Izvor: Vesti-online.com, 02.Okt.2018, 00:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uspon i pad EU projekta (10): Čovek iz laboratorije

Tri su osnovna stuba strukture EU i njenog funkcionisanja. To su Evropski parlament, Evropski savet koji okuplja šefove vlada i država i Evropska komisija, kao izvršna vlast. Ta struktura liči da je EU država ili najblaže rečeno kvazidržava. U teoriji ili prema formalnim pravilima, te tri institucije, uz Savete resornih ministara zemalja članica, donose odluke koje kasnije postaju deo nacionalnog zakonodavstva.

Istovremeno, prema pravilima, samo Evropska komisija ima pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da predlaže zakone koje onda formalno usvajaju Evropski parlament i Evropski savet. Tu je izvorište apsurda.

Telu kojeg čine ljudi koje niko kroz demokratski poznatu proceduru nije birao pripada operativna vlast u Evropskoj uniji. Svaka zemlja ima po jednog člana EK, komisionara, koji je zadužen za određenu oblast, neka forma ministara.

Postalo je, međutim, pravilo da je reč o ljudima koji su u svojim zemljama politički potrošeni i mahom su prethodno izgubili izbore a onda bivaju poslani u Brisel. Dakle, nije reč samo o ljudima koje niko nije birao nego i ljudima koji su prethodno, tamo gde je bilo glasanje, u njihovim zemljama, politički poraženi.

I onda oni iz Brisela bez demokratskog mandata odlučuju o sudbini onih koji su ih na izborima odbacili. I ne samo to. Oni odlučuju i o vlastima u nacionalnim državama koje su, za razliku od njih, dobili izbore. Osveta poraženih.

Ono što se danas zove Evropski parlament je, u stvari, parlament Evropske unije, a ne Evrope, i počeo je sa radom 10. septembra 1952. kao Zajednička skupština Evropske zajednice uglja i čelika. Posle osnivanja Evropske ekonomske zajednice bez procedure 19. marta 1958. godine prerastao je u Parlament EEZ. Istovremeno je, međutim, ostao i kao Skupština Zajednice čelika i uglja i još jedne asocijacije Euroatom. Razlika je bila samo što je svaka od tih integracija imala svog predsednika tog istog parlamenta. Parlament su činili predstavnici parlamenata država članica tih integracija i niko od njih nije bio biran na izborima.

Evropski savet okuplja šefove država i vlada zemalja članica. Deo je zakonodavnog sistema EU, ali je posle Lisabonskog sporazuma dobio daleko veća ovlašćenja, daleko veću vlast nego što je do tada formalno imao. Jačanje Evropskog saveta je, međutim, posebno izraženo tokom godina ekonomske i političke krize, još od 2008. i praktično Savet je u velikoj meri marginalizovao uticaj i moć Evropske komisije. Savetom tradicionalno rukovodi šestomesečno predsedavanje svake zemlje članice koja i organizuje redovne polugodišnje samite lidera EU. Lisabonskim sporazumom je uvedena i funkcija predsednika Evropskog saveta. Formalno, on predstavlja ne samo Savet nego i Uniju, ali tu je i predsednik EK pa je stvorena pomalo konfuzna situacija. Najveći deo odluka se donosi takozvanom kvalifikovanom većinom što je otvorilo veliki prostor za tajnu trgovinu velikih zemalja i stvaranje internih interesnih zona.

Posle Lisabonskog sporazuma uvedena je neobična forma "trialoga". Šta je to trialog, ne postoji ni u jednom rečniku na svetu, ali postoji u EU. U briselskoj formi trialog čine predstavnici EK, Evropskog saveta i izabrani predstavnici EP.

Oni iza zatvorenih vrata bez vođenja zapisnika formiraju zakone koji onda samo formalno prolaze kroz EP, Parlament ne diskutuje. O stvarnom odnosu snaga najbolje svedoči praksa da se pre svakog samita lidera, samita Evropskog saveta, prvo sastanu lideri Francuske i Nemačke i međusobno dogovore šta će biti odluke i onda je samit manje-više formalnost. O svemu odlučuju Berlin i Pariz.

Kolika je njihova moć svedoči i to što se Britanija, kao treća velika zemlja u EU, do sada 70 puta protivila predloženim odlukama, znači dogovoru Francuske i Nemačke, ali je svaki put doživela neuspeh i bila poražena.

To stvara blokove unutar EU što su, drugim rečima, duboke podele unutar integracije i na kraju se donose odluke koje mnogi ne podržvaju. Nikada se ne zna šta se stvarno razgovaralo i arhivski materijal se ne vodi, nema zapisnika, čak se i beleške prevodilaca ili oduzimaju ili uništavaju. Sve se svodi na saopštenja koja su vrlo često napisana i pre nego što je samit, sastanak i održan pa se dešava da se od lidera traži da prihvate saopštenje iako još nije bilo nikakvih diskusija i razmene stavova.

Pa su se samiti mahom sveli na radne večere ili ručkove. Ideolog evropske integracije Žan Mone je govorio da je EK "laboratorija" u kojoj će biti "začet novi evropski čovek". U tom duhu se ponašaju i funkcioneri i činovnici zaposleni u EK. Oni sebe ne vide kao uobičajene službenike, nego kao elitnu jedinicu kreatora politike, intelektualce i diplomate, a ne baš obične državne službenike.

EP je najneobičniji parlament na svetu. To je parlament u kome nema opozicije, svi su vlast, i oni koji su u njihovim zemljama i pobedili i izgubili. Partije su prema ideološkom opredeljenju svrstane u blokove i svi su vlast. Nema opozicije. Uz to, na izborima za EP 2014. godine nešto više od 30 odsto mesta je pripalo takozvanim evroskeptičnim partijama, pa se došlo u na neki način apsurdnu situaciju da jedna trećina onih koji sede u EP su anti-EU, protiv integracije. Trend takvog raspoloženja se u zemljama članicama nastavlja pa bi se već na narednim izborima moglo desiti da u EP većina budu oni koji su protiv EU. Mada, mnogi kada prime visoke plate brzo promene mišljenje.

Jedna od najvećih tajni EU je koliko je ljudi zaposleno u ogromnom aparatu Brisela i koliko je onih koji su na platnom spisku na ovaj ili onaj način. To je tajna i verovatno niko pouzdano i ne zna, jer je mehanizam toliko razuđen. Uglavnom se spominje da EK zapošljava oko 36.000 ljudi mada stvarni broj zaista niko i ne zna. Ima mnogo slučajeva da su ljudi dobijali platu, a da se nikada nisu ni pojavili ni u jednoj instituciji EU, a kamoli dolazili na posao. Uz to, EK finansira razne mreže i eksperte u zemljama članicama, pa je praktično nemoguće utvrditi koliko ljudi radi za EK i EP. To je jedno od najvećih izvorišta korupcije koja je toliko rasprostranjena u institucijama EU.

Nastavak na Vesti-online.com...