Izvor: S media, 16.Feb.2011, 17:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina članica UN ne priznaje Kosovo

Privremena Skupština Kosova usvojila je pre tri godine u Prištini deklaraciju kojom je Kosovo proglašeno "nezavisnom i suverenom državom, formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija".

Nezavisnost je proglašena uprkos najoštrijem protivljenju državnog vrha Srbije i rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, kao i odredbama medjunarodnog prava, a osam zemalja je dan kasnije priznalo tu jednostranu odluku - prvo Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Velika Britanija i Senegal.

Do danas je nezavisnost Kosova priznalo 75 država, medju kojima su 22 članice Evropske unije. Ipak, u poslednje dve godine talas priznavanja kosovske nezavisnosti osetno je izgubio na zamahu.

Kosovo su, naime, u 2008. priznale 53 države, u 2009. je to učinilo 11 zemalja, u 2010. samo osam, a ove godine tri zemlje.

Nezavisnost Kosova dakle nije priznala ubedljiva većina država članica UN, njih 117, a medju njima i one koje imaju pravo veta u Savetu bezbednosti UN. Po tom pitanju nije saglasna ni EU, jer Slovačka, Rumunija, Španija, Grčka i Kipar nisu priznale Kosovo i ne nameravaju da to učine.

Deklaracija o nezavisnosti usvojena je 17. februara 2008. godine aklamacijom u privremenoj skupštini, kojoj nisu prisustvovali srpski poslanici, niti šef Privremene uprave UN i komandant Kfora.

Ban Ki-mun: UNMIK spreman za istragu o trgovini organima

Deklaracijom je Kosovo proglašeno nezavisnom i suverenom državom, "formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija", koji nikada nije razmatrao Savet bezbednosti UN, niti ga je Srbija prihvatila.

Na zahtev Srbije, koju je podržala Rusija, 18. februara je sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti, na kojoj je predsednik Srbije Boris Tadić zatražio od generalnog sekretara UN da raspusti privremenu Skupštinu Kosova, a njenu odluku o nezavisnosti poništi.

Ban Ki Mun to nije učinio, ali je na zasedanju izjavio da je važeći pravni okvir Rezolucija SB 1244 prema kojoj je KiM deo Srbije.

Skupština Srbije je odmah održala hitnu sednicu na kojoj su poslanici potvrdili raniju odluku vlade o poništavanju protivustavne secesije, a šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je odmah povukao ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM.

Istog dana su izbili protesti Srba na KiM, a zatim i širom Srbije, a u Beogradu je 21. februara održan miting pod sloganom "Kosovo je Srbija", a ispred hrama Sv. Save moleban za sve stradale na KiM.

Arapski haos kroji sudbinu Kosova

Tadašnji premijer Vojislav Koštunica je u govoru istakao da je "država Srbija poništila i poništiće svaki akt ilegalne, lažne države, silom stvorene na teritoriji Srbije."

Ogorčenje se, medjutim, izrodilo u nerede u kojima je nekoliko hiljada demonstranata kamenovalo nekoliko ambasada, dok je američka zapaljena i tom prilikom je život izgubio student Zoran Vujović (21) iz Novog Sada, dok je više od 150 demonstranata i policajaca povredjeno.

Do protivustavne albanske secesije došlo je osam godina nakon što su NATO snage bez dozvole SB UN napale SRJ, odnosno Srbiju da bi potom na KiM ušle medjunarodne snage i bila zavedena privremena Uprava UN nad pokrajinom (UNMIK).

Jeremić zatražio podršku Afričke unije

Odmah potom u prisustvu Kfora počeo je progon Srba, koji je kulminirao martovskim pogromom 2004. tako da je iz pokrajine izgano ili u enklave raseljeno preko 250.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca, uništeno i porušeno više od 150 crkava, manastira i spomenika srpske kulture uz uzurpaciju njihove i državne imovine.

U takvim uslovima, SB UN je 11. oktobra 2005. doneo odluku o pregovorima vlasti u Beogradu i Prištini na osnovu Rezolucije 1.244 kojom je po okončanju sukoba KiM garantovana sustinska autonomija.

Direktni pregovori, uz posredovanje specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, počeli su 20. februara 2006. godine u Beču, ali je albanska delegacija odbijala svaki kompromis, pa i najviši mogući stepen autonomije insistirajući isključivo na nezavisnoj državi Kosovo.

Napore Srbije da očuva svoj teritorijalni integritet na Kosovu otežalo je savetodavno mišljenje Medjunarodnog suda pravde koji je, 22. jula prošle godine izneo stav da unilateralno proglašenje nezavisnosti nije u koliziji sa medjunarodnim pravom. Sud se naime izjasnio o formi a ne o suštini, jer se bavio pitanjem legalnosti čina unilateralnog proglašenja nezavisnosti, a ne legalnošhu stanja koje proističe iz takvog postupka.

Iako je, po priznanju vlasti u Beogradu, time zadat udarac nastojanjima Srbije da Kosovo očuva u okviru svojih granica, mišljenje MSP nije rezultiralo novim talasom priznavanja kosovske nezavisnosti.

Sud u Hagu nije, naime, savetodavnim mišljenjem priznao pravo kosovskih Albanaca na otcepljenje, a odluku o daljem procesu rešavanja problema Kosova prepustio je Generalnoj skupštini UN.

Novi podsticaj politici Srbije po pitanju Kosova dala je rezolucija usvojena u septembru prošle godine u Generalnoj skupštini UN, u dogovoru EU, čime je otvoren prostor za otpočinjanje novih pregovora Beograda i Prištine.

(Tanjug)

Nastavak na S media...

Radio Televizija Vojvodine: Ubedljiva većina članica UN ne priznaje Kosovo