Izvor: RTS, 30.Avg.2019, 19:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija i Rusija nisu pozvane na obeležavanje godišnjice početka Drugog svetskog rata

U Varšavi se 1. septembra obeležava 80 godina od početka Drugog svetskog rata. Iz kancelarije poljskog predsednika saopštavaju da je odlučio da pozove države Evropske unije, NATO-a i Istočnog partnerstva, Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu. Nije pozvana Rusija, a poziv nije stigao ni do Andrićevog venca. Istoričari i diplomate saglasni su u oceni da je Srbija izostavljena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz političkih razloga, bez obzira na njenu istorijsku ulogu.
Dva dana ostala su do obležavanja osam decenija od početka Drugog svetskog rata, a srpski predsednik, po svim prilikama, neće mu prisustvovati.

"Interesantno je da oni koji su najviše stradali nisu dobili poziv. I mi među najstradalnijim, proporcionalno broju stanovnika, nesumnjivo u prvih četiri ili pet nacija na svetu sa pobedničke strane. Potpuni revizionizam istorije u poslednje vreme, to je nešto što se dešava, i tome ćemo morati istinom i činjenicama da se suprostavimo", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kada su pisali pozivnice, smatra se, domaćini su više razmišljali o sadašnjosti nego o istoriji.
"Činjenica je da ustanak počinje na teritoriji Srbije već tokom proleća 1941. godine, da su jugoslovenski i partizanski pokreti po svojoj etničkoj pripadnosti Srbi sa teritorije čitave Jugoslavije, tu nema nikave dileme istorijskih činjenica", rekao je istoričar Dejan Ristić.
Diplomata Zoran Milivojević smatra da je isključivanje Srbije iz obeležavanja početka Drugog svetskog rata rezultat čisto političke odluke.
"To je potpuno jasno iz obrazloženja kabineta predsednika Dude, a i njihovih diplomata, time što podvlače da su pozvali samo aktuelne prijatelje i partnere", navodi Milivojević.
I ne samo to. Za diplomate izostanku poziva doprinelo je i opredeljenje Srbije da bude vojno neutralna. Milivojević je dodao da skup ima dva cilja.
"Prvi cilj je da se potvrdi i dodatno ojača monolitnost atlanske zajednice i pre svega NATO-a i drugi cilj, koji proizlazi iz pozivanja zemalja istočnog partnerstva. Istočno partnerstvo je stavljeno u drugi plan otvaranjem ukrajinske krize. To je jedan od pravaca budućeg proširenja EU. Ovog trenutka taj prostor je tampon zona prema Rusiji", istakao je Milivojević.
U drugom planu, Srbija je, prema tumačenjima mnogih, bila i na obeležavanju stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu 11. novembra prošle godine u Francuskoj.

Nastavak na RTS...