Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2017, 03:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija na trećini evropskog puta, otvorena još dva poglavlja

Komesar za proširenje EU Johanes Han pozdravio je večeras u Briselu to što je Srbija otvorila nova dva poglavlja - 6 i 30 - u pregovorima sa EU i naglasio da pažnja Srbije i ubuduće mora da bude usredsređena pre svega na oblast vladavine zakona i na normalizaciju odnosa sa Kosovom.

"Otvaranje ovih poglavlja pokazuje ozbiljan rad Srbije i da je evropska perspektiva čvrsta i realna", rekao je Han na zajedničkoj konferenciji za novinare sa estonskim ministrom Svenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Mikserom i ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović posle Međuvladine konferencije.

Kako kaže, kada je reč o vladavini zakona i normalizaciji sa Kosovom, ove godine je uočeno da se radilo na tome, ali da "izazova još ima".

"Srbija mora da ostvari napredak kada je reč o nezavisnosti sudstva, slobodi izražavanja, medijima, pravima nacionalnih manjina, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i pranje novca", poručio je Han.

Proces pristupanja i otvaranja poglavlja ne može se postići bez suštinskog opipljivog fokusiranja na vladavinu zakona i dijalog sa Prištinom, istakao je komesar za proširenje EU.

On je rekao da, iako se Srbija pripremila za otvaranje pet poglavlja, a večeras otvorila dva, nije nezadovoljan zbog toga.

Prema njegovim rečima, u pripremi je otvaranje i drugih poglavlja, a do tada posebno se treba usredsrediti na vladavinu zakona.

Na pitanje novinara da li će pre otvaranja novih poglavlja ponovo biti vršena procena napretka u toj sferi i da li se može očekivati da se poglavlja otvore tek za šest meseci, Han odgovara da će uslediti tradicionalan pa potom i godišnji izveštaj u aprilu sledeće godine, ali da ne može da isključi mogućnost da otvaranje poglavlja bude i pre tih šest meseci.

Smatra da treba biti ambiciozan i "gurati stvari napred".

"Brzina je važna, ali je kvalitet je važniji. To je ono što se računa", kaže evropski komesara i dodaje da su poglavlja 6 i 30 otvorena na osnovu konsenzusa svih.

Han je podsetio da je do sada, od 35, otvoreno 12 poglavlja, a privremeno zatvorena dva.

Čestitao je Srbiji i srpskom pregovaračkom timu na uspehu.

Večeras je otvoreno poglavlje 6 koje se odnosi na kompanijsko pravo i poglavlje 30 koje se bavi ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

"Korist od otvaranja ovih poglavlja najpre imaju kompanije, koje mogu da obezbede nova radna mesta za građane Srbije", kaže Han.

Takođe se stimuliše privreda, veća sigurnost u poslovanju, poboljšava poslovno okruženje i ubrzava dolazak investicija.

"Uz opredeljenost Srbije siguran sam da još poglavlja može da bude otvoreno u narednoj godini", zaključio je Han.

EU: Dva, umesto tri - "politička odluka"

Odluka da Srbija danas u Briselu otvori dva umesto tri nova poglavlja "politička je odluka" zemalja članica EU, rečeno je Tanjugu u Briselu.

Zemlje članice ovom odlukom želele su da podrže evrointegracioni napredak Srbije, ali i da ukažu da se "može bolje", posebno u oblasti reforme pravosuđa i antikorupcijske politike u zemlji.

"Odluka da se u decembru otvore poglavlja 6 i 30, ali ne i 33, zasnovana je na stavu dela zemalja članica, koje smatraju da Srbija ne radi dovoljno kada je reč o ispunjavanju, na prvom mestu, Akcionog plana za poglavlje 23", kažu diplomatski izvori Tanjuga u Briselu.

Zemlje članice, među kojima su Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Hrvatska i Švedska, su ovakav stav zauzele posle redovnog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava.

Izveštaj, u koji je Tanjug imao uvid, navodi da Srbija u oblasti reforme pravosuđa zaostaje u uspostavljanju "efikasnog, transparentnog i celoj državi rasprostranjenog sistema za procesuiranje slučajeva".

Navodi se da su kašnjenja i dalje prisutna u usvajanju strategije tužilaštva, kao i u aktivnostima usmerenim na poboljšanje rezultata rada srpskog Tužilaštva za ratne zločine.

Kao "ozbiljno kašnjenje" od strane Srbije Evropska komisija u svom dokumentu navodi usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Zakona o finansiranju političkih partija.

Isti dokument navodi i kašnjenje u usvajanju Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, kao i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i Zakona o zaštiti podataka.

Kada je reč o poglavlju 24, izveštaj Evropske komisije u koji je Tanjug imao uvid, navodi da Srbija mora da pojača napore u oblasti finansijskih istraga, mera usmerenih protiv pranja novca i zapleni imovine.

Kada je sloboda izražavanja i medija u pitanu, izveštaj Komisije navodi da se Srbija "i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima" u toj oblasti.

U Briselu naglašavaju da su celokupan porces i dinamika pristupnih pregovora Srbije uslovljeni prvenstveno napretkom u oblasti poglavlja 23 i 24 i poglavlja 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Šef estonske diplomatije: Jasno da Srbija nastavlja da napreduje

Ministar spoljnih poslova Estonije Sven Mikser izjavio je večeras da je otvaranjem dva nova poglavlja jasno pokazano da Srbija nastavlja da napreduje u pristupnim pregovorima sa EU, ali je napomenuo da će brzina pregovora i dalje zavisiti od napretka u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Mikser je, na početku konferencije za medije u zgradi Evropskog saveta u Briselu, izrazio uverenje da će proces proširenja teći glatko i da će Srbija uskoro otvoriti i nova poglavlja, konkretno poglavlja 9, 13 i 33.

"Zadovoljstvo mi je što mogu da saopštim da smo sa Srbijom otvorili poglavlje 6 koje se odnosi na kompanijsko pravo i poglavlje 30 koje se bavi ekonomskim odnosima sa inostranstvom", rekao je Mikser u obraćanju medijima po završetku Međuvladine konferencije, na kojoj je Srbija otvorila dva nova poglavlja u svojim pristupnim pregovorima.

On je čestitao ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović, istakavši da je "danas jasno pokazano da Srbija nastavlja da napreduje u pristupnim pregovorima".

Mikser je napomenuo da su poglavlja koja smo danas otvorili kompleksna i da je pred Srbijom puno posla, pri čemu srpske zakone treba prilagoditi, a međunarodne sporazume uskladiti sa evropskim pravnim tekovinama.

Izazov za Srbiju je, ukazao je on, i napredak koji naša zemlja istovremeno treba da postigne u reformama u vezi sa poglavljima 23 i 24, koja su najvažnija kad je reč o vladavini prava.

"Brzina pristupnih pregovora će, takođe, nastaviti da zavisi od napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom", istakao je estonski šef diplomatije.

Mikser ne sumnja da će Srbija ostati jednako posvećena kao što su, kako je naveo, to pokazale ministarka Joksimović i nova premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Proces proširenja će se nastaviti glatko i Srbija će uskoro moći da otvori i nova poglavlja", uveren je estonski ministar.

Podsetivši da predsedavanje EU uskoro prelazi u ruke Bugarske, Mikser je zaključio da će poglavlje 9 koje se odnosi na finansijske usluge, poglavlje 13 koje se tiče ribarstva i poglavlje 33 u vezi sa finansijskim i budžetskim odredbama - "biti Srbiji na dohvat ruke".

Šta zaista znači otvaranje poglavlja 6 i 30?

Šta se zaista krije iza činjenice da je Srbija, rečnikom evropske administracije, otvorila poglavlja 6 i 30 u pregovorima sa EU?

Široj javnosti i nije najjasnije šta se krije iza te formulacije, pa i "objašnjenja" da to znači usklađivanje ovdašnjih pravila poslovanja sa onim u zemljama EU, ali je za trgovinski i preduzetnički sektor to signal da će, na primer, i u Srbiji biti na snazi obaveza plaćanja u roku do 30 dana, umesto što se, kao sada, na isplate čeka i po 150 dana.

Poglavlje 6, naime, odnosi se na pravo privrednih društava, a Srbija će, kroz pregovore sa EU, usklađivati svoje propise koji se odnose na prava i obaveze upravljanja i poslovanja preduzeća sa onim na evropskom nivou, među kojima je i pomenuta direktiva o plaćanjima, koja bi trebalo značajno da ubrza isplate u trgovinskim transkacijama.

Veliku korist od toga imaće posebno mala preduzeća i proizvođači koji će moći bržim prilivom isplata da brže obnavljaju svoju proizvodnju.

Više ne bi mogla mogla da ima sopstvene bilateralne i bescarinske sporazume sa trećom zemljama

Istovremeno, usklađivanje ekonomskih odnosa sa inostranstvom podrazumeva da Srbija prihvatajući evropsku zajedničku trgovinsku politiku više ne bi mogla da ima sopstvene bilateralne i bescarinske sporazume sa trećom zemljama, kao što ih, na primer, sada ima sa Rusijom.

Poglavlje 6 doprineće, prema stručnjacima, stvaranju poslovnog okruženja, koje će biti usklađeno sa evropskim standardima i kao takvo privući dodatne strane i domaće investicije u Srbiju.

Kada je reč o poglavlju 30 koje se odnosi na ekonomske odnose sa inostranstvom, Srbija će otvaranjem tog poglavlja početi pripreme za ulazak u evropski trgovinski blok, što je jedan od najvećih trgovinski blokova na svetu.

To će se u velikoj meri odraziti na trgovinski potencijal Srbije, koja će na taj način biti u poziciji da trguje sa celim svetom.

IEP: Ukoliko se otvaranje poglavlja nastavi ovom dinamikom, otvaranje svih poglavlja može se očekivati do kraja 2025. godine

Institut za evropske poslove (IEP) pozdravlja otvaranje dva nova poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji, ali ukazuje da je zemlja tek na trećini evropskog puta.

Srbija je, kažu u Institutu, za četiri godine, koliko traje pregovarački proces sa EU, uspela da otvori samo 12 poglavlja, što je trećina od ukupno 35, a razlog je, smatraju u Institutu, spore reforme i fokus na pregovorima sa Prištinom.

"Ukoliko se otvaranje poglavlja nastavi ovom dinamikom, otvaranje svih poglavlja može se očekivati do kraja 2025. godine, dok njihovo zatvaranje ostaje neizvesno", ocenjuje IEP.

Kako se navodi u saopštenju, zemlje koje su postale članice EU u okviru velikog proširenja 2004. godine - Slovenija, Češka, Slovačka, Poljska, kao i Rumunija i Bugarska, koje su dobile status članica 2007, ali i Hrvatska, već u prve dve do tri godine pregovaračkog procesa otvorile su sva poglavlja.

Sa izuzetkom Hrvatske, kod koje je taj proces trajao šest godina, sve ostale države članice su uspele da za četiri godine otvore i zatvore sva pregovaračka poglavlja, i time da završe pregovarački proces i ispune uslove za prijem u članstvo.

Poređenja radi, iako su rezultati skrining procesa bili povoljniji za Srbiju nego za Crnu Goru, ona je uspela da u prve četiri godine pregovaračkog procesa otvori 22 poglavlja - 10 više nego Srbija.

"Sa željom da se ubrza napredak pregovaračkog procesa, pozivamo nadležne institucije da preduzmu mere za jačanje tehničkih i stručnih kapaciteta za podršku sprovođenja reformi u okviru pregovaračkog procesa kako bi 2025. bila realnost za članstvo u EU", ističe IEP.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Srbija danas otvara dva nova poglavlja sa EU