Izvor: RTS, 26.Feb.2021, 07:02
Pandemija pokazala značaj javne uprave – koliko je Srbija napredovala u reformama
Izmenjenom metodologijom proširenja Evropske unije od država-kandidata se traži da uz mapu puta vladavine prava izrade i akcioni plan reforme javne uprave. To do sada nije bio slučaj, a ne treba ni da bude glavni razlog, jer je dobra i otvorena javna uprava korist za sve građane. Dokle smo stigli na tom putu, istraživao je Centar za evropske politike.
Koronavirus nam je nametnuo život sa mnogo loših i dobrih primera, ali više nego ikada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ukazao na značaj javne uprave u punom kapacitetu.
"Evropska unija i Evropska komisija imaju programe podrške reformama javnog sektora. Ponekad kritikujemo, nekada previše guramo, ali postoji dobar razlog za to. Zapadni Balkan je naš partner koji će da se uključi u Evropsku uniju", kaže Mirjam Feran, direktorka za Strategiju i Tursku EK.
Prema istraživanju Centra za evropske politike, građani su najbolje osetili i ocenili pojednostavljenje administracije, lakši kontakt sa javnom upravom i kraće vreme za šalterom.
"Definitivno stvari idu u dobrom pravcu i to se vidi na primeru digitalizovanog pružanja usluga. Neke zemlje Zapadnog Balkana su postigle fantastične rezultate i u globalnim okvirima", ističe Gregor Virant iz OECD-a.
Pohvale i za napor Vlade da svoje odluke saopštava manje birokratskim jezikom, ali i primedba da treba da obavesti javnost o svim tačkama dnevnog reda i da redovno podnosi izveštaje. Među temama i zapošljavanje u javnom sektoru.
"I dalje imamo situaciju da se prevashodno postavljaju vršioci dužnosti i ljudi koji su politički postavljeni. Videli smo neki mali pomak u transparentnosti opšteg procesa zapošljavanja u državnoj upravi. Ovo bih ohrabrila i pozdravila kao dobar korak", napominje Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.
Zabrinjava i otežano ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja i to što odgovorni za kršenje tog prava ne snose posledice.
"Imamo pad od preko 35 procentnih poena, čini mi se što govori o tome kakva je bila praksa možda poverenika u poslednje vreme. Govori takođe o različitim problemima koji su postojali prilikom funkcionisanja ove institucije", navodi Miloš Đinđić, glavni istraživač na projektu WeBer 2.0.
Budžetska transparentnost je unapređena, ali bi pored informacija o suficitu, deficitu ili smanjenju javnog duga građanima trebalo predočiti kako se i koliko novca troši, posebno u oblastima od važnosti za svakodnevni život.
.jpg)
