Izvor: Deutsche Welle, 28.Avg.2019, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Picula: Srbija ima EU-perspektivu, pitanje je koliko ona za to ima volje
Od njegovog izveštaja ubuduće će u dobroj meri zavisiti finansijska pomoć EU iz programa IPA III. Poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picula za DW objašnjava koji će biti kriterijumi za dodeljivanje tih sredstava.
DW: Vaša uloga na novoj dužnosti izvestioca Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta za finansijski instrument pretpristupne pomoći IPA III jeste regulisanje uslova za dodelu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << 14,5 milijardi evra za šest država Balkana koje još nisu članice EU. Kako ocenjujete te zemlje, s obzirom na to da se programiranje ubuduće neće bazirati na kovertama s novcem za pojedine zemlje, već na tematskim i projektnim prioritetima poput vladavine prava, osnovnih ljudskih prava i migracije, socioekonomskog razvoja i slično?
Tonino Picula: Crna Gora je status kandidatkinje stekla još 2012. godine, Srbija dve godine kasnije, a BiH još uvek nije i teško je reći kada će.
Bosna i Hercegovina objektivno nazaduje, izostaju političke, ekonomske i socijalne reforme, i to podstiče ionako loše međustranačke odnose i blokadu institucija, a što se ogleda i u njihovom korišćenju EU-sredstava. U BiH se nedovoljno poštuju načela jednakopravnosti, supsidijarnosti i federalizma, nužni da bi ta zemlja dovršila tranziciju u delotvornu i potpuno funkcionalnu državu.
Crna Gora je otvorila ukupno 32 od 35 poglavlja u pregovorima, a tri su privremeno i zatvorena. Izveštaj Evropske komisije za 2018. godinu otkriva manjkavost u području poverenja u izborni sistem, ali s druge strane, Crna Gora ostvaruje umeren napredak u pravosuđu, a isti napredak ostvaruje i u javnoj upravi, u pogledu racionalizacije i depolitizacije, gde je potreban dodatni trud. Tako bi trebalo posmatrati i prioritete za korisnike u IPA III.
Prema izveštaju Evropske komisije za 2018, Srbija i dalje zaostaje u vladavini prava i medijskim slobodama, dok je napredovala u područjima ekonomije i regionalne saradnje. Već sam govorio o Vučićevoj ulozi u urušavanju nezavisnosti institucija i vladavini prava, kao i o izostanku volje da se do kraja reše pitanja nestalih u ratovima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Srbija ima otvorenu EU-perspektivu, ali pitanje je koliku realnu volju za pridruživanjem Uniji Vučićev režim pokazuje vezujući svoju sudbinu u velikoj meri uz Rusiju, odnosno uz Putinov režim.
Predsedništvo BiH nije imenovalo mandatara za sastav novog Saveta ministara. Milorad Dodik sada najavljuje mere koje bi, prema tvrdnjama nekih analitičara iz BiH, u temelju uzdrmale i tu zemlju, ali i region. (28.08.2019)
Srbija je u izveštaju Evropske komisije dobila mršavu prelaznu ocenu u kojoj se izgleda više cene trud i javne proklamacije, nego konkretni rezultati. A u suštini, akcenat je na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. (18.04.2018)
Iako su redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori još daleko, čini se da je glavna tema opozicije: bojkot izbora. DW analizira da li je to realna opcija, ali i to koje su mogućnosti za politički dogovor s vlašću. (09.07.2019)
Buduća Severna Makedonija i NATO potpisali su istorijski pakt koji otvara vrata za članstvo u vojnoj alijansi. To bi mogao biti početak uspešne priče na odavno zaboravljenom Zapadnom Balkanu, ocenjuje Boris Georievski. (06.02.2019)
Zbirno gledajući, problemi koji se mogu nazvati zajedničkim, i na čemu će se morati insistirati kroz financiranje u IPA III, jeste slabo razumevanje sopstvene uloge i funkcija institucija koje bi trebalo da budu nosioci i i oni koji sprovode vladavinu prava, zaštitu ljudskih prava, efikasnost sudstva, zaštitu manjina i zaštitu životne sredine.
Prilikom imenovanja ste rekli da je od strateškog interesa za Hrvatsku da na svim svojim granicama jednoga dana ima druge članice Evropske unije. Šta Hrvatska može da uradi po tom pitanju?
Hrvatska je jedina zemlja koja je svoj proces ulaska u EU započela pre institucionalnog zamora proširenjem i završila nakon „velike recesije“. Samo po sebi, to je bilo iskustvo koje je donelo određenu „institucionalnu mudrost“, koju bi mi mogli da prenesemo drugim zemljama regiona koje su potencijalne članice.
Hrvatska je zbog nasleđenih slabosti nastalih tokom ratnih i autoritarnih devedesetih bila pod mnogo većom lupom EU, a BiH, Kosovo, Srbija i Crna Gora u kategorijama vladavine prava, zaštite ljudskih prava i generalnog institucionalnog razvoja i dalje imaju mnogo da nauče i od takve Hrvatske. Bez toga, članstvo u EU je za zemlje regiona teško ostvarljiv cilj. S druge strane, kao članica EU, Hrvatska može i trebalo bi da uveri druge zemlje-članice da nam je u zajedničkom interesu integrisani tzv. zapadni Balkan i da za to pridobije dodatne saveznike.
Kako komentarišete česte nesuglasice hrvatskih političara na vlasti s njihovim kolegama u Srbiji ili Bosni i Hercegovini, a mimo procesa koji spadaju u pretpristupnu proceduru za EU?
Posmatrajući proteklih dvadesetak godina, ne mogu da se otmem utisku da pre svega desničarske vlade u svim tim zemljama koriste nerešena pitanja, poput granica i međunacionalnih tenzija, za mobilizaciju svojih birača. Pogotovo pre izbora. Odgovore na druga, egzistencijalna pitanja gotovo i da ne nude. Odnosi između Hrvatske i Srbije opterećeni su, očekivano, pitanjem nerazrešenih ratnih zločina, sudbina ubijenih i nestalih, kao i vraćanjem imovine i povratkom izbeglica. Pokazalo se da političarima desnog spektra takva pitanja i nije u interesu da rešavaju.
Bosna i Hercegovina je još dodatno složena. Sve tri nacionalne političke elite su u stvari nezainteresovane za razrešenje Gordijevog čvora kako bi nefunkcionalni dejtonski poredak, izborni i politički sistem bio nadograđen uz očuvanje teritorijalne celovitost te zemlje.
Kada gledamo širi kontekst razrešenja političkih sukoba nastalih u proteklih tridesetak godina, jedini istinski uspeh koji smo videli u ovoj deceniji jeste Prespanski sporazum između Grčke i danas Severne Makedonije. To je bio uspeh dve socijaldemokratske stranke, odnosno dvojice političara levog centra, Ciprasa i Zaeva, a i sjajan primer napretka jedne zemlje na putu ka EU.
Tonino Picula je političar Socijaldemokratske partije Hrvatske. Bio je ministar spoljnih poslova u vladi Ivice Račana, a trenutno je poslanik u Hrvatskom saboru i jedan od hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu. Odnedavno je izvestilac Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta za finansijski instrument pretpristupne pomoći IPA III.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
