaćenom osiguranju

-neophodno striktno poštovanje saobraćajnih propisa

-obavezna je rasklapajuća, a ne fiksna kuka za vuču

-za vozila sa pogonom na plin, potreban je atest

-zabranjeno je telefoniranje tokom vožnje

Nastavak na Blic...

RTS: Pregled štampe (07. 12. 2009.)