Izvor: B92, 27.Dec.2017, 15:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Samo dve karte za EU, ali ne za one koji to najviše žele"
Brisel -- U EU će sledeće ući dve zemlje, ali ne one koje to najviše žele. Srbija i Crna Gora su najozbiljniji kanddati, ali ima i drugih zemalja, kaže Bernar Kušner.
U Srbiji i Crnoj Gori, koje su označene kao najbolji kandidati za naredni krug proširenja EU, mnogo manje građana želi da se pridruži Uniji nego u drugim zemljama regiona, kao na primer u Albaniji, koja se pogrešno drži na kraju reda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za članstvo, ocenio je bivši šef francuske diplomatije.
U autorskom tekstu za EU obzerver, Kušner je naveo da su se vrata za proširenje Evropske unije konačno otvorila, tri godine pošto ih je "zalupio" predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekavši da neće biti proširenja do kraja njegovog petogodišnjeg mandata.
"Koji god da je razlog – prevaziđena kriza, poboljšana ekonomija na kontinentu, Bregzit – Junker sada misli da je pravo vreme da se pregleda red ispred i podele ulaznice. Ali samo dve. A te dve nisu za one koji su najnestrpljivije da budu primljene", ocenio je Kušner.
Pristupanje EU, dodao je, ostaje kontroverzna tema i u Srbiji i u Crnoj Gori, koje su trenutno određene kao najbolji kandidati za naredni krug proširenja.
"Njihovi lideri zaslužuju velike pohvale za napredovanje uprkos tome, ali teška je istina da ima drugih zemalja, takođe na Zapadnom Balkanu, koje jednako zaslužuju da se pridruže našoj Uniji i koje, što je od ključne važnosti, imaju daleko više entuzijazma da to učine", ocenio je bivši francuski ministar za spoljne i evropske poslove.
Kušner piše da u Briselu "kruži glasina" da su Crna Gora i Srbija najbolji kandidati zato što su "najsklonije da promene stranu i da se dodvoravaju Moskvi".
"Lično, ne verujem tome previše. Osim nafte i raketa, Rusija nema mnogo da ponudi. Ali čak i da je to istina, to nije dovoljan razlog da se odobri ulazak dok se drugima odbija", napisao je Kušner, dodajući da ne tvrdi da favoriti za članstvo ne pripadaju EU.
Ipak, prema njegovom mišljenju, za žaljenje je to što je EU "držala druge u regionu u sporoj traci, uključujući one koji su najviše želeli da se pridruže".
"Uzmite na primer Albaniju: Ankete konstantno pokazuju da više od 80 odsto njenih građana želi da uđe u EU. To samo po sebi ne bi trebalo da kvalifikuje zemlju za članstvo, ali tamo gde postoji snažan konsenzus o pristupanju, istorija nam pokazuje da je institucionalne i političke reforme koje zahteva pristupanje mnogo lakše sprovesti", naveo je Kušner.
Vreme je da EU, smatra Kušner, pošalje snažnu poruku albanskim biračima da njihova podrška reformama i EU ima uticaja. "Sa reformama koje su sada u naprednoj fazi, ovo je uravo pogrešan trenutak da EU drži Albaniju na kraju reda", ocenio je francuski diplomata.
U Makedoniji takođe jasna većina gradjana želi da uđe u EU, što nije slučaj sa Srbijom, a na Kosovu čak 90 odsto stanovnika podržava evropske integracije. "Nažalost, sumnjam da će njihove želje uskoro biti ispunjene, pošto i Srbija i pet sadašnjih članica EU odbijaju da priznaju njegov legitimitet. Ali i ovde EU mora da bude više proaktivna, ohrabrujući Kipar, Grčku, Rumuniju, Slovačku, Španiju, kao i Srbiju da prihvate neizbežno i priznaju suverenitet Kosova", rekao je Kušner, bivši specijalni predstavnik UN na Kosovu i bivši šef UNMIK-a.
Kušner je izrazio verovanje da je Brisel, sve donedavno, namerno ignorisao Zapadni Balkan, ali da je realno bilo drugih problema koji su više zaokupljali pažnju Brisela, od Ukrajine, migracija, do Bregzita i Katalonije. Sada se, prema njegovoj oceni, menja raspoloženje.
"Članstvo u EU je deo rešenja za nestabilnost na Balkanu i njegovu dugu istoriju međuetničkog sukoba", naveo je Kušner, podsetivši na nedavnu izjavu albanskog premijera Edija Rame: "Balkan uopšte i Albanija posebno će napredovati", rekao je u Briselu, "ali ako izgled (za članstvo u EU) izbledi ili postane iluzija, onda stvari mogu loše da krenu".
.jpg)
