Izvor: B92, 18.Okt.2018, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U EU su od 1995.,Srbiji otkrili "recept" za uspeh
Beograd -- Mišljenje nordijskih zemalja o uslovima poslovanja u Srbiji i na Zapadnom Balkanu se tokom proteklih godina značajno poboljšalo.
Postoji ogroman potencijal za brži dolazak novih investitora iz Finske, Danse i Švedske u Srbiju.
Upravo je "ekonomski dijalog" način kako da se prevaziđu problemi iz proslosti među državama zapadnog Balkana i privuče veći broj investitora, ocenjuju sagovornici Tanjuga.
Nordijske zemlje su proteklih decenija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prevazišle nekada duboke podele i sukobe iz prošlosti i danas ove države predstavljaju model zajedničke saradnje i nastupaju zajedno na trećim tržištima.
Ukupni podaci za Zapadni Balkan pokazuju da sve države ovog regiona imaju zajedno deficit u trgovini sa nordijskim zemljama, dok sa druge strane, postoji prostor za unapređenje ekonomske saradnje ZB i tih severnih zemalja.
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Finske Mati Antonen (Matti Anttonen) kaže za Tanjug da Finska i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose ali da je potrebno da se oni prošire na polje ekonomske saradnje.
"Smatramo da još uvek ima mesta da se unaprede odnosi i da ima mesta za investiranje i proširenje naših odnosa u svakom pogledu. Potrebno je pronaći načine da Srbiju napravimo zemljom koja je poznata u Finskoj što će privući nove investitore i nove projekte", kaže Antonen.
Finska je, podseća, član EU od 1995. godine, izvoz te zemlje u Uniju je 60 procenata, dok Srbija izvozi 68 odsto u evropske zemlje i to je, kaže, jedan od dobrih pokazatelja ekonomskog razvoja Srbije.
Antonen je na današnjem predstavljanju mogućnosti saradnje regiona Zapadnog Balkana i nordijskih zemlja u Privrednoj komori Srbije - Komora Beograda, poručio da Finska ima mnogo toga da ponudi tržištu ZB, kao što je, na primer, čista i obnovljiva energija.
Čak 40 odsto energije u Finskoj se dobija upravo iz obnovljivih izvora, istakao je Antonen i naveo "recept" za uspešnost njegove zemlje:
"Gde mnogi vide problem, Finci vide priliku".
Kako bi se iskoristile prilike za ekonomsku saradnju, u okviru "nordijske poslovne nedelje", prethodnih dana predstavile su se Švedska i Danska, a danas Finska.
Učesnici panela i privrednici ocenjuju da se percepcija Srbije u nordijskim zemljama menja i da je povećano interesovanja tamošnjih investitora za dolazak u Srbiju i region.
Ambasador Finske u Beogradu Perti Ikonen (Pertti Ikonen) objašnjava da kada je u pitanju poslovna klima Finske, "ona je takva kao i sama zemlja, vrlo predvidiva, pouzdana kao i sami ljudi koji u njoj žive".
Poručuje da je to jedan od najvažnijih elemenata koje investitori tih zemalja razmatraju kada biraju novo odredište za ulaganje.
Podseća da je pre dve godine jedna kompanije iz Srbije investirala i Finsku, a da će dalje približavanje Srbije Evropskoj uniji dovesti nove ulagače.
"Približavanje EU i njenom članstvu jeste još jedan način da se srpske kompanije približe finskim i upoznaju finsko tržište", kaže Ikonen za Tanjug.
Da su za sada biznismeni regiona "sto koraka ispred političara iz regiona", smatra Safet Grdžaliju, generalni sekratar Komorskog investicionog foruma sa sedištem u Trstu (KIF ZB6).
Objašnjava da su predstavnici privrednih komora ekonomija na ZB uradili proteklih godina mnogo na unapređenju percepcije Zapadnog Balkana, kako među nordijskim zemljama, tako i na udaljenim tržištima sveta.
Jačanje saradnje među ekonomijama ZB, kaže Grdžaliju, jedini je put da region bude atraktivniji za investicije.
"Mi ne gubimo vreme da ulepšamo prošlost, već gradimo budućnost. Budućnost regiona je ekonomska saradnja. Jeste da je teško, ali korak po korak idemo u tom smeru".
Da se percepcija Srbije među Fincima promenila proteklih godina potvrđuje ambasador Srbije u Helsinkiju Saša Obradović.
Kaže da za sada jeste nizak nizak nivo srpskih investicija u Finskoj i obrnuto, ali veruje da će se to u narednom periodu promeniti.
"Imamo jedan početni ali stabilni nivo investicija u Srbiju. Nadamo se većim. Širimo informacije o Srbiji, da je sada pozitivna investiciona klima u Srbiji i da bi Finska trebalo da se pridruži onoj grupi zemalja koji su veći investitori".
Da je saradnja dve zemlje sve jača, kaže, govore primeri kompanija "Tigar" iz Pirota i "Gorenja" iz Valjeva koji izvoze u Finsku.
"To je trend koji se više neće zaustaviti, imaćemo sve više investicija...Tigar iz Pirota, Gorenje iz Valjeva su među navećim izvoznicima u Finsku... tako da ide to polako, ja sam u tom smislu optimista".
U Srbiji trenutno posluje svega 11 kompanija iz Finske, a u toj zemlji, samo jedna srpska firma.
Direktorka sektora za međunarodne odnose PKS Jelena Jovanović predstavila je zato zajednički portal zemalja Zapadnog Balkana na kojem investitori iz sveta mogu da pronađu neophodne informacije o državama na ZB, poput podataka o makro-ekonomskim kretanjima, pravnoj regulativi, broju stanovnika, BDP-u...
Podaci kažu da je trgovina zemalja ZB sa Švedskom, Danskom i Finskom u deficitu, a kao primer gde ima prostora za saradnju je i sektor poljoprivrede, jer, među prvih 10 proizvoda koji se izvoze u nordijske zemlje, nema nijednog iz ove oblasti.
Zato je nordijskim privrednicima na današnjem skupu Razvojna agencija Srbije (RAS) predstavila brojne mogućnosti za zajedničku saradnju, a viši savetnik Odeljenja za realizaciju strateških ulaganja RAS-a Vladimir Tomić pozvao je Finske kompanije da ulažu u Srbiju.
.jpg)
