Izvor: Vostok.rs, 17.Sep.2019, 11:24

Terzić: EU nas se ucenjuje da priznamo veštačku zločinačku pseudodržavu kao što je samoproglašeno Kosovo

Terzić: EU nas se ucenjuje da priznamo veštačku zločinačku pseudodržavu kao što je samoproglašeno Kosovo

Bivši izvanredni i opunomoćeni ambasador Srbije, poznati istoričar Slavenko Terzić, koji je radio u Moskvi skoro sedam godina, vraća se u Beograd, gde će nastaviti sa svojim naučnim aktivnostima. Pre odlaska govorio je u intervjuu za RIA Novosti o odnosima Moskve i Beograda, o pogledima na geopolitiku, NATO i Evropsku uniju. Intervju prenosimo u celosti.  Bili ste ambasador skoro sedam godina. Od čega se je najteže rastati? - Sa prijateljima i kolegama. Na kraju krajeva, prvenstveno sam naučnik, istoričar, imao sam mnogo prijatelja u Moskvi i ranije, došli su i novi. Teško je odvojiti se od same Moskve koja je postala veličanstvena svetska prestonica - knjižare, pozorišta, galerije. Ovde je veoma bogat kulturni život. Biti Srbin u Moskvi je vrlo lepo. Šta smatrate glavnim dostignućem vašeg diplomatskog rada? - Sedam godina za istoriju je nešto drugo, ali za ljudski život je značajan period. I tokom godina, naše zemlje su se samo zbližavale. U današnjem nepredvidivom, čak i anarhičnom svetu, takvi su odnosi naročito važni. Posebno za nas. Veoma poštujemo podršku koju je Moskva uvek pružala teritorijalnom integritetu Srbije. Mislim na Kosovo i Metohiju. I svi naši ljudi su zahvalni na tome. Želio bih napomenuti još jednu stvar - u doba sankcija i kritika prema Rusiji, ostali smo prijatelji i nismo se pridružili nikakvim ograničenjima. U Srbiji vole Ruse, to se odmah oseti. Ali Rusi za to ne znaju. Zašto tako malo putujemo vama? Da li smo to propustili da promovišemo mi ili vi? - I mi i vi. Srbija je zemlja bogata kulturom, čak imamo spomenike iz vizantijskog perioda, ovde se susreću Istok i Zapad. Imamo i odmarališta i skijališta. Ali mi, izgleda, malo razgovaramo o tome. S druge strane, Rusi su uvek zainteresovani: "Imate li more?" Pa, nemamo more, ali ima toliko zanimljivog! I što je važno, uostalom, skoro da ne znate koliko ruskih tragova ima u Srbiji. Mnogi su iseljenici došli ovde posle Oktobarske revolucije. U samom centru glavnog grada Srbije nalazi se spomenik Nikolaju II, i tamo isto, u Beogradu, nalazi se i najveće rusko groblje izvan Rusije. Groblje je u odličnom stanju, održavano i čisto. - U Srbiji paze na ruske spomenike, a i mi smo učinili i nešto da oživimo srpsku tradiciju u Rusiji , otkrili smo spomenik generalu Miloradoviću u Sankt Peterburgu. I ponosan sam na to. Svake godine desetine hiljada Rusa poseti Srbiju. A koliko Srba dolazi u Rusiju? - Za nas je obezbeđen bezvizni režim u trajanju od 30 dana. Iako ne razumem zašto ne bi bio više. Mnogi naši građevinari dolaze. Uvek su radili dobro, efikasno. I pokušali smo da postignemo pogodnije uslove za njih. Ali nije uspelo, vaša birokratija je tako ... čvrsta. Studenti dolaze, Rosotrudničestvo daje oko 120 stipendija godišnje. Povećao se i broj srpskih turista, posebno posle ovako uspešnog Svetskog kupa. Ali trgovinski promet je mali, tri milijarde dolara. - Da, u ekonomskoj sferi se ima prostora za pomeranje. U Rusiju izvozimo milijardu dolara godišnje. Donosimo voće, povrće, meso, vino, neke lekove. I želim da dam primer, jedna od najuspešnijih privatizacija u Srbiji je kupovina najveće vinarije PIK Oplenac od strane ruskog biznismena iz Čeljabinska. On sada proizvodi dva i po miliona flaša i izvozi srpsko vino u Rusiju. Rusija bi kao velika država mogla da pokaže više inicijative. - Volio bih da u Srbiji ima više ruskih investicija i ruske meke moći na Balkanu. Na primer, od vas emituje Sputnik Srbija, poslovnica "Rusija sevodnja". A sa zapada Juronjuz na srpskom, Si-en-en na srpskom, Al Džazira na srpskom i puno sredstava. Bilo bi mudro da na Balkanu mogu da slušaju i čuju drugačije stanovište. Čini se da Rusi nekako gledaju na sve ovo iz daljine. U Beogradu možemo videti ikonu našeg poslednjeg ruskog cara. Zašto tako topao stav? - To je zahvalnost za podršku u Prvom svetskom ratu. Za pomoć srpskoj vojsci. Kada su 1915. vojnici prešli planine Albanije, tamo su morali da čekaju da se saveznički brodovi prebace na Krf, ali brodovi nisu stigli, ljudi su umrli. I Nikolaj II je poslao telegram saveznicima: "Ako hitno ne pošaljete brodove, ja ću ići na separatni mir". Ovde smo vam za ovo spasenje veoma zahvalni. On je sveti čovek i u najstrašnijim vremenima se zalagao za nas. Videla sam mnoge fotografije Putina, posebno u Kosovskoj Mitrovici. Odakle ta ljubav? - Pokušaću da objasnim. Naš narod veruje da je Vladimir Vladimirovič Putin spasio Rusiju od propasti. I uvek je bila važna za ravnotežu svetske moći. A Srbija je vekovima verovala da Rusija treba da bude jaka i da će moći da nas podrži. Istoričar Ekmečić je često ponavljao: "Čak i ako nas ne podržava, dovoljno je da bude jaka, biće nam lakše". Putin je u očima srpskog naroda simbol jake Rusije. A kad je bio poslednji put u Beogradu, dočekalo je stotine hiljada ljudi. U poslednjih trideset godina srpski narod je prošao golgotu. A ljudi u Putinovom licu vide borbu Rusije za pravedan svet, protiv ovog gangsterskog haosa, kada su jaki pobedili slabe. Stoga postoji veliko poštovanje prema njemu i vašoj zemlji uopšte. Kako biste opisali trenutnu situaciju na Balkanu? - Tamo se trenutno vodi zanimljiva geopolitička borba. NATO se širi, a ja lično verujem da to ne donosi stabilnost regionu Balkana, naprotiv, to stvara nove izazove i sukobe. Šta je smisao širenja NATO-a na istok? Za šta se pripremaju i sa kim se žele boriti? Da li nam je potreban novi rat nakon svih tragedija dvadesetog veka? Srbija ostaje neutralna zemlja i ne želi da se pridruži vojnim savezima, ali se suočava sa velikim bezbednosnim izazovima. Bilo bi pametno da Rusija vodi jasniju i dugoročniju balkansku politiku. Balkan je i dalje strateški važan region. A sada nije tekao? - U izvesnom smislu postoji, Rusija se uvek vraćala na Balkan kad je pojačala svoj međunarodni uticaj. U najtežim vremenima, Srbi su uvek bili na istoj strani sa Rusijom. I danas se Srbija suočava sa mnogo ozbiljnih izazova. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov više puta je naglašavao da je Srbija glavni saveznik Rusije na Balkanu. Ali ipak, radi ravnoteže i smirenosti, Rusija bi trebalo da bude prisutnija - ekonomski, duhovno, kulturno, naučno. Velika je borba, uključujući i kulturnu, za duše ljudi. I za nas je veoma važno da održavamo svoj identitet, kulturu, tako da se ne stidimo svoje prošlosti. I potrebna nam je podrška. Srbiji je potreban brzi ekonomski preporod. Svet u Evropi će se promeniti, to se može videti. Kriza Evropske unije je vidljiva, čuju se glasovi da je bez Rusije nemoguće stvoriti stabilnu Evropu. I ja tako mislim. Volio bih da u Europi nema granica i razdjelnica. A ruska civilizacija je ravnopravan pol evropske civilizacije. Granice Evropske unije ne treba poistovećivati sa Evropom, one su veće, jače i dublje. A Rusija je deo toga. Šta je Evropa bez ruskih filozofa i pisaca, bez muzičara, bez bogatog ruskog kulturnog nasleđa? Ali vaša vlada pregovara o pristupanju Evropskoj uniji. - Da, to je odluka vlade. Međutim, oni postavljaju sve više i više novih uslova, to postaje poput ucenjivanja. Ucenjuju nas tako da prepoznajemo takvu veštačku zločinačku pseudodržavu kao što je samoproglašeno Kosovo. Ne, Kosovo i Metohija su naša kolevka, to je srce prave Srbije, odatle dolaze naša država, umetnost, književnost, muzika. Kako možemo odustati od temelja svog identiteta? Ali, bilo je govora o nekoj vrsti razmene teritorija. Srbija bi navodno dobila enklave u kojima žive Srbi, a zauzvrat bi ostatak bio priznat kao nezavisan,  a nije daleko ni saradnja sa NATO-om. - Znam o kojim glasinama govorite. Neko je vrlo nestrpljiv. I ne trebamo žuriti. Štaviše, svi principi međunarodnog prava su na našoj strani. Ne mogu da govorim u ime rukovodstva Srbije. Mogu da izrazim svoje lično mišljenje. Protiv sam odvajanja Kosova i Metohije, ovo je naša zemlja po svim principima međunarodnog prava. Ako danas počnemo da delimo ovaj deo naše zemlje, sutra će doći red na druge delove. Verujem da bi trebalo da mirno radimo na mirnoj integraciji Kosova i Metohije u ustavnim okvirima Srbije. Neka postoji najviši stepen autonomije, ali ne smemo priznati nasilno odvajanje srca naše istorijske zemlje. Ove godine se obeležava tačno dvadeset godina NATO bombardovanja. Da li je za to vreme Srbija promenila stav prema savezu? - Mislim da je danas apsolutno jasno da se pre dvadeset godina NATO agresija na Jugoslaviju dogodila zbog novog strateškog utemeljenja saveza na Balkanu. Sovjetski Savez je prestao da postoji, Organizacija Varšavski pakt takođe. A NATO je bio u krizi, morali su da pokažu da je savez potreban za nešto drugo. To je sramota modernog sveta, to je sramota Evrope. Najmoćnije države su bombardovale malu zemlju zbog manjinskih pitanja u toj zemlji. A onda je započelo novo doba u istoriji Evrope, ono se uništilo. I danas kažu da NATO promoviše vrednosti. Pa, koje su vrednosti? Nema potrebe da smatrate ljude budalama. Stoga verujem da nisu potrebni vojni savezi i potreban je dijalog između Zapada i Rusije. Tada će nam biti lakše na Balkanu. Primetila sam da se ljudi u Beogradu ne smeju mnogo. Hodate ulicom, a okolo, kao u Rusiji, svi imaju ozbiljna lica. - Bilo je tako ranije, ali vremena su bila drugačija - stabilna. Pre raspada Jugoslavije, Srbija je bila veoma razvijena zemlja, ali sa raspadom, koji takođe nije slučajan, počelo je uništavanje naše ekonomije. Postojale su užasne, takozvane čvrste sankcije. NATO je bombardovao naše fabrike, bolnice i više od četrdeset mostova. A posle svrgavanja Miloševića, počeo je proces divlje privatizacije. Čini mi se da je bilo puno kriminalnog. U protekle tri decenije, Srbija i srpski narod su prošli kroz grozna iskušenja i prave istorijske traume koje se ne mogu tako brzo izlečiti. Ali ipak, Srbija je bogata poljoprivredna zemlja, potreban nam je ozbiljan projekat reindustrijalizacije i uz pomoć spolja postaćemo ekonomski lider u regionu. A možda će tada narod Srbije, kako ste tačno rekli, početi da se više smeška. Ali Srbi su po prirodi optimisti, veruju u sebe. RIA Novosti

Nastavak na Vostok.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vostok.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vostok.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.