Izvor: B92, 30.Avg.2018, 07:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazak Srbije u EU: Sva naša kvazi glasanja
Gde je veza između naše podrške Evropskoj uniji i konkretnih političkih i ekonomskih odluka.
Ako bi referendum sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje naše zemlje u EU" bio održan sutra, 55 odsto građana Srbije bi zaokružilo "da", pokazali su rezultati najnovije ankete Ministarstva evropskih integracija.
Podrška članstvu u EU raste u poslednjih godinu dana, a danas tri odsto građana Srbije više žele da postanu Evropejci, nego u decembru prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godine.
Ipak, nisu uvek tako mislili.
Pre devet godina čak 74 odsto je želelo da bude deo Unije, da bi 2016. godine broj onih koji su spremni da podignu zastavicu EU - pao gotovo dva puta.
Da tadašnje odluke i promene mišljenja nisu slučajne, pokazuju i konkretni događaji, koji su spuštali ili podizali EU udicu do građana Srbije.
Milena Lazarević, programska direktorka CEP
Razlike u podršci građana nisu rezultat različite metodologije istraživanja javnog mnjenja, već konkretnih političih i ekonomskih događaja i odluka u datom trenutku. Građani najviše reaguju upravo na njih - na mogućnost ekonomskog boljitka za sebe i celo društvo, ali i prilike za putovanja i migraciju.
Moramo imamo u vidu da je 2009. godine podrška bila najveća - 74 odsto. To je trenutak kada su građani Srbije dobili priliku da slobodno putuju, jer je usvojena vizna liberalizacija.
Period 2016. godine, kada je podrška bila rekordno niska, između 41 i 45 odsto, jeste godina evro-skepticizma. Te godine je Britanija izglasala izlazak iz Unije na referendumu, pa je opšte mišljenje bilo da će to pokrenuti 'domino efekat' i da će se Unija možda i raspasti. Tada je Donald Tramp postao predsednik SAD. Takođe, proces pristupanja EU je u tada tekao izrazito usporeno, a građani Srbije su imali utisak da se nikada neće završiti.
Tek krajem 2017. je Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije najavio novu strategiju za Zapadni Balkan i pokazao da je EU ipak zainteresovana za deo Balkana u kojem je i Srbija.
Važno i to da su građani prepoznali da je Evropska unija najveći donator u Srbiji. Jer je ljudima najbitnija ekonomska situacija.
Koliko bi ljudi zaokružilo "da"
Oni su se vratili iz EU
Građani Srbije zarađuju osam puta manje nego Nemci, četiri puta manje od Francuza, ali i dva i po puta manje od Slovenaca i duplo manje od Hrvata.
Neki su, nakon rada ili prilike za posao, ipak odlučili da se iz inostranstva vrate u Srbiju.
Aleksandra Ivanović je otišla na master studije bezbednosti pre nekoliko godina u Barselonu, sa idejom da, kako kaže, unapredi svoje znanje i veštine, kao i da dobije priliku za praksu u EU. Pre nego što je otišla, imala je nekoliko ponuda za posao u Srbiji.
"Po završetku studija sam se odlučila na povratak jer sam smatrala da će mi nalaženje posla sa još boljim kvalifikacijama - još lakše ići.
U momentu završene prakse mi je ponuđeno produženje angažmana, ali sam smatrala da više mogu da doprinesem u nekoj sličnoj organizaciji/organu u svojoj zemlji.
Pored porodice, ovo je bio glavni razlog mog povratka u Srbiju."
Kad se vratila, potražila je posao u državnim odganima, jer kaže da je to bio "logičan izbor kao masteru bezbednosti i razvoja u EU".
Ipak, nije se zaposlila u državnoj službi.
"Zbog situacije u zemlji, nepotizma i prakse zapošljavanja preko veze u državnim organima, moja karijera po povratku je otišla u potpuno drugom smeru."
Dragan Simeunović iz Kragujevca radio je prošlog leta u Nemačkoj tri meseca - kao parketar i moler. Drugar koji živi u Frankfurtu ga je pozvao da mu sredi stan.
"Nisam imao papire, ušao sam legalno u zemlju, ali sam radio praktično 'na crno'. Ispostavilo se da se to svima isplati, ja sam naplaćivao tri evra po kvadratu za moleraj, a u Nemačkoj to ide do 30 evra za kvadrat."
Planirao je da ostane samo 15 dana, ali ga je šef druga, koji je Nemac, zaposlio da i njemu okreči stan. Imao je toliko posla da se vratio - zato što nije više imao dana u šengenu.
"Razmišljao sam da pokušan legalno, sa papirima. Ali, ovako mi se više isplati."
Na doktorske studije u Francusku otišla je Marina Ilić. Iako je tamo ima bliske rođake, zna dobro jezik i uredila je svoj boravak, nikada nije poželela da tamo zauvek i ostane.
"Nervirao me je osećaj nepripadanja i utisak da je sve tu oko mene jako lepo, ali nije moje, već tuđe.
Razmišljanje i ideja mi je bila da uz malo truda, motivacije i vrednog rada iste stvari mogu ostvariti i u Srbiji. I nisam se prevarila."
Marina je u Srbiji otvorila agenciju koja pomaže studentima da odu na školovanje u inostranstvo i dobiju stipendiju za svoj međunarodni boravak.
Kosovo ispunilo uslove za viznu liberalizaciju
Beograd i Priština u novoj rundi razgovora
Kako su to uradili susedi - na pravom referendumu
Uslov za pristupanje EU jeste da se u zemlji održi referendum i da se građani izjasne - da li žele u Uniju.
To su morale da urade i Slovenija i Hrvatska, a, slično kao u Srbiji, i kod njih su anketa pre "pravog" referenduma pokazivale vrhoglave rezulatate tokom godina procesa pristupanja.
Slovenci su glasali još pre deceniju i po, a sa 89,61 odsto njih je zaokružilo - da želi da im država bude deo Unije. Ogromnom podrškom, Slovenija nije oborila rekord, jer su za EU više bili Litvanci i Slovaci.
Hrvatska je održala referendum 22. januara 2012. godine. Bio je to prvi referendum u Hrvatskoj nakon 1991. godine i referenduma o nezavisnosti. Rezultati su bili - 66,27 građana zaokružilo je "za", a 33,13 "protiv" kao odgovor na pitanje - "Jeste li za članstvo Republike Hrvatske u Evropskoj uniji". Najviše su glasali Zagrebčani.
I Hrvati i Slovenci nisu tokom procesa bili toliko ubeđeni da žele da uđu u EU. Tako, samo dve godine pre pristupanja, oko 53 odsto Hrvata je bilo za ulazak u EU. Kada im je susedna Slovenija blokirala pregovore, podrška je pala - na 49 odsto.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
