Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2018, 15:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ribarstvo: I bez mora propise treba uskladiti s evropskim

Poglavlje 13, koje se odnosi na oblast ribarstva otvoreno je polovinom ove godine, a osim izmena propisa i usklađivanja sa standardima EU važno je i podizanje administrativnih kapaciteta kako bi se lakše prilagodili jedinstvenom tržištu EU i stvorili uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti, rečeno je danas na konferenciji "Poglavlje 13 - o čemu pregovaramo".

Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Tanja Miščević rekla je da u vreme kada je za Poglavlje 13 rađen skrining, oblast ribarstva nije prepoznata kao problematična, osim, kako je navela, nekoliko sitnica koje je trebalo jasno definisati.

"S obzirom da nemamo izlaz na more, obim prava i obaveza koje preuzimamo stupanjem u članstvo je mnogo uži u odnosu, na primer, na Crnu Goru. U ovoj oblasti nemamo većih problema kao zemlja bez izlaza na more", rekla je Miščević i dodala da postoji pitanje zaštite nekih posebnih vrsta ribe, posebno evropske jegulje.

Ona je na konferenciji u organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekla da to ipak ne znači da ne treba da primenjujemo ono što su standardi pravila EU.

Miščević je rekla da ju je u momentu kada je bio aktuelan skrining "porazila činjenica", odnosno informacija da je prvi ribnjak koji je nastao u ovom delu Evrope -ribnjak u Ečki, baš u to vreme prestao sa radom.

Ona je dodala da je akvakultura prepoznata kao grana potencijalnog razvoja u oblasti poljoprivrede i smatra se jednakom sa politikom ribarstva kada je reč o državama koje imaju izlaz na more.

Miščević je navela i da će Srbija imati obavezu da uradi Strategiju razvoja akvakulture onda kada budemo spremni za zatvaranje poglavlja.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predsednik pregovaračke grupe Velimir Stanojević ukazao da nije važna samo izmena propisa već i podizanje administrativnih kapaciteta koji bi omogućili da se lakše prilagodimo jedinstvenom tržištu EU i stvorimo uslove za korišćenje fondova u ovoj oblasti.

"Srbija nema izlaz na more, ali može se reći da smo u ovoj oblasti zemlja koja ima sve više odobrenih projekata EU kako za preradu tako i za izvoz proizvoda ribarstva i zato smatram da je potrebno da poštujemo pravila koja su propisana na tržištu EU kako bi olakšali poslovanje našim privrednim subjektima", rekao je Stanojević .

Dodao je da su glavni trgovinski partneri za uvoz, ali i za izvoz upravo članice EU.

"Prerada ribe postaje sve značajnija, i pored potreba domaćeg tržišta zadovoljava u određenoj meri i izvoznu komponentu prema drugim zemljama. Upravo zato politika kvaliteta, kao inspekcija i kontrola moraju se usklađivati sa zahtevima EU", istakao je Stanojević.

On je naveo da Srbiju očekuju značajne promene u oblasti ribarstva, usklađivanje jedinstvenom politikom zakonodavstva EU u ovoj oblasti, kao i da možemo očekivati značajne benefite za naše privredne subjekte u sektoru ribarstva.

Zamenik predsednika pregovaračke grupe Mirko Novaković govorio je o aktuelnom stanju u oblasti ribarstva navodeći i da što se tiče narednih koraka predstoji usklađivanje sa zakonodavstvom EU, podizanje administrativnih kapaciteta, kao i završetak pregovaračkog procesa za Poglavlje 13.

Kako je naveo, u Upravi za veterinu registrovan je 141 ribnjak, a dominira proizvodnja šarana i pastrmke.

Prošla godina, kako je istakao, bila je katastrofalna za proizvodnju šarana i iznosila je nešto više od 4.000 tona, a ranijih godina iznosila je više od 6.000 tona.

Proizvodnja pastrmke prošle godine kretala se oko 900 tona.

Procenjuje se da u akvakulturi radi između 700 i 900 ljudi, a privredni ribolov, kako je istakao Novaković- je u padu.

Proizvodnja je prošle godine iznosila 590 tona, što je četiri puta manje u odnosu na 2010. godinu kada je iznosila 2. 000 tona. Samim tim i privrednih ribara je manje.

Što se tiče izvoza, najviše izvozimo u zemlje EU i CEFTE, a najviše uvozimo iz EU.

Novaković je istakao i da se u narednom periodu mora voditi računa o očuvanju ribljeg fonda.

Direktor Sektora za poljoprivredu PKS Veljko Jovanović ocenio je da u sektoru ribarstva postoji fantastičan potencijal te da je zato važno da se čuju mišljenja stručnjaka koji učestvuju u ovom procesu.

Cilj PKS je da domaćoj privredi bude izvor informacija, analiza i usluga koje će joj omogućiti da uspešno prihvati pravila EU preneta u srpske propise i politike, istakao je Jovanović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...